Poslednja vremena
אוֹת
'eth - 'ôṯ
Poslednji Dan
הַיּוֹם הָאַחֲרוֹן
'aḥărôn yôm
Poslednji Dan

Jevanđelje

Jevanđelje – odnosi se na Radosnu vest Ješue Mesije, obuhvatajući Njegov život, učenja, smrt i vaskrsenje, nudeći spasenje, oproštenje i obnovljen odnos sa Bogom svima koji veruju u Njega.

Jevanđelje – Semantika:

(grč. ευαγγέλιον [evangélion], hebr. בשורות טובות [besorot tovot] – „dobra vest, blaga vest“; stsl. blagovѣstvovaniѥ) je hrišćanski religijski spis koji opisuje život i učenje Ješua Hrista.

Jevanđelje – Poreklo i kanonizacija:

Hristove reči do nas stižu preko hrišćana koji su živeli u prvom veku. U periodu ranog hrišćanstva je nastalo na desetine evanđelja, koja su uglavnom nazivana imenima Hristovih apostola. Četiri jevanđelja su ušla u kanon Svetog pisma, dok se sva ostala smatraju nekanonskim odnosno apokrifnim. Kanonska evanđelja su pisana anonimno i prvobitno bez naslova (najranije datira negde oko 70. godine), ali bar od 2. veka se povezuju sa određenim ličnostima (Matejem, Markom, Jovanom, Lukom), čime nastaju tradicionalni naslovi.

Jevanđelje – Značaj Kanona:

Iako se u apokrifnim evanđeljima mogu pronaći neki podaci od koristi istoričarima pri rekonstruisanju Isusovog života, ipak su četiri kanonska evanđelja glavni izvor podataka o Hristu. Sva četiri evanđelja, koja se smatraju kanonskim, akcentuju Hristovu smrt i vaskrsenje, ali uključuju i njegovu poruku.

Jevanđelje – Suština: Iskupljenje i Carstvo:

Sama reč ima duboko značenje. Posle bitki među carstvima, slani su “glasnici”1 – reč je prevod od Angelos, što se koristi za Anđele kao božije glasnike.  da proglase uslove koje je postavio pobednički  car. Ko god je želeo da nađe milost i da ne bude ubijen, morao je da savije koleno pred carem i potčini se i prihvati njegovu vlast. Time bi neko dobio milost, dok bi nepoštovanje uslova dovelo do pogubljenja. Ovakav način komunikacije nalazi odjek u hrišćanskom jevanđelju.

Hristovo pomirenje i trijumf:

Hristos je u svojoj beskrajnoj milosti platio dug naših greha. Izašao je kao pobednik nad Zlim, grehom i samom Smrću. On, pomazani Car, je dobrovoljno žrtvovao svoj život za spasenje svih ljudi. JHVH, sam Bog, Onaj koji prevazilazi vreme kao Večni, podigao Ga je iz smrti, uzdigavši Ga kao vrhovnog vladara nad svim stvorenjima.

Odredbe kralja:

Odredbe koje je ustanovio Hristos su definitivna potvrda Božijih zapovesti, u skladu sa božanskom voljom Njegovog Oca, koju je On došao da ispuni. Suština jevanđelja leži u ispunjenju proročanstva, počevši od samog stvaranja sveta, kao i zaveta obećanog Avrahamu o potomstvu nebrojenom poput zveda, pa Mojsiju – da će poslati pomazanog Cara – Mesiju na hebrejskom i Hristos na grčkom.

Pomazanje kralja:

Car je primio svoje pomazanje od Oca, pošto je kršten i na njega se spustio Duh Sveti poput goluba (ne golub – već je sišao poput). Simbolično, žena je izlila dragoceno ulje na Njega, kao čin pomazanja a ujedno i čin pripreme za Njegovu predstojeću smrt. Nakon vaskrsenja, On kao Pomazanik božiji je uputio Mirjam od Magdale da Ga ne dodiruje, jer je trebalo da se vaznese Ocu ne nebo da bi primio konačnu moć, slavu i čast i silu. Po povratku, otkrio je svojim učenicima da mu je svu vlast na nebu i na zemlji dao Otac, JHVH, Večni Nebeski Vladar. Njegova poslušnost Očevoj volji rezultirala je Njegovim slavnim krunisanjem za Kralja.

