Mihejevi idoli

¹ U Efremovom gorju živeo je čovek po imenu Mihej.

² On reče svojoj majci: „Onih hiljadu sto srebrnjaka^[a] koji su ti ukradeni i zbog kojih si izgovorila prokletstvo, koje sam svojim ušima čuo – to srebro je kod mene. Ja sam ga uzeo.”

Tada njegova majka reče: „Jehova te blagoslovio, sine moj!”

³ Kada je majci vratio hiljadu sto srebrnjaka, ona reče: „Ovo srebro posvećujem Jehovi za svoga sina. Hoću da se od njega napravi rezbaren lik presvučen srebrom. Zato ti ga sada vraćam.”

⁴ Ali Mihej opet vrati srebro majci, a ona uze dve stotine srebrnjaka^[b] i dade ih srebrnaru. Ovaj od njih načini rezbaren lik presvučen srebrom, koji postaviše u Mihejevoj kući. ⁵ Mihej je imao svetilište, pa napravi naplećak i nekoliko kućnih bogova i postavi jednog od svojih sinova za svoga sveštenika. ⁶ U to vreme Izrael nije imao cara. Svako je radio po svom nahođenju.

⁷ Jedan mladić, Levit iz Vitlejema u Judi, koji je živeo kao došljak u Judinom bratstvu, ⁸ ode iz Vitlejema u potrazi za mestom gde bi mogao da se nastani. Dok je tako putovao, naiđe u Efremovom gorju na Mihejevu kuću.

⁹ Mihej ga upita: „Odakle si?”

„Ja sam Levit iz Vitlejema u Judi”, reče ovaj, „i tražim gde bih se nastanio.”

¹⁰ „Ostani da živiš kod mene”, reče mu Mihej, „i budi mi otac i sveštenik, a ja ću ti dati deset srebrnjaka^[c] godišnje i odeću i hranu.”

I Levit uđe ¹¹ i pristade da živi kod Miheja. Mladić je Miheju bio kao jedan od njegovih sinova. ¹² Mihej postavi Levita za sveštenika, i tako mladić postade njegov sveštenik, pa je živeo u njegovoj kući.

¹³ Tada Mihej reče: „Sada znam da će Jehova biti dobar prema meni, jer imam Levita za sveštenika.”