Knjiga četvrta
(Psalmi 90-106)
Molitva Mojsija, Božijeg čoveka.
1 Gospode, ti si nam prebivalište
kroz sva pokolenja.
2 Pre no što su se rodile gore
i ti zemlju i svet iznedrio,
ti si Bog od večnosti do večnosti.
3 Ti čoveka vraćaš u prah, govoreći:
„U prah se vratite, ljudi.”
4 Hiljadu je godina u tvojim očima
kao dan jučerašnji kada prođe,
kao nekoliko noćnih sati.
5 Život im dokrajčiš
i u smrtni san padaju.
Ujutro su kao trava što nikne:
6 ujutro nikne i cveta,
a uveče svene i osuši se.
7 Tvoj gnev nas satire
i tvoja jarost prestravljuje.
8 Pred sebe si stavio naša zlodela,
naše skrivene grehe pred svetlost svoga lica.
9 Svi dani nam prolaze u tvojoj srdžbi,
naše godine jecanjem se svršavaju.
10 Životni vek nam je sedamdeset godina,
ako smo u snazi – osamdeset.
Ali i najbolje od njih muka su i jad,
jer brzo minu i mi odletimo.
11 Ko je zaista iskusio silu tvoga gneva?
Tvoja srdžba je zastrašujuća.
12 Nauči nas da brojimo svoje dane,
da steknemo mudro srce.
13 Vrati se, Jehova! Dokle ćeš tako?
Sažali se na svoje sluge.
14 Svakog jutra svojom ljubavlju nas nasiti,
da svih svojih dana kličemo i radujemo se.
15 Daj da se radujemo onoliko dana
koliko si nas udarao nevoljom,
onoliko godina koliko smo gledali nesreću.
16 Pokaži svoja dela svojim slugama,
svoje veličanstvo njihovoj deci.
17 Neka naklonost Gospoda, našeg Boga, bude na nama.
Učvrsti za nas naša dela –
da, učvrsti naša dela.