Obećanje njegovog povratka i nada vernika:

Novi Kralj je živ, i On je sklopio savez sa svojim sledbenicima. On se obavezao da će se vratiti za sve koji veruju u Njega, poštujući uslove postavljene u Njegovom carstvu. On će ih sabrati k Sebi, odvodeći ih do mesta gde On obitava. Kao što je rekao svojim učenicima: „Pripremiću vam mesto, da i vi dođete gde ću ja biti“.

Jevanđelje – trijumf nad smrću i spasenje Božje porodice:

Jevanđelje najavljuje izuzetnu vest o kraljevoj trijumfu nad smrću. On je otkupio čovečanstvo plativši cenu greha. On je uspostavio uslove koje čovečanstvo mora da ispuni. Štaviše, On će se vratiti da spase i izbavi Božju porodicu — Njegov duhovni Izrael. U svojoj milosti i ljubavi, On će sabrati svoj narod da prebiva sa Njim za večnost.

"Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traga za dragim kamenjem"

Matej 13:45

Suština vere i spasenja: Zagrljaj Hrista kao Cara

 

Uslovi vere:

Ako verujemo da je Hristos Sin Božiji, došao u telu, i prihvatamo Ga za svog Cara, ispunili smo uslove. Bog Otac nam je kroz Hrista dao oproštaj za naše grehe. Za prestupanje njegovih zapovesti koje smo tokom života počinili. Ovi uslovi su uspostavljeni na Planini Sinaj sadržani u Deset zapovesti ispisanih na kamenim pločama.

Zakon – pokazatelj greha:

Prvi zakon je sklopljen i dat da pokaže šta je Greh, i kako je čoveku samom po sebi ne moguće ga ispuniti. Zakon je duhovan a čovek telesan, prodat grehu. I gde je zakon rekao ne učini, u srcu se javila želja koja je rodila greh.  Ova prstupanja božijih zapovesti razdvojila su ljude od tvorca. 

Od svih ritualnih žrtava pomirnica u starom zakonu, i nemogućnosti da nas one potpupno pročiste Bog je obezbedio onu koja je data kroz njegovog sina.

Kako je Abraham bio spreman da žrtvuje svog sina bogu, tako je i bog ponudio svog sina, za oproštenje grehova. Da njegov savršeni sin plati dugove naše. Jer u danu suda, svi ćemo se pokazati kao krivi pred bogom, jer svaki čovek od krvi i mesa je grešan.

Ovde je dakle Hristova uloga, on je zastupnik kod oca, za naše grehe. Naš Spasitelj od kazne izvršenja za kršenje zakona. Leglno nas je svojom smrću oslobido, plativši na krstu naš dug i kaznu. 

Jagnje bez mane, kao prihvaćena žrtva pomirnica:

On je jedini mogao osloboditi svet od ovakve kazne, jer je sam bio savršeno jagnje bez mane, ništa nije prekršio i legalno je čitav zakon jedini on mogao da ispuni. Kako je i sam rekao, ljudima je to nemoguće ali Bogu nije ništa ne moguće.

Uspostavivši sa Apostlima na tajnoj večeri, NOVI SAVEZ, ljude je oslobodio Starog saveza. Novi Savez ne podištava stari, kao što ni Mojsijev Savez nije podištavao božiji Savez sklopljen sa Abrahamom koji nije bio na osnovu Zakona Dela Tela, nego na osnovu Obećanja.

Tako smo mi sada pod Hristovom Zakonom. Ono što jeste dobra vest, je da gde su ljudi mislili da se mogu sami spašavati delima, Hrišćani razumju da Ih BOG SPAŠAVA MILOŠĆU, i da to nije do ni jednog pojedinca.

Jevanđelje – Poziv na pokajanje:

U svom srcu svako zna na čemu treba da radi, jer svako ima osećaj savesti. Pokajanje je ono što ljude izdvaja, a tu se otkriva prava priroda pojedinaca. Da li se bavite radnjama koje treba izbegavati? Da li se kajete za kršenje Božijih Zapovesti? To su bile reči koje su apostoli uputili prvim vernicima. Pokajte se i krstite se u Ime Ješue Mesije (Isusa Hrista) da biste primili Svetog Duha i spasenje od Oca kroz Sina, po Duhu Svetome.

