Postanak
חָפְשִׁי
khof·she' - "Chophshiy" = Sloboda
Bogovi, Vladari Nebeski, Božanski
אֱלֹהִ֔ים
el·o·hem' - „'Elohiym" od Boga
Bogovi, Vladari Nebeski, Božanski

Slobodna volja

Razmatrajući i istražujući koncept slobodne volje, ulazimo u duboke misterije ljudskog postojanja i neizbežno se susrećemo sa narativom o padu iz blagodati. Ovaj ključni događaj u ljudskoj istoriji otkriva dubinu naše inherentne sposobnosti da biramo i otkupiteljsku moć Božje milosti i ljubavi. Krenimo na ovo putovanje razumevanja, crpeći mudrost iz učenja Isusa i apostola i pronalazeći utehu u preobražavajućoj poruci Svetog pisma.

Žudnja za znanjem i mudrošću je nešto zbog čega smo pali u greh. Loša procena bila je katastrofalna po čitavu ljudsku vrstu. Evo kako je zbog Evine i Adamove loše procene, čitav svet osuđen na smrt. Učinili smo nešto što nismo smeli, prekršili svetu zapovest, odvojili se od Tvorca koji nas je stvorio i zapali u sve veći greh. Posledica toga je bila destruktivna, ne samo za nas, već i za biljni i životinjski svet, kao i sve resurse neophodne za naš telesni život.

Pad iz blagodati:

Tragično, naše ispoljavanje slobodne volje dovelo je do pada iz blagodati. Adam i Eva su podlegli iskušenju, podlegavši obmani zmije i ne poslušavši Božiju božansku zapovest. Ovaj čin pobune razbio je savršenu harmoniju između čovečanstva i Boga, unoseći greh i slomljenost u svet. Posledice njihovog izbora bile su dalekosežne i pogodile su sve naredne generacije.

Slobodna Volja – Paradoks predodređenja:

U tajni Božijeg suvereniteta nailazimo na paradoks predodređenja i slobodne volje. Isus je govorio o Božjem predznanju i predodređenim planovima, čak i dok je potvrđivao stvarnost ljudskog izbora. Utehu nalazimo u Pavlovim rečima, koji nas podseća u Rimljanima 8:29-30 da je one koje je Bog unapred znao, On takođe predodredio da budu saobrazni liku Njegovog Sina. Ipak, unutar ovog božanskog plana, ljudska sloboda i odgovornost ostaju netaknute. Posledice ovog pada bile su teške, jer se greh infiltrirao u samu srž našeg bića. Pavle nas podseća u Rimljanima 3:23 da su „svi sagrešili i lišeni slave Božje“. Greh je iskrivio našu percepciju, oštetio naše odnose i uneo patnju i smrt u svet. Primena slobodne volje, iako dar, imala je strašne posledice, ostavljajući nas u očajničkoj potrebi za iskupljenjem.

Napetost između dobra i zla:

Kroz Sveto pismo svedoci smo napetosti između dobra i zla, svetlosti i tame. Apostol Petar podstiče vernike da se odupru đavolu i ostanu nepokolebljivi u svojoj veri (1. Petrova 5:8-9). Ovaj poziv na akciju podrazumeva da posedujemo sposobnost da biramo između pravednosti i greha, da se uskladimo sa Božjom voljom ili da podlegnemo iskušenju. Naše odluke imaju stvarne posledice, oblikuju naše duhovno putovanje i utiču na one oko nas.

Zakon i borba:

Bog je, u svojoj mudrosti, dao zakon preko Mojsija da otkrije dubinu našeg greha i našu nesposobnost da postignemo pravednost sopstvenim naporima. Apostol Pavle elokventno izražava ovu borbu u Rimljanima 7:15, priznajući napetost između njegove želje da čini ono što je ispravno i njegove sklonosti da čini ono što je pogrešno. Zakon je služio kao ogledalo, otkrivajući dubine naše pale prirode i potrebu za Spasiteljem.

Paradoks ljudske prirode:

Sveto pismo otkriva paradoks ljudske prirode, pokvarene grehom, ali nosi otisak božanskog podobija. Apostol Pavle elokventno artikuliše ovu borbu u Rimljanima 7, žaleći zbog napetosti između telesnih želja i žudnje za pravednošću. Naša slobodna volja postaje bojno polje, stalna borba između sklonosti grehu i čežnje da budemo vraćeni u prvobitni Božji plan.

Drvo Zivota

Drvo spoznanje Dobra i Zla i pad čovečanstva

Spoznaja

Kada je drvo spoznanja dobra i zla postavljeno u Edenski vrt, zašto mu Eva nije odolela? Zašto nije poslušala ono što joj je Nebeski Vladar rekao? Osim što je bila “zavedena”, možda nije bila zadovoljna definicijom i odgovorom. Možda je želela je da sama odlučuje i postane Bog. Nije verovala ONOME koji ju je stvorio i sve joj podložio, već je poverovala kušaču i donela pogrešnu odluku. Uprvo su ovo neke teme kojih se Pavle dotiče kako bez zakona nije spoznao da je ŽELJA za nečim što nesme, u njemu stvorila POŽUDU koja je RODILA GREH! Dakle ista situacija je sa svim ljudima koji su bez boga. Ovaj termin se i danas zove Zabranjeno voće, kada nešto znaš po savesti da ne smeš, a žudiš i ipak ne poslušaš savet. Upravo svako od nas je prošao ovaj put i pogrešio.

