1 Jehova, Bože osvete,
Bože osvete, zasijaj.
2 Ustani, Sudijo zemlje,
vrati oholima kako zaslužuju.
3 Jehova, dokle će opaki,
dokle će opaki likovati?
4 Dokle će prosipati drske reči?
Dokle će se svi zlikovci hvalisati?
5 Narod tvoj satiru, Jehova,
i tvoj posed tlače.
6 Udovicu i došljaka kolju,
siroče ubijaju.
7 Govore: „Ne vidi Jehova,
ne obraća pažnju Bog Jakovljev.”
8 Vi obratite pažnju, glupi među narodom!
Bezumnici, kad ćete se urazumiti?
9 Zar Onaj koji je usadio uho ne čuje?
Zar Onaj koji je sazdao oko ne vidi?
10 Zar Onaj koji stegom narode odgaja ne kažnjava?
Zar Onaj koji ljudski rod uči nema znanja?
11 Jehova zna ljudske misli, da su ništavne.
12 Blago čoveku koga odgajaš stegom, Jehova,
i iz svog Zakona ga učiš.
13 Ti mu daješ smirenje od dana zlih
dok se za opakoga kopa jama.
14 Jer, Jehova neće svoj narod odbaciti
ni svoj posed ostaviti.
15 Presude će se opet zasnivati na pravdi
i svi srca čestitog za njom će ići.
16 Ko će za mene ustati protiv zlih?
Ko će za mene stati protiv zlikovaca?
17 Da mi nije Jehova pritekao u pomoć,
brzo bih se u smrtnoj tišini nastanio.
18 Kad rekoh: „Noga mi se okliznu”,
tvoja me ljubav pridrža, Jehova.
19 Kad se namnožila teskoba u meni,
tvoja uteha me razveseli.
20 Zar mogu s tobom u savezu da budu
iskvarene sudije, koje muku stvaraju svojim odlukama?
21 Udružuju se da pravedniku uzmu život
i da nedužnoga osude na smrt.
22 Ali Jehova je moje utvrđenje visoko,
moj Bog je stena moga utočišta.
23 On će im vratiti za njihove grehe
i zbog njihove opakosti ih uništiti.
Jehova, naš Bog, uništiće ih.