Jevanđelje – Poziv na svetost:

Dakle pozvani smo na Svetost; BUDITE SAVRŠENI – Jer je SAVRŠEN vaš Otac nebeski. To je poziv, i na to su svi ljudi pozvani, da bi nasledili carstvo nebesko. Da predaju volju svoju Bogu i da ih On usavrši, dajući im Duha Svetog koji će im pomoći da održe zapovesti njegove.

Zapovesti i duhovno razumevanje:

Šta da činimo da nasledimo carstvo nebesko, Ješua je objasnio da su to iste zapovesti od početka samo podignutije na viši i duhovni stepen razumevanja. Osim toga satri zakon je pokazao šta je greh. 

Novi Savez i posvećenje kroz Božji Duh:

Zar da grešimo nakon što smo se sjedinili u Novom Savezu. Kaže sveti Pavle, Nipošto. Mi podržavamo da je zakon dobar, ali shvatamo da ga bez Boga ne možemo ispuniti kao ljudi od krvi i mesa, već da nas Bog svojim Duhom Svetim posvećuje i čisti od svake bezbožnosti usavršavajući nas kroz godine životnim lekcijama i kroz veru u Ješuu Mesiju.

Transformacija srca kroz Božju ljubav:

Naša kamena srca – omekšava zbog ljubavi koja je u stanju da oživi kamen i pretvori ga u meko srce koje ima osećanja i koja se od gordosti, uzdizanja, oholosti, preoblači u poniznost, ljubav, nežnost.

Izbor pojedinca i usklađivanje sa zapovestima – i Vera i dela:

Na svakom pojedincu je da odluči da li će težiti da živi po ovim standardima. Neophodno je da uskladimo svoje živote sa zapovestima koje su nam ostavljene, jer vera bez dela je mrtva. Sveto pismo svedoči da čak i demoni priznaju postojanje Boga i veruju u Njega,… ali naša dela definišu na čijoj smo strani. Ali ono što treba naglasiti jeste da dobra dela koja činimo ne činimo više mi, nego čini Bog kroz nas, A zla dela ako i učinimo takođe ne činimo više mi, nego Greh koji je u nama. Suština jeste u odricanju od Zla, i prihvatanju Hrista.

Moć vere i isceljenja:

Kad god bi Hristos nekome oprostio ili ga iscelio, rekao bi: „Idi i ne greši više“. Čini se da se posledice grešnih duša ogledaju u fizičkom stanju pojedinaca – bolesnog uma, bolesne duše, bolesnog tela. Uz zapovest da prestanu da greše On bi im još rekao: „Vera te je tvoja izlečila“. Suština jeste u veri koja ima snagu i delotvorna je, jer bez nje sve ostalo gubi smisao.

Sumnja tj. Dvojedušnost kao nečisti duh:

Crv sumnje je đavolja zamka koja odvaja sve vernike od Boga. Rani hrišćani su bili spremni da daju svoje živote za Veru. Bili su očevici i svedoci  isceljenja i čuda, a o snazi njihove vere svedoče istorijski zapisi o njihovom mučeništvu. Čak i kada su bili mučeni, razapeti, bacani u arene i koloseume da ih zveri progutaju, nisu se odrekli svoje vere. 

Poruka vere i spasenja:

Prigrlite Hrista kao Sina Božijeg, vaskrslog i živog. Prihvatite Ga kao svog Kralja i podredite se Njegovoj vlasti koja sprovodi volju Oca na nebesima. Neka ne bude viša naša volja, nego ispunmo zapovsti božije.

Neka vera bude pokretačka snaga naših postupaka i temelj našeg života. Pokajte se i preobrazite se silom Duha Svetoga. Stojte čvrsto u svojoj veri, čak i pred progonom i nevoljama.

Jer u veri nalazimo Ljuav koja je iznad sveg zakona kao i oproštaj, isceljenje i večno spasenje kroz Gospoda našeg Ješuu Mesiju. Slava Ocu Sinu i Duhu svetom i blagoslov Svima.

Zašto je spasenje potrebno?

Slobodna Volja

Ljudsko iskustvo – Test Vere:

Naše postojanje na Zemlji je test. Sve što radimo ovde je realizacija. Dali su nam čula neophodna da iskusimo dobro i da razumemo šta je zlo, jer su naši praroditelji jeli sa drveta znanja. Tako smo, zbog njihove neposlušnosti, nasledili greh, koji je Hristos platio.

