Dva pastira

⁴ Ovako kaže Jehova, moj Bog: „Napasaj ovce određene za klanje. ⁵ Njihovi kupci ih nekažnjeno kolju, a oni koji ih prodaju govore: ‚Neka je blagosloven Jehova! Obogatio sam se!‘ A ni njihovi pastiri ih ne štede. ⁶ Ni ja više neću štedeti stanovnike zemlje“, govori Jehova. »Svakog od njih ću predati u ruke njegovom bližnjem i njegovom caru. Oni će ugnjetavati zemlju, a ja nijednoga neću izbaviti iz njihovih ruku.“

⁷ I tako počeh da napasam ovce trgovaca ovcama određene za klanje. Uzeh dva štapa, od kojih jedan nazvah Naklonost, a drugi Jedinstvo, pa sam napasao ovce.

⁸ Za jedan mesec otpustih tri pastira.

Pošto sam izgubio strpljenje s ovcama, a i one su zamrzele mene, ⁹ rekoh im: „Neću više da vas napasam. Neka one koje su na umoru uginu, one koje propadaju neka propadnu, a one koje preostanu, neka proždiru jedna drugu.“

¹⁰ Onda uzeh štap koji sam nazvao Naklonost i prebih ga nadvoje, raskidajući savez koji sam sklopio sa svim narodima. ¹¹ Tako je on tog dana raskinut, a trgovci ovcama koji su me gledali znali su da je to reč Jehovina.

¹² Ja im rekoh: „Ako mislite da je to u redu, dajte mi platu, a ako ne, zadržite je.“

I oni mi odmeriše platu: trideset srebrnjaka.

¹³ A Jehova mi reče: „Stavi ih u hramsku riznicu – tu bajnu cenu kojom su me procenili.“

I ja uzeh onih trideset srebrnjaka i stavih ih u riznicu Doma Jehovinog.

¹⁴ Potom prebih i svoj drugi štap, zvani Jedinstvo, raskidajući bratstvo između Jude i Izraela.

¹⁵ Tada mi Jehova reče: „Uzmi opet opremu bezumnog pastira, ¹⁶ jer ću u ovoj zemlji postaviti pastira koji neće mariti za izgubljene ovce, ni tražiti mlade, ni vidati ranjene, ni hraniti zdrave, nego će jesti meso najboljih ovaca i otkidati im papke. ¹⁷ Teško bezvrednom pastiru, koji napusti svoje stado! Neka ga mač udari po ruci i po desnom oku! Neka mu se ruka sasvim osuši, a desno oko oslepi!“