1 U tebe se uzdam, Jehova,
ne daj da se ikada postidim.
2 Izbavi me i oslobodi u svojoj pravednosti,
pomno me saslušaj i spasi.
3 Budi mi stena utočišta
na koju uvek mogu da dođem.
Zapovest izdaj da me spaseš,
jer ti si hridina i tvrđava moja.
4 Oslobodi me iz ruku opakoga, Bože moj,
iz šaka čoveka zlog i okrutnog.
5 Jer, ti si moja nada, Gospode Jehova,
moje uzdanje od mladosti.
6 Na tebe se od majčine utrobe oslanjam,
ti si me iz trbuha majčinog izveo.
Bez prestanka ti izričem hvale.
7 Primer postadoh mnogima,
jer ti si moje jako utočište.
8 Usta su mi puna hvala o tebi,
tvoju lepotu povazdan objavljuju.
9 Ne odbaci me u starosti,
ne ostavi me kad mi iščili snaga.
10 Jer, neprijatelji govore protiv mene,
zajedno kuju zaveru oni što na moj život vrebaju.
11 Govore: „Bog ga je ostavio.
Idite za njim i uhvatite ga,
jer nema nikog da ga izbavi.”
12 Ne udaljuj se od mene, Bože,
u pomoć mi pohitaj, Bože moj.
13 Neka moji tužitelji skončaju u sramoti,
neka prezir i stid pokriju one koji bi da mi naude.
14 A ja ću te čekati bez prestanka,
sve više ti izricati hvale.
15 Usta će moja pričati o tvojoj pravednosti,
povazdan o tvojim delima spasenja,
iako im ne znam broja.
16 Doći ću sa snagom Gospoda Jehove,
pominjaću tvoju pravednost, samo tvoju.
17 Ti me od moje mladosti učiš, Bože,
i ja sve dosad tvoja čudesna dela objavljujem.
18 Ne ostavljaj me, Bože, sad kad sam star i osedeo,
dok snagu tvoje ruke ne objavim naraštaju novom,
tvoju silu svima koji će doći.
19 Tvoja pravednost do neba doseže, Bože,
koji si velika dela učinio.
Ko je, Bože, kao ti?
20 Iako si me velikim i teškim nevoljama izložio,
opet ćeš me oživeti,
opet ćeš me iz dubina zemlje podići.
21 Učinićeš me većim no ikad
i opet me utešiti.
22 Harfom ću ti zahvaljivati za tvoju istinu, Bože moj,
u liru ti svirati, Sveče Izraelov.
23 Klicaće moje usne dok ti sviram
i moja duša, koju si izbavio.
24 Moj jezik će o tvojoj pravednosti pričati povazdan,
jer su osramoćeni i postiđeni
oni koji htedoše da mi naude.
