Horovođi. Za Jedutuna. Asafov. Psalam.
1 Bogu vapijem za pomoć,
Bogu vapijem, i on me čuje.
2 U dan nevolje Gospoda tražim,
noću do iznemoglosti pružam ruke
i moja duša odbija da se uteši.
3 Setim se Boga, i zaridam,
razmišljam, i klonem duhom. Sela
4 Ne daš da mi se sklope oči,
uzrujan sam, ne mogu da govorim.
5 Razmišljam o danima davnim,
godinama pradavnim.
6 Noću se sećam svojih pesama.
Sa svojim srcem razgovaram,
a moj duh traži odgovor:
7 „Zar će Gospod doveka odbaciti?
Zar se više neće smilovati?
8 Zar doveka nestade njegova ljubav?
Zar za sva pokolenja propade njegovo obećanje?
9 Zar je Bog zaboravio da bude milostiv?
Zar je u gnevu svoju samilost zaključao?” Sela
10 I govorim: „Ovo me boli:
desnica Svevišnjega nije više s nama.”
11 Sećaću se dela Jehovinih,
da, sećaću se tvojih davnih čuda.
12 Misliću o svim tvojim delima
i razmišljati o onom što si učinio.
13 Tvoj put je svet, Bože.
Koji je bog tako velik kao naš Bog?
14 Ti si Bog koji čini čuda,
ti svoju silu obznanjuješ među narodima.
15 Svojom si rukom otkupio svoj narod,
potomke Jakovljeve i Josifove. Sela
16 Vode te videše, Bože,
vode te videše i zgrčiše se,
dubine zadrhtaše.
17 Mračni oblaci izliše vodu,
nebom se prolomi grom,
tvoje strele se razleteše.
18 Tvoja grmljavina zaori se u vihoru,
munje obasjaše svet,
zemlja zadrhta i zatrese se.
19 Tvoj put je vodio kroz more,
tvoja staza kroz silne vode,
iako se tvoje stope ne videše.
20 Ti svoj narod povede kao stado
preko Mojsija i Aarona.
