Žene za Venijaminovo pleme

¹ Izraelci su se bili ovako zakleli u Micpi: „Nijedan od nas neće svoju kćer udati za Venijaminovca.”

² Narod ode u Betel, pa su tamo sedeli pred Bogom do večeri, glasno kukajući i gorko plačući.

³ „Jehova, Bože Izraelov”, govorili su, „zašto se ovo dogodilo Izraelu, pa je danas Izrael ostao bez jednog plemena?”

⁴ Sutradan narod ustade rano ujutro, pa sagradi žrtvenik i prinese žrtve paljenice i žrtve za zajedništvo.

⁵ Potom Izraelci upitaše: „Koje se od svih Izraelovih plemena nije pojavilo na skupu pred Jehovom?” – jer su se bili svečano zakleli da će pogubiti svakoga ko se ne pojavi pred Jehovom u Micpi.

⁶ Izraelci su tugovali zbog svoje sabraće Venijaminovaca.

„Danas je jedno pleme odsečeno od Izraela”, govorili su. ⁷ „Kako da nađemo žene za one koji su preostali, pošto smo se zakleli Jehovom da nijednu od svojih kćeri ne udamo za njih?”

⁸ Onda upitaše: „Koje se od Izraelovih plemena nije pojavilo pred Jehovom u Micpi?”

I pokaza se da u tabor, na skup, nije došao niko iz Javeš-Gilada. ⁹ Jer, kada su brojali narod, iz Javeš-Gilada nije bilo nikog.

¹⁰ Stoga zajednica posla onamo dvanaest hiljada ratnika i zapovedi im: „Idite i pogubite mačem stanovnike Javeš-Gilada zajedno sa ženama i nejači. ¹¹ Ovako uradite: ubijte svakog muškarca i svaku ženu koja je već spavala s muškarcem.”

¹² Među stanovnicima Javeš-Gilada nađoše četiri stotine mladih žena koje još nisu spavale s muškarcem i dovedoše ih u tabor u Šilu u Hanaanu. ¹³ Tada cela zajednica posla glasnike Venijaminovcima kod litice Rimon i ponudi im mir. ¹⁴ Tako se tada Venijaminovci vratiše, i oni im dadoše one žene koje su ostavili u životu u Javeš-Giladu. Ali ženâ nije bilo dovoljno za sve njih.

¹⁵ Narodu je bilo žao Venijamina, jer je Jehova stvorio jaz među Izraelovim plemenima.

¹⁶ Starešine zajedice rekoše: „Kako da nađemo žene za preostale Venijaminovce kada su im sve žene istrebljene?”

¹⁷ Neki rekoše: „Preživeli Venijaminovci treba da imaju naslednike, da se ne zatre jedno Izraelovo pleme. ¹⁸ Svoje kćeri im ne možemo dati za žene, jer smo se mi Izraelci ovako zakleli: ‚Proklet bio ko god dâ ženu Venijaminovcu.‘”

¹⁹ Drugi rekoše: „Svake godine se u Šilu održava Jehovina svetkovina. Grad leži severno od Betela, istočno od druma koji iz Betela vodi u Sihem i južno od Levone.”

²⁰ Stoga zapovediše Venijaminovcima: „Idite i sakrijte se u vinogradima, ²¹ pa odande motrite. Kada devojke iz Šila izađu na igranku, vi iskočite iz vinogradâ i neka svaki od vas ugrabi sebi ženu među devojkama iz Šila, pa se vratite u Venijaminovu zemlju. ²² Kada nam se njihovi očevi ili braća požale, mi ćemo im reći: ‚Molimo vas da ovako ostane, jer nismo za svakoga od njih zarobili ženu u boju. Vi nećete biti krivi, jer im ih niste sami dali.‘”

²³ I Venijaminovci tako učiniše. Svaki sebi ugrabi po jednu devojku od onih koje su bile na igranci i odvede je da mu bude žena. Zatim se vratiše na svoje nasledstvo, obnoviše gradove i nastaniše se u njima.

²⁴ Tada se Izraelci raziđoše, po plemenima i bratstvima, svaki na svoje nasledstvo.

²⁵ U to vreme Izrael nije imao cara. Svako je radio po svom nahođenju.