Vera

Sama činjenica da ne verujemo Onome koji nas je stvorio i podario nam život i sve blagoslove govori koga smatramo šefom i kome verujemo. Adam i Eva nisu pokazali ni trunku griže savesti zbog svog lošeg postupka niti su izrazili žaljenje. Umesto toga, jednostavno su tražili krivicu u drugome. Prema njihovoj definiciji, kriv je Tvorac što ih je stvorio. To je nezahvalnost. Potrebno je dobro vaspitanje takvoj deci, da nauče kako se poštuje roditelj, autoritet i onaj ko nas hrani i pruža nam sve u životu. Vaspitna mera je usledila. Budući da nisu želeli da veruju, sada su sami svedoci i spoznaju šta su učinili. Brzo su spoznali šta je dobro, a šta zlo. Kako su se nacije smenjivale i carstva rasla, na svetu je sve više bilo zla.

Ponavljanje grešaka

Poput prvog sveta, i nova generacija je birala vladare koji su želeli još blaga, snage, ratova, krvi, moći. Carevi Asirije, Vavilona, Egipta, Grčke i Rima su izrekli jednu istu rečenicu koja je dovela do njihovog propadanja. Nabukodonosor, Darije, Faraon, Aleksandar Makedonski, Cezar, svi su izgovorili “Ja sam Bog”, a onda su propali i oni i njihova carstva. Onaj koji je bio u pozadini svega toga, koji je od početka šaputao Evi da će biti kao Bog, koristio je istu metodu kroz celu istoriju, pa i danas…Niko od ljudi nije bio Bog, kao ni njihovi kipovi ni idoli. Ljudi tog doba bili su spremni da svoju decu žive peku na vrelim bronzanim rukama lažnih božanstava, dok su bubnjari snažno udarali kako bi prekrili plač dece. Narod je bio žedan krvi i verovao je da će svojim gnusnim žrtvovanjima usrećiti metal, drvo i kamen. Krv se prolivala, a generacije su nestajale.

Posledice Greha i Reset

Kroz istoriju su kažnjavani vladari i narodi zbog odvratnih postupaka poput žrtvovanja dece i beba, klanja, ubjanja, i svega onog protiv čega je stajao božji Zakon. Ono što je dovelo do potpune izopačenosti sveta jeste ukštanje Nebeskih bića tj. Elohima, Sinova Božijih sa ljudskim kćerima što je rezulitralo pojavom divova koji su celu kreaciju božiju izopačili. Ukštanje rasa je bio test na kojem su i anđeli kao i ljudi pokazali da nisu poslušni, i da je kazna za njih bez mogućnosti pomilovanja obzirom da su već bili u božijem obličju. Oni su zatvoreni do dana presude svetu, u Tartaru, tamnici Anđela, odakle će biti pušteni da izvrše finalnu volju božiju, da pobiju sve bezbožnike, i sami budu zbrisani. Prvi svet je bio toliko zao da je bio resetovan potopom gde je data nova šansa. Nakon ovog “krštenja” zemlje, pojavila su se nova plemena, nova carstva, novi narodi. 

Božje dopuštanje i lekcija za ljudski rod:

Mnogi se i danas pitaju zašto Bog dopušta sve ovo. Odgovor je jednostavan: Slobodna Volja – da bi ljudi shvatili gde ih je njihov izbor i olduka i slobodna volja dovela i kome su odlučili da veruju. Kroz sve to, mi učimo lekciju. Poput roditelja koji uče decu, Bog je govorio ljudskom rodu za njihovo dobro. Dao im je zapovesti, zakone, Tora učenja. Uvek je intervenisao i pružao ruku spasa, ali ljudi su jednostavno bili nesposobni da ne prekrše njegov savez i obećanja koja su mu dali. Bez obzira na naš pad, on je ostao veran. Ljudi su morali da nauče lekciju, morali su da vide i shvate gde ih je njihova želja dovela. Morali su da shvate da je sve povezano i da svaki uzrok ima posledice. Ne možemo uzeti nešto što nam ne pripada, a da ne platimo cenu. Možda mislimo da je cena ogromna, baš kao što to misli i dete koje dobija kaznu od roditelja. Ponekad se ponašamo kao deca, mrštimo se i negodujemo, ljutimo se na Boga, ali jednostavno ne razumemo suštinu.