Svakoj osobi je ponuđena šansa za večnost, prema Božjem obećanju. Kada razumete celinu Biblije i ono što Hrist i apostoli pokušavaju da nauče vernike, postaje jasno da je ovaj zemaljski život test — ispitivanje da bismo utvrdili da li zaslužujemo ono što nas čeka ako prođemo ovaj test. Nekome ovo može biti grubo ili nepravedno, ali kada posmatramo širu sliku, shvatamo da je Bog Ljubav i Pravda.

Znanje o dobru i zlu:

Kao nosioci božanskog lika, mi smo, kako kaže Sveto Pismo, postali kao bogovi, razlikujući dobro od zla. Bog je usadio moralne standarde u naša srca i pokazao nam put od blata do zvezda.

Na osnovu Njegovog milosrđa i obećanja o večnosti, možemo da se uskladimo sa Hristom kao Sinom Božijim kroz koga imamo spasenje. 

Božije zapovesti ne treba da budu opterećujuće; umesto toga, trebalo bi da prihvatimo i volimo te standarde jer su oni pravedni. Želje srca i tela su varljive i često odvode ljude na krivi put. Kako god mi na to gledali, grešnost i nesavršenstvo su prisutni, ali dan dolazi, i zaista je već tu…

Mi smo iskupljeni od greha kao Hristovi sledbenici, i zato, ako pripadamo Njemu, moramo živeti kako je On živeo. Sledimo Njegov put da bismo bili proslavljeni kada se vrati.

Uslovi Kraljevstva:

Upoznati ste sa zahtevima carstva, posedujete veru, braćo i sestre, pokajanje, a ako niste kršteni, to je neophodan simbol, jer je Hristos rekao da niko ne može naslediti Carstvo nebesko ako se ne rodi vode i Duha.

On nije pozvao samo svece i apostole; On je pozvao sve vernike koji prihvataju Njegove uslove da se krste i slede Njegov put.

Postoji jedan poziv, poziv da BUDEMO SVETI! I jedna je vera, vera u SINA BOŽIJEG kao Mesiju i Gospoda Boga od Gospoda Boga. I jedno je krštenje u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u ime Gospoda našeg Isusa Hrista, Mesije.

Prihvatanje vere i transformacija:

Na način apostola Pavla objavljujemo suštinu vere i preobražaja. Naše zemaljsko putovanje je test—test naše dostojnosti da primimo ono što nas čeka. Poznavanjem dobra i zla razumemo moralna merila koja je uspostavio Bog.

Kroz veru u Hrista, našeg Spasitelja, nalazimo iskupljenje i spasenje. Prihvatite uslove kraljevstva, uključujući pokajanje i krštenje, i sledite put pravednosti. Odgovorimo na poziv na svetost i ostanimo čvrsti u svojoj veri, jer smo kroz Hrista preobraženi i pripremljeni za slavni povratak našeg Gospoda.

Jednom spasen, uvek spasen?

Krštenje i spasenje

Mnoge religije danas veruju da je dovoljno krstiti dete, i da će ono samim krštenjem biti spaseno. Međutim često se dešava da kroz odrastanje ta deca i ne živi po odredbama hrišćanskim i da vode u potpunosti suprotan stil životu u odnosu na onaj koji biblija uči.

Vera ili dela za spasenje ili?:

Takođe iz raznih priča biblija uči da je za spasenje pre svega potrebna i vera, ali i dela. Spasenje ne dolazi tako što ćeš ti odlučivati umesto nekoga, već spasenje je stvar izbora. Svojom slobodnom voljom moraš da odabereš dali služiš dobrom ili lošem.

Izazovi u životu vernika:

Propovedanje vesti jevanđelja i sve poslanice Apostola su napisane da ukažu ljudima na problematiku društva ali i da daju jasne smernice kakvo je to novo ljudsko društvo koje treba da nasledi obećani večni život, kakvi ljudi treba treba da postanu.

Jevanđelje i smernice za društvo:

Hrist je učio, da ljudi nisu shvatili suštinu niti razumeli da po zakonu Bog želi milost a ne žrtve, Kada su Farizeji došli da kamenuju Mirjam iz Magdele (Mariju Magdalenu) zbog greha preljube, Ješua je rekao da niko nije bez greha i da onaj ko je bezgrešan baci prvi kamen.

