Judeji i Simeonovci hvataju Adoni-Bezeka
1 Posle smrti Jehošue Navina, Izraelci upitaše Jehovu: „Ko će prvi da ide da napadne Hanaance za nas?”
2 A Jehova odgovori: „Neka ide Judino pleme. Evo predao sam ovu zemlju u njihove ruke.”
3 Tada Judeji rekoše svojoj sabraći Simeonovcima: „Pođite s nama na područje koje nam je dodeljeno kockom, da zajedno napadnemo Hanaance. Potom ćemo mi poći s vama na vaše područje.”
I Simeonovci pođoše s njima.
4 Kada su Judeji otišli gore, Jehova im predade Hanaance i Perižane u ruke, pa kod Bezeka poraziše deset hiljada ljudi. 5 Tamo zatekoše Adoni-Bezeka i napadoše ga. Poraziše Hanaance i Perižane, 6 a Adoni-Bezek pobeže. Oni krenuše u poteru za njim i uhvatiše ga, pa mu odsekoše palčeve na rukama i nogama.
7 Adoni-Bezek reče: „Sedamdeset careva sa odsečenim palčevima na rukama i nogama skupljalo je mrvice pod mojim stolom. Kako sam činio, tako mi je Bog vratio.”
Potom ga odvedoše u Jerusalim i on tamo umre.
Judeji zauzimaju Jerusalim i Hevron
8 Judeji napadoše i Jerusalim i zauzeše ga. Njegove žitelje pogubiše mačem, a grad zapališe.
9 Posle toga Judeji odoše da se bore protiv Hanaanaca koji su živeli u Gorju, Negevu i Šefeli. 10 Napadoše Hanaance koji su živeli u Hevronu, koji se ranije zvao Kirjat-Arba, i poraziše Šešaja, Ahimana i Talmaja.
Otniel zauzima Devir
(IsNav 15,13-19)
11 Odatle krenuše na žitelje Devira, koji se ranije zvao Kirjat-Sefer.
12 Kalev reče: „Daću svoju kćer Ahsu za ženu onome ko napadne Kirjat Sefer i zauzme ga.”
13 I zauze ga Otniel, sin Kalevovog mlađeg brata Kenaza, pa mu Kalev dade svoju kćer Ahsu za ženu.
14 Kada je došla Otnielu, on je nagovori da od svog oca zatraži polje.
Ona sjaha s magarca, a Kalev je upita: „Šta hoćeš?”
15 „Molim te, blagoslovi me”, odgovori ona. „Kad si mi dao suvu zemlju u Negevu, daj mi i izvore vode.”
Tako joj on dade gornje i donje izvore.
Pobede Judeja i neuspeh Venijaminovaca
16 Potomci Mojsijevog tasta, Kenejca, pođoše s Judejima iz Grada palmi[a] gore u Judejsku pustinju, koja je u Negevu blizu Arada, pa se nastaniše među tamošnjim narodom.
17 Judeji krenuše sa svojom sabraćom Simeonovcima i potukoše Hanaance koji su živeli u Cefatu. Grad potpuno uništiše, pa ga zbog toga prozvaše Horma[b]. 18 Judeji zauzeše i Gazu, Aškelon i Ekron sa područjima oko njih.
19 Jehova je bio s Judejima, i oni zauzeše Gorje. Ali stanovnike nizije nisu uspeli da isteraju jer su ovi imali gvozdena borna kola. 20 Kao što je Mojsije obećao, Hevron dadoše Kalevu, koji iz njega istera tri Anakova potomka.
21 A Venijaminovci nisu isterali Jevusejce koji su živeli u Jerusalimu, pa ovi i dan-danas žive u Jerusalimu s Venijaminovcima.
Efremovci i Manasijevci zauzimaju Betel
22 Josifova plemena[c] napadoše Betel, i Jehova je bio s njima.
23 Dok su izviđali Betel, koji se ranije zvao Luz, 24 izvidnici videše jednog čoveka kako izlazi iz grada, pa mu rekoše: „Pokaži nam kako da uđemo u grad, pa ćemo s tobom milostivo postupiti.”
25 On im pokaza, i oni mačem pogubiše žitelje grada, ali tog čoveka i svu njegovu porodicu poštedeše. 26 On ode u zemlju Hetita, gde podiže grad i nazva ga Luz, kako se on zove i dan-danas.
Narodi koje Izraelci nisu isterali
27 Manasijevci nisu isterali žitelje Bet-Šeana, Taanaha, Dora, Jivleama i Megida i naselja oko njih, jer su Hanaanci bili odlučni u nameri da ostanu u tom kraju. 28 Kada su Izraelci ojačali, nametnuli su Hanaancima kuluk, ali ih nisu dokraja isterali.
29 Ni Efremovci nisu isterali Hanaance koji su živeli u Gezeru, pa ti Hanaanci ostadoše da žive među njima.
30 Ni Zavulonovci nisu isterali Hanaance koji su živeli u Kitronu i Nahalolu, pa Hanaanci ostadoše među Zavulonovcima kao njihovi kulučari.
31 Ni Asirovci nisu isterali žitelje Aka, Sidona, Ahlava, Ahziva, Helbe, Afika i Rehova. 32 Tako su Asirovci živeli među Hanaancima, stanovnicima toga kraja, jer ih nisu isterali.
33 Ni Neftalimovo pleme nije isteralo žitelje Bet-Šemeša i Bet-Anata. Tako su i Neftalimovci živeli sa Hanaancima, stanovnicima toga kraja, ali su žitelji Bet-Šemeša i Bet-Anata postali njihovi kulučari.
34 Amorejci potisnuše Danovce u Gorje, ne dozvoljavajući im da se spuste u niziju. 35 Amorejci su bili odlučni u nameri da ostanu na gori Heres, u Ajalonu i Šaalvimu, ali kada su Josifova plemena ojačala, Amorejci postadoše njihovi kulučari. 36 Granica Amorejaca išla je od prevoja Akrabima do Sele, pa naviše.
