Bog Otac – Uloga i svojstva

(grč. Θεός Πατήρ, lat. Deus Pater), u hrišćanstvu, prvo je lice Svete Trojice, odnosno prva od tri ipostasi Boga. On je svedržitelj, tvorac neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. Bog Otac je načelo jedinstva Svete Trojice.

Dogma o Bogu Ocu je zabeležena u prvom članu Nikejskog simbola vjere:

Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.

Tu se govori o veri u jednoga Boga, o biću Božjem i Njegovim svojstvima. Bog je Tvorac vidljivog i nevidljivog sveta i Božji promisao (staranje o svetu).

Na drugom mestu, apostol Pavle kaže: “Jedan je Bog – Otac svih, koji je nad svima” (Efescima 4, 6). Ove reči svedoče da je Bog Otac ne samo svoj Jedinorodnog Sina, nego i svih ljudi.

Sam Spasitelj veli: “Jer je jedan Otac vaš, nebeski” (Matej 23, 9). On nas upućuje da Mu se molimo rečima: “Oče naš koji si na nebesima…” (Matej 6, 9).

Svojstva Boga Oca

Glavna svojstva bića Božjeg, i Boga Oca su: Bog je duh, mi Ga ne možemo videti. Hristos kaže: “Bog je duh i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole” (Jovan 4, 24).

Bog je samobitan, nije ni stvoren ni rođen, postoji sam od sebe. Kako je rekao Mojsiju: “Ja sam onaj koji jest” (2. Mojsijeva 3, 14).

Bog je najsavršenije biće, kao što Hristos kaže: “Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski” (Matej 5, 48). On je večan, neizmenjiv i svudaprisutan.

Bog je svemoćan, sveznajući i pravedan. Psalmopevac car David govori: “Bog je naš na nebesima, tvori sve što hoće” (Psalam 115, 3).

David nastavlja: “Gospode, Ti znaš kad sednem i kad ustanem, Ti znaš pomisli moje izdaleka… i sve puteve moje vidiš” (Psalam 139, 2-3).

Prema Svetom apostolu Pavlu, Bog će svakome dati po delima njegovim (Rimljanima 2, 6), jer On ne gleda ko je ko (2, 11).

Bog je preblag, jer Njegovo sunce obasjava zle i dobre, i kišu daje pravednima i nepravednima (Matej 5, 45).

Teološka disciplina

Teološka disciplina koja se bavi proučavanjem Boga Oca kao prve ipostasi Svete Trojice naziva se paterologija ili patriologija.

Svojstvo Oca jeste nerođenost. Za razliku od Boga Sina, koji se prevečno rađa od Oca. Duh Sveti prevečno ishodi od Boga Oca.

Naziv Otac (sa velikim početnim slovom) označava Božiju ulogu kao davaoca života, vlasti i zaštitnika. Iako termin “Otac” implicira muške karakteristike, Bog se obično definiše kao duh bez ljudskog biološkog pola. Bog nije ni muškarac ni žena: On je Bog. Iako Bog nikada nije direktno upućen kao “Majka”, povremeno majčinski atributi mogu se tumačiti u starozavetnim referencama kao što su himne hvale u Isaiji 42:14; 49:14–15; 66:12–13.

Bog Otac se prvenstveno prikazuje kao Stvoritelj sveta. U knjizi Postanja, Bog stvara svet i sve što je u njemu u šest dana. Ovaj čin stvaranja pokazuje Njegovu svemoć i autoritet. “U početku stvori Bog nebo i zemlju” (Postanje 1:1). Ovaj stih označava početak stvaranja i Božiju ulogu kao apsolutnog Stvoritelja svega što postoji.

Razvoj Hrišćanske Koncepta Boga Oca

U Novom Zavetu, koncept Boga Oca može se videti kao nastavak jevrejskog koncepta, ali sa specifičnim dodatkom i promenama. Ovo je vremenom učinilo hrišćanski koncept još izraženijim do početka srednjeg veka. Konformnost sa starozavetnim konceptima prikazana je u Mateju 4:10 i Luki 4:8, gde Ješua (Isus) citira Ponovljene zakone 6:13 i kaže: “Pisano je: Gospodu, Bogu svom, klanjaj se i Njemu jedinom služ”. Takođe i Apostol pavle pokazuje hrišćansko učenje o ulozi Hrista, navodeći: