² Noću gorko plače, suze joj na obrazima.
    Od svih njenih ljubavnika
    nijednoga nema da je uteši.
Izdadoše je svi njeni prijatelji,
    neprijatelji joj postadoše.

³ Posle nevolje i teškog rada,
    Juda ode u izgnanstvo.
Među narodima boravi i ne nalazi počinka.
    Svi njeni gonitelji stigoše je u tesnacima.

⁴ Tuguju putevi za Kćer sionsku^[b],
    jer niko ne dolazi na praznike.
Sve kapije joj opustele,
    njeni sveštenici jauču,
    njene devojke ucveljene, a ona puna gorčine.

⁵ Dušmani joj postadoše gospodari,
    njeni neprijatelji žive lagodno.
Jer, Jehova joj donese ucveljenost
    zbog mnoštva njenih greha:
    deca joj odoše u sužanjstvo pred dušmaninom.

⁶ Sav sjaj ode od Kćeri sionske.
    Poglavari joj kao jeleni
    koji ne nalaze pašu;
nemoćni pobegoše
    pred goniteljem.

⁷ Seća se Kći jerusalimska^[c],
    u dane svoje novolje i lutanja,
svih blaga koja su bila njena
    u prošlim vremenima.
Kada joj narod pade u dušmaninove ruke,
    nikoga ne bi da joj pomogne.
Dušmani su je gledali
    i smejali se njenoj propasti.

⁸ Kći jerusalimska je teško zgrešila
    i tako postala nečista.
Svi koji su je poštovali, sada je preziru,
    jer videše njenu golotinju.
    A ona jeca i okreće lice.

⁹ Nečist joj je na skutovima.
    Nije mislila na svoju budućnost,
pa joj je pad bio zapanjujući.
    Nikoga ne bi da je uteši.
„Pogledaj moju nevolju, Jehova,
    jer neprijatelj pobedi.”

¹⁰ Neprijatelj se domože sveg njenog blaga.
    Njoj naočigled u svetilište joj ulaze neznabošci,
oni kojima si zabranio
    da uđu u tvoju zajednicu.

¹¹ Sav njen narod jauče tražeći hleba;
    svoje dragocenosti daju za hranu,
    da se u životu održe.
„Pogledaj, Jehova, i vidi,
    jer sam prezrena.”

¹² „Zar vam to ništa ne znači,
    svi vi koji prolazite ovuda?
Pogledajte i vidite:
    ima li bola kao što je bol
kojim sam pogođena, kojim me Jehova udario
    u dan svoga ljutog gneva?

¹³ „Sa visine posla oganj –
    posla ga u moje kosti.
Mrežu mi razape pred nogama
    i nazad me okrenu.
On učini da pusta postanem,
    da nejaka budem povazdan.

¹⁴ „Gresi mi svezani u jaram,
    njegovim rukama utkani zajedno,
na vrat mi navaljeni,
    a Gospod mi snagu oduzeo.
Predao me u ruke onima
    kojima ne mogu da se oduprem.

¹⁵ „Gospod odbaci sve ratnike usred mene.
    Protiv mene sazva skup,
    da moje mladiće satre.
Gospod u svojoj muljači
    izgazi Devicu-Kćer Judinu.

¹⁶ „Zbog toga plačem, oči mi liju suze.
    Jer, daleko je od mene tešitelj,
    onaj koji može da me vrati u život.
Deca mi bez igde ičega,
    jer neprijatelj nadjača.”

¹⁷ Kći sionska pruža ruke – nema tešitelja.
    Jehova odredi da Jakova okruže dušmani;
među njima Kći jerusalimska
    postade nešto nečisto.

¹⁸ „Jehova je pravedan,
    jer se protiv njegove zapovesti pobunih.
Slušajte, svi narodi, moj bol gledajte:
    moje devojke i mladići odoše u izgnanstvo.

¹⁹ „Pozvah svoje ljubavnike,
    ali oni me prevariše.
Moji sveštenici i starešine pomreše u gradu
    tražeći hrane da se u životu održe.

²⁰ „Pogledaj, Jehova, u kakvoj sam nevolji.
    Utroba mi ključa, srce se u meni grči,
jer sam se žestoko pobunila.
    Napolju mač ucveljuje, u kući smrt.

²¹ „Čuli su moje jaukanje,
    ali nema za mene tešitelja.
Svi moji neprijatelji čuli su za moju nevolju
    i raduju se što si to učinio.
Daj da dođe dan koji si najavio,
    da i oni postanu kao ja.

²² „Neka se sve njihovo zlo pokaže pred tobom,
    pa postupi s njima kao što si sa mnom
    zbog svih mojih greha.
Jer, mnogo je mojih jauka i srce mi je slabo.”