קָהֵל
qāhēl - skupština
zajednica, skup, društvo, saziv
συνέδριον
synedrion = skupšina
zajednica, skup, društvo, saziv

Svojima dođe a oni ga odbaciše

Sveštenstvo i politika u vreme Hrista:

Sinedrion – Uloga:

Sinedrion, koji se sastoji od verskih i političkih vođa, igrao je centralnu ulogu u upravljanju jevrejskim poslovima, tumačenju zakona i donošenju sudskih odluka. Njihov autoritet se protezao od Mojsijevog vremena, vodeći narod kroz različite periode istorije Izraela.

Sinedrion – Greške i otpor:

Sinedrion je vremenom upao u zamku krutog legalizma i pogrešnih prioriteta. Stavljali su teške tradicije i propise koje je napravio čovek iznad prave namere Božijih zapovesti, često zanemarujući pravdu, milost i vernost.

Ješuina poruka transformacije:

Ješua, dugo očekivani Mesija, pojavio se kao dubok glas koji izaziva postojeće verske norme i poziva na transformativni odnos sa Bogom. Njegova učenja su isticala ljubav, saosećanje i povratak pravoj suštini Božijih zapovesti.

Ješuin sukob:
I ako su Ješuu Rabini i Fariziji optuživali da krši božije zakone, nakon detaljnijeg proučavanja Svetih Spisa i Božanskih zakona, postaje očigledno da Ješua nije prekršio nijednu od Božjih zapovesti. On se neustrašivo suočio sa Sinedrionom, naglašavajući njihove greške i pozivajući ih na odgovornost. Svojim učenjem i postupcima doveo je u pitanje njihove običaje, tradicije i legalistički pristup, naglašavajući važnost istinske odanosti i unutrašnjeg preobražaja. “Seli ste u Mojsijevu stolicu, a ne činite šta je Mojsije činio – Licemeri”

Autoritet i licemerje:

Ješua je otvoreno kritikovao licemerje Sinedriona, koji je tvrdio da ima autoritet, ali nije uspeo da ispuni standarde koje su nametnuli drugima. On je osudio njihovo spoljašnje ispoljavanje pobožnosti dok su zanemarili pravdu, milosrđe i vernost (Matej 23:1-36).

Ljudske tradicije ili Božiji Zakoni:

Ješua je osudio svaki aspekt sistema koji su vođe utemeljili van Božijih zakona, i koji su prelazili granice propisane Torom. Njegova poruka je bila prekor i osuda tim liderima. Neki od primera su bili:

Obredno pranje i brisanje ruku:

Rabini su isticali važnost tri puta oprati ruke iz posebnog bokala i tri puta ih obrisati pre jela. Ipak, Ješuini postupci su pokazali da ovi rituali nemaju istinski duhovni značaj, već su bili samo spoljašnje prakse lišene istinske pravednosti.

Isceljenje na Šabat:

Prema njihovim propisima, lečenje u Šabat je bilo strogo zabranjeno. Međutim, Ješua je osporio ovu ideju, ističući pravu suštinu Šabata kao dana obnove i saosećanja. Otkrio je licemerje rabina koji su davali prioritet legalističkom poštovanju nad delima milosrđa i ljubavi.

Restriktivni zakoni o suboti:

Rabini su nametnuli stroge propise o poštovanju Šabata, zabranjujući aktivnosti kao što su odlazak na 200 metara od kuće, nošenje tepiha, žetva žita, pljuvanje po zemlji i nanošenje blata u svrhu lečenja. Ješua je u svojim učenjima i postupcima pokazao da su ova pravila koja je stvorio čovek iskrivila pravu svrhu Šabata, koji je trebalo da donese radost, odmor i duhovnu obnovu.

Pristrasno i nepravedno suđenje: Žena uhvaćena u preljubi:

Kao odgovor na insistiranje tužitelja da kazni ženu, Ješua se suprotstavio njihovom licemerju mudrošću i razboritošću. On ih je izazvao, rekavši:

„Ko je među vama bez greha, neka prvi baci kamen na nju“

(Jovan 8:7).

Ovom snažnom izjavom, Ješua je razotkrio njihove nepravedne namere i njihov neuspeh da se pridržavaju samih zakona za koje su tvrdili da ih poštuju.

Ješuin odgovor i opomena:

U svakom susretu, Ješua se neustrašivo suprotstavljao rabinima, dovodeći u pitanje njihov autoritet i licemerje. Doveo je u pitanje njihovu smelost da ga optuže za kršenje zapovesti dok su oni sami krivi za kršenje Božjih zakona. On je razotkrio njihove dvostruke standarde i pozvao na introspekciju.

Povratak božijim zapovestima:

Hristos je želeo da ljudi tog vremena shvate da se trebaju pokajati i vratiti Božijim zapovestima i da razumeju pravu volju Božiju, umesto da se pridržavaju rabinskih i svešteničkih normi i regulativa koje su ih udaljile od Boga. Ovo nije naišlo na odobravanje političkih i religijskih vođa tog vremena, koji su bili zabrinuti za svoje položaje i bogatstvo.

Reakcija rabina:

Sve veći uticaj Ješue i njegovog učenja ugrozio je položaj i autoritet rabina. Shvatajući da Ješua vodi ljude nazad ka pravom obožavanju i duhovnoj autentičnosti, oni su ga prezirali. Zaslepljeni svojim okorelim srcima i vođeni sebičnim motivima, skovali su zaveru da dovedu do njegove smrti.

Prvosveštenik Kajafa, oličenje njihovog vođstva, je objavio:

„Bolje je da jedan umre za sve.

U težnji da zadrže autoritet i materijalnu korist, osudili su Ješuu na smrt, ne obazirući se na istinu koju je objavio.

Neprihvatanje Hrista:

Hrist se obznanio svima, ali nije bio prihvaćen od strane svih. Kao što ljudi nisu slušali Mojsija i proroke pre njega, tako nisu slušali ni Hrista. Ovi vođe su sebe smatrali iznad Boga, uspostavljajući sopstvene zakone (kasnije poznate kao Talmud) i misleći da se Bog slaže sa njima. Nisu slušali ni Hrista zbog tvrdoglavosti svog srca, već su izabrali sopstvenu volju iznad Božije.

Njegova poruka i nasleđe:

Iako Hristova poruka nije bila prihvaćena od strane svih u to vreme, njegovo nasleđe živi i danas. On je predstavljao novo shvatanje vere i ljubavi prema Bogu i bližnjima. Njegovo propovedanje o Nebeskom Carstvu i povratku božijim zapovestima i danas ima važnost i uticaj na mnoge ljude širom sveta.

Pravo značenje Ješuine žrtve:

Sveta pisma potvrđuju da Ješuina žrtva nije bila uzaludna. Njegovom smrću, oproštaj je stavljen na raspolaganje svima koji veruju u njega kao u Sina Božijeg. Pismo otkriva duhovnu istinu da je Ješuina žrtva bila u skladu sa Božjom voljom, nudeći iskupljenje i pozivajući na pokajanje.

Zaključak:

Ispitujući ukor Ješue od strane rabina, svedoci smo sukoba između legalističkog pridržavanja tradicija koje je stvorio čovek i prave suštine Božijih zapovesti. Ješua je u svojim beskompromisnim učenjima i postupcima razotkrio licemerje verskih vođa svog vremena. Poslušajmo poziv na istinsko obožavanje, shvatajući da prava pravednost leži u praćenju Božjih zapovesti sa srcem preobraženim ljubavlju i saosećanjem.