Jeftaj

¹ Jeftaj Gilađanin bio je vrstan ratnik. Bio je sin bludnice, koja ga je rodila Giladu. ² A Giladu je i njegova žena rodila sinove, pa kada su oni odrasli, oteraše Jeftaja.

„Za tebe nema nasledstva u našoj porodici”, rekoše mu, „zato što si sin druge žene.”

³ Tako Jeftaj pobeže od svoje braće i nastani se u zemlji Tov, gde se oko njega okupiše neke pustahije, pa su s njim išli u pljačkaške pohode.

⁴ Posle nekog vremena, kada su Amonci napali Izrael, ⁵ giladske starešine odoše da dovedu Jeftaja iz zemlje Tov.

⁶ „Dođi”, rekoše mu, „i budi nam glavni zapovednik, da možemo da se borimo protiv Amonaca.”

⁷ A Jeftaj im reče: „Zar me vi niste mrzeli i oterali me iz kuće moga oca? Zašto mi dolazite sad kad ste u nevolji?”

⁸ „Baš zato ti se i obraćamo”, rekoše mu giladske starešine. „Pođi s nama da se boriš protiv Amonaca i da budeš vođa nama i svim stanovnicima Gilada.”

⁹ „Ako me povedete nazad da se borim protiv Amonaca i Jehova mi ih preda”, odgovori Jeftaj, „hoću li vam zaista biti vođa?”

¹⁰ „Jehova nam je svedok”, odvratiše giladske starešine. „Sigurno ćemo učiniti onako kako ti kažeš.”

¹¹ I Jeftaj pođe sa giladskim starešinama. Narod ga postavi za svoga vođu i glavnog zapovednika, a on u Micpi ponovi pred Jehovom sve što je rekao.

Jeftaj pregovara s Amoncima

¹² Jeftaj posla glasnike amonskom caru s pitanjem: „Šta to imaš protiv mene, pa si došao da napadneš moju zemlju?”

¹³ Amonski car odgovori Jeftajevim glasnicima: „Kada je izašao iz Egipta, Izrael je oteo moju zemlju od klanca Arnona do potoka Jaboka i reke Jordan. Zato mi je sada vrati milom.”

¹⁴ Jeftaj opet posla glasnike amonskom caru ¹⁵ s porukom:

„Ovako kaže Jeftaj: ‚Izrael nije oteo zemlju Moav ni zemlju Amonaca. ¹⁶ Nego, kada je Izrael izašao iz Egipta i prešao pustinju do Crvenog mora i dalje do Kadeša, ¹⁷ poslao je glasnike caru Edoma s porukom: „Pusti me da prođem kroz tvoju zemlju”, ali car Edoma nije hteo ni da čuje. Onda je poslao glasnike i caru Moava, ali mu ni on nije dozvolio, pa je Izrael ostao u Kadešu.

¹⁸ „‚Zatim su Izraelci išli kroz pustinju, zaobilazeći Edom i Moav, prošavši duž istočne granice Moava. Utaborili su se sa druge strane klanca Arnona i nisu ulazili na moavsko područje, jer je Arnon granica Moava.

¹⁹ „‚Onda je Izrael poslao glasnike Sihonu, caru Amorejaca, koji je vladao u Hešbonu, i rekao mu: „Pusti me da kroz tvoju zemlju prođem do svoje.” ²⁰ Ali Sihon nije verovao Izraelu i nije ga pustio da pređe preko njegovog područja, već je okupio svu svoju vojsku, utaborio se u Jahacu i napao Izrael. ²¹ Tada je Jehova, Bog Izraelov, predao Sihona i svu njegovu vojsku Izraelu u ruke. Izraelci su ih porazili i zaposeli svu zemlju Amorejaca koji su živeli u toj zemlji. ²² Zaposeli su svu zemlju Amorejaca od klanca Arnona do potoka Jaboka, i od pustinje do reke Jordan.

²³ „‚Sada, dakle, kada je Jehova, Bog Izraelov, isterao Amorejce ispred svoga naroda Izraela, ti bi da isteraš nas? ²⁴ Zar ti ne poseduješ ono što ti daje tvoj bog Kemoš? Tako ćemo i mi posedovati ono što nam je dao Jehova, naš Bog. ²⁵ Zar si ti bolji od Valaka sina Ciporovog, cara Moava? Da li se on nekad sporio s Izraelom ili ga napao? ²⁶ Već tri stotine godina Izrael živi u Hešbonu i Aroeru i njihovim naseljima i u svim gradovima duž Arnona. Zašto ih za to vreme niste povratili? ²⁷ Ja tebi nisam ništa skrivio, nego ti meni činiš nepravdu napadajući me. Neka Jehova, Sudija, danas presudi između Izraelaca i Amonaca.‘”

²⁸ Ali amonski car nije mario za poruku koju mu je Jeftaj poslao.

Jeftajev zavet

²⁹ Tada Duh Jehovin siđe na Jeftaja. Jeftaj prođe kroz Gilad i Manasiju i kroz Micpu Giladsku, pa iz nje krenu na Amonce.

³⁰ Jeftaj se zavetova Jehovi rekavši: „Ako predaš Amonce u moje ruke, ³¹ što god mi na vrata moje kuće izađe u susret kada se kao pobednik budem vraćao od Amonaca, biće Jehovino, i ja ću to prineti kao žrtvu paljenicu.”

³² Tako Jeftaj ode da napadne Amonce, i Jehova ih predade u njegove ruke. ³³ On do nogu porazi dvadeset gradova od Aroera do okoline Minita, sve do Avel-Keramima. Tako Izraelci potukoše Amonce.

³⁴ Kada je Jeftaj došao kući u Micpu, a ono – njegova kći mu izađe u susret, igrajući uz zvuke daira! Ona mu je bila jedino dete. Osim nje Jeftaj nije imao sinova i kćeri. ³⁵ Ugledavši je, on razdre svoju odeću i reče: „Avaj, kćeri moja! Na kolena si me bacila! Velik jad si mi donela. Dao sam obećanje Jehovi i ne mogu da ga prekršim.”

³⁶ „Oče moj”, odgovori mu ona, „dao si obećanje Jehovi i zato sa mnom uradi ono što si obećao, pošto te je Jehova osvetio na tvojim neprijateljima Amoncima.” ³⁷ Onda još reče ocu: „Samo ovo učini za mene: pusti me da dva meseca lutam planinama i sa svojim drugaricama oplakujem svoje devičanstvo.”

³⁸ „Idi”, reče joj on i pusti je na dva meseca.

Tako ona ode sa drugaricama u planine, gde je oplakivala svoje devičanstvo. ³⁹ Posle dva meseca ona se vrati svome ocu i on učini s njom kako se zavetovao. A ona nikad nije spavala s muškarcem. Otuda potiče izraelski običaj ⁴⁰ da mlade Izraelke svake godine odlaze na četiri dana da oplakuju kćer Jeftaja Gilađanina.