Knjiga žalopojki (hebrejski: אֵיכָה, Êykhôh, od svog početnog značenja „kako“) je zbirka poetskih tužbalica za uništavanjem Jerusalima 586. pre nove ere. U hebrejskoj Bibliji pojavljuje se u Ketuvimu (“Zapisima“), pored Pesme nad pesmama, Knjige o Ruti, Propovednika i Knjige o Jestiri (Megillot ili “Pet svitaka”), iako nema utvrđenog redosleda; u hrišćanskom Starom zavetu sledi Jeremijinu knjigu, jer je prorok Jeremija njen tradicionalni autor. Međutim, prema savremenim naukama, dok je uništenje Jerusalima od strane Vavilona 586./7.pre Hrista, čini pozadinu pesama, verovatno ih nije napisao Jeremija. Najverovatnije je svako od poglavlja knjige napisao drugi anonimni pesnik, a zatim su ih spojili da formiraju knjigu.
Knjiga je delimično tradicionalna „gradska naricaljka“ koja oplakuje napuštanje Boga od strane grada, njegovo uništenje i krajnji povratak božanstva, a delimično pogrebnu dirku u kojoj ožalošćeni tuguje i obraća se mrtvima. Ton je mračan: Bog ne govori, stepen patnje je predstavljen kao ogroman, a očekivanja budućeg iskupljenja minimalna. Ipak, autor je više puta jasno stavio do znanja da je grad (pa čak i sam autor) obilno grešio protiv Boga, na šta je Bog snažno reagovao. Pri tome autor ne krivi Boga, već ga predstavlja kao pravednika, pravednog, a ponekad čak i kao milosrdnog.
Prorok i njegovi sunarodnici Jevreji žale zbog razaranja svog voljenog grada od ruku Vavilonaca. U sredini knjige, teologija Naricaljki dostiže vrhunac jer se usredsređuje na dobrotu Boga. On je Gospod nade (3:21, 24-25), ljubavi (3:22), vernosti (3:23), spasenja i obnove (3:26). Uprkos svim dokazima koji govore suprotno, “njegovo saosećanje nikada ne nestaje. / Svako jutro su novi; / velika je vaša vernost” (3: 22-23).
Knjiga Tužaljki, koju je verovatno napisao prorok Jeremija, mračna je, ali lepa knjiga koja odražava bol nepravde i ljudskog gubitka. Ispunjen je snažnim emocijama: bes, očaj, strah, usamljenost, beznađe. Ako ste lično povređeni dok čitate Tužbalice, možda ćete se čudno osećati razumeti i utešiti. Tražite teme o tragičnom preokretu – očaju u nadi, pokajanju radi obnove – za pojedince, gradove i nacije. Obratite pažnju i na pažljivu konstrukciju knjige. Jeremija je upotrijebio hebrejsko pismo kako bi prikazao svu svoju bol i tugu – kao da uključuje „sve od A do Ž“. 22 slova hebrejske abecede oblikuju svako od prva četiri poglavlja, ali ne i poslednje. Iako ne možemo reći zašto, možda je to bio Jeremijin način da simbolično izrazi frustraciju zbog klizanja Jerusalima od reda u haos.
