Pravda i ljubav, a ne post
1 Četvrtoga dana devetog meseca, meseca kisleva, četvrte godine vladavine cara Darija, reč Jehovina dođe Zahariji.
2 A Betelci su bili poslali Šarecera i Regem-Meleha sa njihovim ljudima da zamole Jehovu za milost.
3 Oni upitaše sveštenike iz Doma Jehove nad vojskama i proroke: „Da li da u petom mesecu tugujemo i postimo kao što smo činili toliko godina?”
4 Tada mi dođe reč Jehove nad vojskama: 5 „Upitaj sav narod zemlje i sveštenike: ‚Kada ste u petom i sedmom mesecu postili i naricali tokom ovih sedamdeset godina, zar ste zaista postili radi mene? 6 A kada ste jeli i pili, zar niste radi sebe jeli i pili? 7 Zar to nije ono što je Jehova objavio preko pređašnjih proroka kada je Jerusalim bio naseljen i živeo u blagostanju, a tako i gradovi oko njega, kada su i Negev i Šefela bili naseljeni?‘„
8 Reč Jehovina dođe Zahariji: 9 „Ovako kaže Jehova nad vojskama: ‚Sprovodite istinsku pravdu i jedan drugom pokazujte ljubav i samilost. 10 Ne ugnjetavajte udovicu i siroče, došljaka i siromaha, i ne smišljajte zlo jedan drugom.‘
11 „Ali oni nisu hteli da poslušaju, nego su prkosno okrenuli leđa i zapušili uši. 12 Otvrdnuli su svoje srce kao kremen-kamen, da ne čuju Zakon ni reči koje im je Jehova nad vojskama svojim Duhom slao preko pređašnjih proroka. Stoga se Jehova nad vojskama silno razgnevio.
13 „Kada sam ih zvao, nisu slušali. Stoga, kada su oni zvali mene, ja nisam slušao“, kaže Jehova nad vojskama. 14 „Razvejao sam ih vihorom među narode koje nisu poznavali, a zemlja je iza njih ostala toliko pusta da niko nije kroz nju prolazio. Tako su ovu dobru zemlju pretvorili u pustoš.“
