Pesma. Psalam potomaka Korejevih. Horovođi. Prema mahalat-leanotu. Maskil Hemana Ezrahovca.
1 Jehova, Bože, moj Spasitelju,
i dan i noć pred tobom zapomažem.
2 Neka moja molitva dođe pred tebe,
saslušaj moj vapaj.
3 Jer, duša mi je sita nesreće
i život mi se primiče Šeolu.
4 Već me ubrajaju u one
koji u grobnu jamu silaze.
Kao čovek sam kome nema pomoći,
5 ostavljen među mrtvima,
kao poginuli što leže u grobu,
kojih se više ne sećaš,
koji su odvojeni od tvoje ruke.
6 U najdublju jamu si me položio,
u mračne dubine.
7 Tvoja jarost teško me pritiska,
svim svojim talasima me udaraš.
8 Udaljio si od mene moje poznanike,
učinio da im postanem odvratan.
Zatvoren sam i ne mogu da izađem.
9 Oči mi oslabiše od patnje.
Iz dana u dan tebi vapijem, Jehova,
tebi pružam ruke.
10 Zar mrtvima pokazuješ čuda?
Zar duhovi umrlih ustaju i zahvaljuju ti? Sela
11 Zar se o tvojoj ljubavi priča u grobu,
o vernosti tvojoj u Avadonu?
12 Zar se za tvoja čuda zna u svetu tame,
za tvoju pravednost u zemlji zaborava?
13 A ja ti ipak vapijem, Jehova,
i ujutro će moja molitva doći pred tebe.
14 Zašto me odbacuješ, Jehova,
i od mene kriješ svoje lice?
15 Od svoje mladosti sam jadan
i na samrti,
iznemogoh tvoje strahote noseći.
16 Tvoj ljuti gnev preko mene prelazi,
tvoje strahote me satiru –
17 povazdan se oko mene vrtlože kao vode
i složno me udaraju.
18 Udaljio si od mene prijatelja i druga,
tama mi je poznanik jedini.