Naša svrha i povratak u Edenski raj:

Bog nas je stvorio da budemo kruna njegovog stvaranja, slika njega samog, njegov ponos. Međutim, postali smo slika onoga u šta smo poverovali. Većini ljudi sve ovo izgleda okrutno, ali kada gledamo širu sliku, praktično smo, iz svoje grešne prirode, doveli svet do ivice egzistencije, uništavajući sve što dotaknemo. Uništili smo biljni i životinjski svet, zagadili planetu, i ne samo to, uništili smo generacije sopstvene vrste ratovima i sukobima. Kako bismo uvideli grešku koju smo učinili, Bog se mešao svaki put. Za Boga smrt ne predstavlja kraj. On obećava večnost svakom pravedniku, kao i pravdu. Njegov sud je blizu, a njegovo vreme kuca.

Uloga milosti i vere:

U našoj potrazi za razumevanjem slobodne volje, moramo priznati nezamenljivu ulogu Božje milosti i preobražavajuću snagu vere. Iako je naša sposobnost izbora stvarna, samo kroz delo Svetog Duha i našu veru u Isusa Hrista možemo zaista uskladiti svoju volju sa savršenim Božjim planom. Apostol Pavle naglašava u Efescima 2:8-9 da je naše spasenje dar Božije milosti, primljen kroz veru, a ne kroz svoja dela. Naša slobodna volja, dakle, nalazi svoj najpotpuniji izraz u prepuštanju Božjoj iskupljujućoj ljubavi.

Put do milosti:

Usred naše slomljenosti sijaju Božja ljubav i milost. Isus Hrist, oličenje Božje ljubavi, ušao je u naš svet da obnovi izgubljeno. Svojom požrtvovanom smrću i vaskrsenjem otvorio nam je put da doživimo pomirenje sa Bogom i primimo dar spasenja. Pavle potvrđuje ovu istinu u Rimljanima 5:8, izjavljujući da „dok smo još bili grešnici, Hristos je umro za nas“.

Poziv na učeništvo i poslušnost:

Kao Hristovi sledbenici, pozvani smo da svoju slobodnu volju prihvatimo u kontekstu učeništva i poslušnosti. Isus je poučavao u Mateju 16:24 da svako ko želi da bude Njegov učenik mora da se odrekne sebe, da uzme svoj krst i da ga sledi. Ovaj dobrovoljni čin samoodricanja i potčinjavanja usklađuje našu volju sa Božjim namerama i dovodi do preobražaja srca i uma.

Transformativna moć ljubavi:

Božja ljubav, izlivena kroz Isusa Hrista, ima moć da transformiše živote. Kroz veru smo pozvani da svoju slobodnu volju predamo ljubavi Božjoj, dozvoljavajući Njegovom Duhu da deluje u nama, usaglašavajući nas sa likom Hristovom. Apostol Jovan naglašava transformativnu prirodu Božje ljubavi u 1. Jovanovoj 4:10, navodeći: „Ovo je ljubav: ne da smo mi voleli Boga, nego da je On voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.

Trijumf milosti i ljubavi:

Kroz Isusovu žrtvu na krstu, Božja beskrajna milost i bezgranična ljubav trijumfovali su nad vlašću greha i smrti. Apostol Pavle strasno izjavljuje u Rimljanima 5:8 da je Hristos umro za nas, dok smo još bili grešnici, pokazujući neizmernu dubinu Božje ljubavi. Kroz veru u Isusa, pozvani smo u novi savez, gde nas preobražavajuća sila milosti pomiruje sa Bogom i vraća u naš nameravani odnos sa Njim.

Prihvatajući dar slobodne volje:

U svetlu Božje milosti i ljubavi, pozvani smo da svoju slobodnu volju prihvatimo kao sredstvo da izrazimo svoju ljubav i zahvalnost Bogu. Naši izbori sada nalaze svoju pravu svrhu i ispunjenje u usklađivanju sa Božjom voljom i učešću u Njegovom otkupiteljskom delu. Kroz našu spremnost da svoju volju potčinimo Njegovoj, mi postajemo agenti ljubavi i milosti u svetu.

Slobodna volja u iskupljenju:

Usred ove priče o otkupljenju, naša slobodna volja ostaje vitalna komponenta. Pozvani smo da odgovorimo na Božju milost sa verom, da izaberemo da Mu predamo svoje živote i da hodimo u poslušnosti Njegovim učenjima. Apostol Jakov podstiče vernike da budu izvršioci Reči, a ne samo slušaoci (Jakov 1:22). Naša slobodna volja, kada je usklađena sa Božjim namerama, postaje instrument božanske transformacije i izraz naše ljubavi prema Njemu.

Zakljucak

Putovanje slobodne volje vodi nas kroz dubine pada od blagodati do visina Božije iskupiteljske ljubavi. Iako su naši izbori u početku doveli do razdvajanja, Bog nam, u svojoj bezgraničnoj milosti, nudi put nazad k Njemu. Kroz život, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista, nalazimo oproštaj, pomirenje i moć da živimo preobražene živote. Prigrlimo svoju slobodnu volju, vođeni Isusovim učenjem i mudrošću apostola, dok koračamo putem milosti i ljubavi, zauvek zahvalni za dar koji nam je dat.