Zaharija

Zaharija hebrejski: זְכַרְיָה‎, znači „Bog se seća“. Dolazi od hebrejske reči zakhar, što znači zapamtiti, i Jah, jedno od imena Boga Izraela.

Zaharijina knjiga uključena je u dvanaest malih proroka u hebrejskoj Bibliji. Ona ga predstavlja kao sina Berehije, sina Idovog (Zaharija 1: 1). Knjiga Ezra imenuje Zahariju kao Idovog sina (Ezra 5: 1 i Ezra 6:14), ali je verovatno da je Berehija bio Zaharijin otac, a Ido njegov deda.

Zaharijina proročanstva dogodila su se za vreme vladavine Darija Velikog i bila su savremena sa Hagajem u post-egzilskom svetu nakon pada Jerusalima 587./6. Ezekiel i Jeremijah pisali su pre pada Jerusalima, nastavljajući da prorokuju u periodu ranog izgnanstva.

Prorok Zaharija prekoreva i ohrabruje obeshrabrene prognanike koji su se iz Vavilonije vratili u Jerusalim da završe obnovu hrama. Ova knjiga nudi vam duhovnu snagu i ohrabrenje. Prorok Zaharija je pisao ljudima koji su se borili sa sopstvenim neuvaženosti i bili u iskušenju da odustanu. Tako im je rekao reči ohrabrenja i motivacije, a oni su pokupili delove i nastavili dalje. Božji narod bio je u zatočeništvu u Vavilonu 70 godina. Ali kada je Kir došao na vlast, dao je dozvolu Jevrejima da se vrate u Jerusalim i obnove hram. Mnogi su odlučili da ostanu u Vavilonu, ali oni koji su se vratili sa velikim entuzijazmom su pristupili svom zadatku. Ubrzo su, međutim, naišli na mnoge prepreke i postali obeshrabreni. Zaharija ih nije samo motivisao da završe započeto, već im je dao i viziju Božjih namera izvan obnovljenog hrama.