Avraam opravdan verom
1 Šta ćemo, dakle, reći da je otkrio Avraam, naš praotac po telu? 2 Jer, ako je Avraam opravdan na osnovu svojih dela, ima čime da se hvali, ali ne pred Bogom. 3 Šta kažu Pisma? „Avraam poverova Bogu i to mu se uračuna u pravednost.”(A)
4 Onom koji radi, plata se ne računa kao dar, nego kao ono što mu se duguje. 5 A onom koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, vera se računa u pravednost. 6 Tako i David govori o sreći čoveka kome Bog računa pravednost bez delâ:
7 „Blago onima čiji su prestupi oprošteni
i gresi pokriveni.
8 Blago čoveku
kome Jehova ne računa greh.”(B)
9 Da li je, dakle, ova sreća samo za obrezane ili i za neobrezane? Jer, rekli smo da je vera Avraamu uračunata u pravednost. 10 A kada mu je to uračunata? Dok je bio obrezan ili neobrezan? Ne dok je bio obrezan, nego dok je bio neobrezan! 11 A obrezanje je primio kao znak, pečat pravednosti koju je stekao verom dok je još bio neobrezan. Tako je on otac svih koji veruju a neobrezani su, da se i njima uračuna u pravednost. 12 On je i otac obrezanih, onih koji nisu samo obrezani nego i idu stopama vere našeg oca Avraama, koju je imao dok je još bio neobrezan.
13 Jer, obećanje Avraamu, ili njegovom potomstvu, da će biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu pravednosti koja dolazi od vere. 14 Ako su, naime, naslednici oni koji žive po Zakonu, onda vera nema vrednosti, a obećanje je obesnaženo. 15 Jer, Zakon izaziva gnev, a gde nema Zakona, nema ni prekršaja.
16 Zato obećanje kaže „od vere” – da bi bilo po milosti i da bi bilo čvrsto obećanje za celo Avraamovo potomstvo – ne samo za one koji žive po Zakonu nego i za one koji žive po Avraamovoj veri. On je svima nama otac – 17 kao što je zapisano: „Učinio sam te ocem mnogih naroda”(C) – pred Bogom, u koga je poverovao, koji oživljava mrtve i ono što nije poziva da bude.
18 Protivno svakoj nadi, Avraam se nadao i poverovao je da će postati otac mnogih naroda, kao što je rečeno: „Toliko će ti biti potomstvo.”(D) 19 Nije se pokolebao u veri kada je uzeo u obzir svoje već obamrlo telo – imao je skoro sto godina – i Sarinu mrtvu utrobu. 20 I nije sa nevericom gledao na Božije obećanje, nego se osnažio u veri i dao slavu Bogu, 21 potpuno uveren da Bog može i da učini ono što je obećao. 22 Zato mu se i „uračuna u pravednost.”
23 Ali, ovo „uračuna” nije samo radi njega zapisano 24 nego i radi nas kojima će se uračunati, koji verujemo u Onoga koji je iz mrtvih vaskrsao Ješuu, našeg Gospoda, 25 koji je predat za naše grehe i vaskrsnut radi našeg opravdanja.
