1 Dođite da kličemo Jehovi,
da radosno vičemo Steni našeg spasenja!
2 Izađimo pred njega s pesmom zahvalnicom,
radosno mu psalme izvikujmo.
3 Jer, Jehova je veliki Bog
i veliki Car nad svim bogovima.
4 U ruci su mu dubine zemljine
i njegovi su vrhunci planina.
5 More je njegovo, on ga je načinio,
i njegove su ruke sazdale kopno.
6 Dođite da se poklonimo i savijemo kolena,
da kleknemo pred Jehovom, našim Tvorcem.
7 Jer, on je naš Bog,
a mi narod njegovog pašnjaka,
stado koje svojom rukom vodi.
Danas ako mu čujete glas,
8 „neka vam ne otvrdne srce
kao kod Merive,
kao onoga dana kod Mase u pustinji,
9 gde su me vaši praoci
iskušavali i proveravali,
iako su gledali moja dela.
10 Četrdeset godina gnušao sam se toga naraštaja.
Rekoh: ‚Oni su narod koji u srcu zastranjuje;
moje puteve nisu upoznali.‘
11 Tako sam se u svom gnevu zakleo:
‚Neće ući u moj Počinak!‘”