Milost umesto osude:

Dakle on je imao po zakonu pravo da baci kamen prvi, ali je odlučio da to ne učini, ne samo zbog čina ne pravednog suda koji je pred njega postavljen, jer muškarac koji je bio sa njom u prevari nije doveden da se kamenuje, već joj je umesto toga pokazao milost rekavši da više ne greši i da su joj gresi oprošteni.

Samo jedan može da sudi:

Suština je da samo jedan može da sudi, a svi ljudi sa svojim gresima su isti. Ukoliko bi Bog resio da uništi greh, onda bi time morao da uništi i sve nas jer smo svi grešni. Ali on je ponudio Lek za ovo stanje bloesne duše, dajući ljudima šansu za pokajanje. Međutim, odluka je na pojedincu; to ne može napraviti neko drugi u njihovo ime.

Ješuino krštenje i punoletnost:

Ješua je kršten kada je bio spreman tj. Kada je njegovo vreme došlo, kako je sam rekao Jovanu, DUŽNI SMO DA ISPUNIMO SVU PRAVEDNOST. Dakle njegovo vreme je došlo kad je napunio 30 godina, jer po zakonu u tim godinama se Muškarac smatra u potpunosti punoletan i zreo za donošenje odluka.

Simbolika i faze krštenja:

Jedna stvar koju su neke zajednice možda pogrešno shvatile jeste da je Krštenje simbol zaveta, ali nije garancija spasenja. Tačnije samo krštenje se deli u dve faze, Jedno je Uranjanjem u vodu a drugo Krštenje Duhom Svetim.

Voda i Duh Sveti za ulazak u Božije carstvo:

I dakle ta dva čina i ako ne vezana za isti tren, se smatraju Jednim krštenjem, kao što se munja i grom javljaju sa pauzom, prvo svetlost a onda zvuk. Takve primere imate i u pismu gde su Apostli krštavali uranjanjem u vodu, a nakon toga na dan Pedesetnice Ješua ih je krstio Duhom Svetim. Kao što je i rekao niko ko nije kršten od VODE I DUHA; neće ući u carstvo božije. 

Strpljivo čekanje Izraelskog naroda:

Svo ovo vreme je potrebno da bi se što veći broj ljudi osvestio i prihvatio spasenje koje je Bog ponudio. On strpljivo čeka Izraelski narod već 2000 godina da prihvate Ješuu (Isusa) za svog kralja (Mesiju) i kao jedino moguće rešenje za oprost greha, koje je ponudio.

Rast prihvatanja Ješue kao Mesije:

Danas možemo videti da se od onog malog dela Izraela, koji je prihvatio Hrista za vreme njegovog života prvi put i istoriji čovečanstva dešava da se taj broj drastično promenio. Skoro 1.000.000 Jevreja je prihvatilo Ješuu (Isusa) kao obećanog proroka – kralja i prvosteštenika, što ranije nije bilo ni moguće.

Uticaj interneta i povratak Jevreja:

Era interneta i povratak Jevreja nakon izgnanstava u obećanu zemlju nakon drugog svetskog rata su omogućili nove uvide i nova učenja, ali i pokajanje.

Proročanstva i povratak Izraelskog naroda:

Apostoli su još tada obznanili da će se Izraelski narod vratiti Bogu, i da će prihvatiti njegov put  (Hrista) i da će poput starog drveta masline koje je praktično mrtvo godinama, olistati ponovo i dobiti blagoslov i oprost i to kad neznabošci dođu u veri u svom punom broju.

Pre samo 100 godina, u Jerusalimu skoro da nije uopšte bilo vernika da je Ješua Mesija. Zahvaljujući ostatku izrala – koji je prihvatio Ješuu, poverovao je ceo svet a i oni koji su ga odbacili.

Primer Jehošue Navina i naučene lekcije:

Priča o Jehošui Navinu koji je nakon Mojsija uveo u obećanu zemlju samo izraelsko potomstvo bi bio odličan primer tome. Na putu kroz pustinju dugom 40 godina, Novi Izrael je stigao na svoju destinaciju, ali je bilo potrebno vreme da nauče lekciju, kao što je potrebno i vreme da čitav svet nauči lekciju.

Povratak i pokajanje kao znakovi pred povratak Mesije:

Sam povratak i svest naroda kao i pokajanje su jedan od poslednjih znakova pred sam povratak Hrista. Vratiće mu se oni koji su ga odbacili, a on će im oprostiti i ispunuti obećanje koje je njegov otac dao Avrahamu.