Horovođi. Po napevu „Ljiljani”. Davidov.
1 Spasi me, Bože!
Vode mi se popele do guše,
2 u dubok mulj tonem,
gde nogama nema oslonca.
U duboke vode upadoh,
talasi me preplavljuju.
3 Iznemogoh od dozivanja,
grlo mi promuklo.
Oči me zaboleše Boga moga iščekujući.
4 Onih što me nizašta mrze
više je no vlasi mi na glavi.
Mnogo je mojih neprijatelja bez razloga,
teraju me da vratim što nisam ukrao.
5 Ti znaš moje bezumlje, Bože,
moja krivica nije ti skrivena.
6 Neka ne budu osramoćeni zbog mene
oni koji te iščekuju,
Gospode Jehova nad vojskama.
Neka se ne postide zbog mene
oni koji te traže,
Bože Izraelov.
7 Jer, radi tebe trpim uvrede
i stid mi pokriva lice.
8 Stranac sam svojoj braći,
tuđinac sinovima moje majke.
9 Izjeda me revnost za tvoj Dom
i na mene padaju uvrede onih koji te vređaju.
10 Kad plačem i postim,
vređaju me.
11 Kad se u kostret obučem,
uzrečica im postanem.
12 Oni što sede na kapiji,
protiv mene govore,
a pijanci o meni pevaju rugalice.
13 A ja se tebi molim, Jehova.
U vreme svoje naklonosti,
u svojoj velikoj ljubavi, Bože,
usliši me svojim spasenjem pouzdanim.
14 Iščupaj me iz blata,
ne daj da potonem.
Izbavi me od onih koji me mrze,
iz vodâ dubokih.
15 Ne daj da me preplave vode,
ni progutaju dubine,
ni da grobna jama svoja usta zatvori nada mnom.
16 Usliši me, Jehova,
jer tvoja ljubav je dobra.
Okreni mi se u svojoj velikoj samilosti.
17 Ne krij svoje lice od mene, tvog sluge,
brzo me usliši, jer sam u nevolji.
18 Priđi i izbavi mi dušu,
spasi me zbog mojih neprijatelja.
19 Ti znaš uvrede koje primih,
moju sramotu i stid.
Pred tobom su svi moji dušmani.
20 Uvrede mi slomiše srce,
i razboleh se.
Čekao sam da se neko sažali,
ali takvog ne bi,
i da me neko uteši,
ali ne nađoh nikog.
21 U jelo mi staviše žuči,
kad ožedneh, dadoše mi da pijem sirće.
22 Neka im trpeza pred njima postane zamka
i klopka za njihove prijatelje.
23 Neka im se pomrače oči, da ne vide,
i neka im se kukovi tresu bez prestanka.
24 Izlij svoju srdžbu na njih,
neka ih stigne tvoj ljuti gnev.
25 Neka im opusti tabor –
ne bilo nikog da im stanuje u šatorima.
26 Jer, progone onoga koga ti raniš
i pričaju o bolu onih koje probodeš.
27 Krivicu im dodaj na krivicu,
ne daj da se opravdaju pred tobom.
28 Neka budu izbrisani iz knjige živih,
neka ne budu upisani s pravednima.
29 A ja sam jadan i bolan;
neka me tvoje spasenje zaštiti, Bože.
30 Pesmom ću hvaliti Božije Ime
i veličati ga pesmom zahvalnicom.
31 Biće to Jehovi milije od vola,
milije od junca s rogovima i papcima.
32 Videće to krotki i obradovati se.
Živelo vam srce, vi koji Boga tražite.
33 Jehova čuje uboge
i ne prezire svoje zasužnjene.
34 Neka ga hvale nebo i zemlja,
mora i sve što se u njima kreće,
35 jer Bog će spasti Sion
i ponovo podići gradove Judine.
Narod će se tamo naseliti i zaposesti ga.
36 Naslediće ga potomci njegovih slugu,
prebivati u njemu oni koji njegovo Ime vole.
