Horovođi. Davidov. Psalam. Pesma.
1 Neka ustane Bog,
neka se rasprše njegovi neprijatelji,
neka se razbeže pred njim oni koji ga mrze.
2 Kao što se rasteruje dim, rasteraj ih.
Kao što se vosak topi pred vatrom,
neka tako opaki propadnu pred Bogom.
3 A pravedni neka se raduju,
neka se vesele pred Bogom,
neka radosno kliču.
4 Pevajte Bogu, psalme pevajte njegovom Imenu.
Veličajte onoga koji jaše na oblacima[a] –
ime mu je Jehova –
i kličite pred njim.
5 Bog u svom svetom prebivalištu
otac je siročadi, branitelj udovica.
6 Bog usamljenima nalazi dom,
sužnje izvodi na srećnu slobodu,
a buntovne ostavlja da žive
u zemlji sprženoj suncem.
7 Kad si išao pred svojim narodom, Bože,
kad si kroz pustolinu koračao, Sela
8 zemlja se tresla, nebo lilo kišu
pred Bogom sinajskim,
pred Bogom, Bogom Izraelovim.
9 Ti posla izobilnu kišu, Bože,
svoj iznemogli posed okrepi.
10 Tvoj narod se naseli na njemu
i ti, Bože, od svojih dobara za siromahe spremi.
11 Gospod izdade zapovest,
i mnoštvo žena radosnu vest objavi:
12 „Carevi nad vojskama beže li beže!
Domaćice dele plen!
13 Čak i za vas koji ste ležali među posudama
dobićete krilâ golubice obložene srebrom,
s perjem od zlata!”
14 Kad je Svesilni razvejao careve po zemlji,
ona postade kao sneg na Calmonu.
15 Moćna gora je gora bašanska;
gora bašanska je gora vrletna.
16 Zašto sa zavišću gledate, gore vrletne,
na goru na kojoj se Bogu svidelo da boravi,
na kojoj će se Jehova nastaniti doveka?
17 Božijih je kola desetine hiljada
i hiljade hiljada:
Gospod sa Sinaja u svoje svetilište dolazi.
18 Kada si se popeo na visinu,
za sobom si poveo sužnje
i za ljude primio darove,
čak i za buntovnike,
da bi Jehova, Bog, tamo boravio.
19 Neka je blagosloven Gospod,
Bog naš Spasitelj,
koji naš teret nosi povazdan. Sela
20 Naš Bog je Bog koji spasava;
Jehova, Gospod, od smrti izbavlja.
21 Zaista, Bog će smrskati glave svojih neprijatelja,
kosmato teme onoga ko u svojoj krivici ostaje.
22 Gospod reče: „Vratiću ih iz Bašana,
vratiću ih iz morskih dubina,
23 da noge umočiš, a tvoji psi jezik
u krv neprijateljâ.”
24 Narod vide ulazak tvoje povorke, Bože,
ulazak povorke Boga, moga Cara, u svetilište.
25 Napred su pevači, za njima svirači,
između njih devojke u daire udaraju.
26 Boga blagosiljajte na velikom skupu,
Jehova, Vrelo Izraelovo, blagosiljajte!
27 Predvodi ih najmlađi, Venijamin,
za njim poglavari Judini sa njihovim mnoštvom,
poglavari Zavulonovi i poglavari Neftalimovi.
28 Pokaži svoju silu, Bože,
silu, Bože, kojom si za nas sve činio
29 iz svoga Hrama u Jerusalimu,
gde ti carevi donose darove.
30 Zapreti zveri među trskom,
krdu bikova među telićima narodâ.
Neka ti, unižena,
srebrne šipke donese.
Raspršio si narode kojima je mio rat;
sada ti puzeći dolaze sa srebrnjacima.
31 Iz Egipta će doći poslanici,
Kuš će pružiti ruke Bogu.
32 Pevajte Bogu, carstva zemaljska,
psalme pevajte Jehovi, Sela
33 Onome koji jaše po nebesima,
po nebesima iskonskim,
koji, eno, silnim glasom grmi.
34 Priznajte Božiju silu.
Njegovo je veličanstvo nad Izraelom,
njegova sila u oblacima.
35 Strašan si, Bože, u svom svetilištu.
Bog Izraelov silu i moć daje svom narodu.
Neka je blagosloven Bog!
