Solomonov.
1 Bože, daj caru, sinu carevom,
svoj osećaj za pravdu i pravičnost,
2 da tvom narodu sudi pravično
i tvojim siromasima po pravdi.
3 Neka planine narodu donesu mir,
a brda pravednost.
4 Neka brani siromahe među narodom,
neka spase decu ubogih,
neka skrši tlačitelja.
5 Neka te se boje dok god je sunca i meseca,
kroz sva pokolenja.
6 Neka car bude kao kiša koja pada na pokošenu livadu,
kao pljuskovi što natapaju zemlju.
7 Neka u danima njegove vladavine
pravedni bujaju
i mir obiluje dok god je meseca.
8 Neka vlada od mora do mora
i od Eufrata[a] do krajeva zemlje.
9 Neka pred njim kleče stanovnici pustinje,
neka njegovi neprijatelji ližu prašinu.
10 Neka mu carevi Taršiša i ostrvâ
donose danak,
carevi Sabe i Seve darove.
11 Neka mu se klanjaju svi carevi,
neka mu služe svi narodi.
12 Jer, on će izbaviti ubogoga kad zavapi,
siromaha koji nema pomagača.
13 Sažaliće se na siromaha i ubogoga
i spasti život ubogima.
14 Izbaviće ih od tlačenja i nasilja,
jer mu je njihova krv dragocena.
15 Živeo car!
Neka mu se daruje zlato sabejsko.
Neka se mole za njega bez prestanka.
Neka ga povazdan blagosiljaju.
16 Neka bude obilje žita u zemlji,
neka se povija po vrhovima gora.
Neka njeni plodovi bujaju kao Liban.
Neka žitelji grada cvetaju kao trava na zemlji.
17 Neka mu se ime sačuva doveka,
neka traje dok god je sunca.
Neka preko njega svi narodi
budu blagosloveni
i neka ga slave.
18 Neka je blagosloven Jehova, Bog,
Bog Izraelov, koji jedini čini čuda.
19 Neka je blagosloveno njegovo slavno Ime doveka.
Neka se sva zemlja ispuni njegovom slavom.
Amin! Amin!
20 Ovde se završavaju molitve Davida sina Jesejevog.
