Sin Božiji
דָּבַר
dāḇar - Obećani
pomazan, odabran
מָשִׁיחַ
māšîaḥ = Mesija
pomazan, odabran

Obećani Mesija!

Prvo otkriće: Ješua kao Obećani Mesija

Obećani Mesija kojeg je po Mojsijevom proročanstvu čakao čitav izraelski narod, Ješua (Isus) je obznanio jednoj grešnici.

U Jevanđelju po Jovanu, glava 4, nalazi se izveštaj o Ješuinom susretu sa Samarićankom na Jakovljevom izvoru Sihem. Ješua joj je kroz razgovor otkrio sve o njenom ličnom životu, što ju je zaprepastilo i dovelo do zaključka da je Prorok.

Žena je priznala svoje verovanje u dolazak Mesije, rekavši:

“Znam da Mesija (zvani Hrist) dolazi. Kada dođe, on će nam sve objasniti.” Na to je Ješua odgovorio: “Ja, onaj koji ti govori — ja sam on.”

Ješuina misija:

Objavljujući sebe kao Mesiju, Ješua je učinio značajno otkriće svog identiteta nekome izvan njegovog neposrednog kruga učenika. Ovaj susret pokazao je Ješuinu svest o svojoj misiji i spremnost da je otkrije pojedincima koji su bili otvoreni da ga prihvate kao Mesiju.

Stav o Razvodu:

Možda je naj značajnije to što se upravo otkrio nekom ko nije bio Judej – već paganin, prestupnik zakona, grešnik i žena ! Kroz ovo otrkiće važno je napomenuti da je Ješua izneo božiji stav o razvodu. Samarićanka je bila razdvojena od prvog supruga. Pored njega je imala još 5 propalih pokušaja. Međutim u božijim očima, ona je i dalje venčana za prvog, po zakonu, a sa ostalima je bludničila. Hrist kaže ni jedan joj nije muž, osim prvog.

Debata o ispravnom obožavanju:

Druga važna stvar u ovoj priči jeste što je Samarićanka razglasila da je on Mesija po čitavoj Samariji, na osnovu čega je kasnije došlo do debate jesu li Samarićani ti koji ispravno obožavaju i razumeju pisma, ili pak Jevreji. Samarićani su prinosili žrtve u hramu i slavili na gori Garazim, dok su jevreji u Hramu u Jerusalimu. Ješua je otkrio tada da ONI NE ZNAJU ŠTA SLAVE, I KOGA SLAVE; a da Spasenje (Ješua) dolazi od Judeja.

Ješua odbačen u Samariji:

Zbog ovih Ješuinih izjava, bio je odbačen kasnije od Samarićana, pa je tako i Samarija, ispila čašu gneva, odbacivši istinu koja joj je otkrivena. Kroz istoriju ovaj konekst je važan jer se na gori Gerazim slavio Jupiter, a ne Jehova. Samarićani su u svojim sinagogama imali samo 4 Mojsijeve knjige, dok su sve ostale svete spise odbacivali i nisu privhatali.

Na sličan način i danas je odbačen Novi zavet ili Savez, od večeg broja Judeja, ali i neke ranohrišćanske i apokrifne knjige od strane mnogih religijskih zajednica.

Hrist je odabrao 12 učenika – apostola (najrazličitijih zanimanja, od ribara do poreznika) – potpuno različitih karaktera, 12 tipova ljudi –  i s njima pokrenuo revoluciju na način potpuno obrnut od onoga koji je iko očekivao.

Jevrejski narod je čekao kralja, moćnog izbavitelja naroda, koji će ih svojim mačem izbaviti od ugnjetavanja okupatora. Pojavio se neko ko je bio potpuno suprotan njihovim očekivanjima.

Njegov mač je bila Reč… Taj obećani izbavitelj, po njihovim očekivanjima je trebalo da oslobodi Izrael mačem i ratom od strane okupatora, ali Ješua odlazi onima koji su živeli na margini društva.

Mesija ipak odlazi onima koje je društvo odbacilo zbog, grešnosti, nečistoće, bolesti…  – tačnije onima kojima je potrebno spasenje… 

“Jer, ja nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike.”

Matej 9:12.