³ „Čujte, carevi,
počujte, vladari!
    Pevaću Jehovi,
    psalme ću pevati Jehovi, Bogu Izraelovom.
⁴ Jehova, kada si izašao iz Seira,
    kada si iskoračio iz zemlje edomske,
zemlja se tresla, sa neba je lilo,
    oblaci su vodu izlivali,
⁵ gore su se tresle pred Jehovom Sinajskim,
    pred Jehovom, Bogom Izraelovim.

⁶ „U vreme Šamgara sina Anatovog,
    u Jaelino vreme, opusteše drumovi,
    putnici pođoše stazama obilaznim.
⁷ Život je zamro u selima Izraelovim,
    dok ja, Devora, ne ustadoh,
    dok ne ustadoh kao majka u Izraelu.
⁸ Kada nove bogove izabraše za sebe,
    rat stiže na gradske kapije,
    a nijednog štita ni koplja
    među četrdeset hiljada u Izraelu.

⁹ „Moje je srce s vođama Izraelovim,
    sa dobrovoljcima među narodom.
    Blagosiljajte Jehovu!

¹⁰ „Razmislite vi koji jašete na belim magaricama,
    sedeći na mekim pokrovcima,
    i vi koji hodate putem.
¹¹     Poslušajte glas pevačâ^[a] na pojilima:
oni Jehovine pobede nabrajaju,
    pobede za njegova sela u Izraelu.
Tada narod Jehovin siđe do gradskih kapija.

¹² „‚Probudi se, probudi se, Devoro!
    Probudi se, probudi se, pesmu zapevaj!
Ustani, Varače!
    Zarobi svoje sužnje, sine Avinoamov!‘

¹³ „Tada preostali siđoše
    k velikašima,
narod Jehovin siđe k meni
    kao ratnici.
¹⁴ Iz Efrema dođoše oni čiji je koren u Amaleku,
    za tobom Venijamin među tvojim narodom.
Iz Mahira siđoše vođe,
    iz Zavulona oni s palicama nadgledničkim.
¹⁵ Sa Devorom su bili zapovednici Isahara.
Da, Isahar je bio s Varakom
    i za njim pohrlio u dolinu.

„Među Ruvimovim četama
    bilo je mnogo premišljanja.
¹⁶ Zašto li si ostao kraj torova
    da slušaš svirku među stadima?

„Među Ruvimovim četama
    bilo je mnogo premišljanja.
¹⁷ Gilad ostade s one strane Jordana.
    A zašto li je Dan oklevao kraj lađa?
Asir je boravio na obali mora
    i ostao u svojim uvalama.
¹⁸ Ali Zavulonov narod stavi život na kocku,
a tako i Neftalim na bojnom polju.

¹⁹ „Došli su carevi i borili se.
Carevi hanaanski su se borili
    kod Taanaha, kraj vodâ Megida,
    ali nimalo srebra ne odneše kao plen.
²⁰ Sa neba su se borile zvezde,
    sa svojih putanja protiv Sisre su se borile.
²¹ Potok Kišon otplavi careve,
    drevni potok, potok Kišon.

„Kroči snažno, dušo moja!

²² „Tad kopita konjska zagrmeše –
    silnim trkom jure moćni konji njegovi!
²³ ‚Prokunite Meroz‘, reče anđeo Jehovin,
    ‚prokunite, prokunite njegove žitelje,
jer ne pritekoše u pomoć Jehovi,
    u pomoć Jehovi kao ratnici.‘

²⁴ „Neka je blagoslovena među ženama
    Jael, žena Hevera Kenejca,
    blagoslovena među ženama u šatorima.
²⁵ Sisra zatraži vode, a ona mu dade mleka,
    urde mu donese u gospodskoj činiji.
²⁶ Levicom posegnu za šatorskim kočićem,
    desnicom za čekićem kovačkim.
Udari Sisru, glavu mu smrska,
    slepoočnicu mu razbi i probode.
²⁷ On joj se sruči kraj nogu, pade
    i ostade da leži.
Kraj nogu joj se sruči, pade –
    gde se sručio, tu mrtav pade.
²⁸ Kroz prozor pogleda Sisrina majka
    i iza prozorske rešetke zakuka:
‚Što toliko nema kola njegovih?
    Što štropot njegovih kola kasni?‘
²⁹ Odgovaraju joj najmudrije dvorkinje,
    a ona sebi ponavlja:
³⁰ ‚Plen su našli, pa ga dele:
    po devojku-dve za svakoga,
šareno ruho za Sisru,
    ruho šareno, vezeno,
dve marame šarene, vezene
    za vrat pobednikov.‘

³¹ „Neka tako stradaju svi tvoji neprijatelji, Jehove,
    a oni koji te vole neka budu kao sunce
    kada se diže u svom punom sjaju.”