אֵ֥ת
'eth - Alef - Tav
govor, reč, govor, stvar
דָּבָר
dä·vä' - „Dabar" = Reč
govor, reč, govor, stvar

U početku beše „REČ“ - Logos

U Jovanovom Jevanđelju 1, Hristos se pominje kao Reč ili Logos. Ovaj naslov nosi dubok značaj i prenosi nekoliko važnih ideja.

“Reč” ili Logos potiče iz grčke filozofije, posebno učenja stoicizma i platonizma. U tim filozofijama, Logos je predstavljao racionalni princip koji je upravljao i uređivao univerzum. Na njega se gledalo kao na posrednika između Boga i sveta, kroz koji se izražavala božanska mudrost i razum.

Nazivajući Isusa tj, na hebrejskom jeziku Ješuu Rečju ili Logosom, Spostol Sveti Jovan naglašava njegovu božansku prirodu i ulogu u stvaranju. Odlomak kaže da je Reč bila kod Boga i da je bila Bog, ukazujući na večno postojanje i božanstvo Ješue. Takođe tvrdi da je sve stvoreno kroz njega, što označava njegovu stvaralačku moć

Reč koja postaje telo

u Hristovoj ličnosti ukazuje na inkarnaciju — veru da je Bog preuzeo ljudski oblik u Ješui Mesiji. Ovo otkriva Božju želju da se intimno poveže sa čovečanstvom, da otkrije Sebe i da donese spasenje čovečanstvu.

Koncept Logosa dalje ističe Ješuu kao otelotvorenje Božje komunikacije i otkrivenja. Kao što reči prenose značenje i znanje, Ješua je došao da saopšti Božju istinu i otkrije Oca čovečanstvu. Kroz Ješuu se obznanjuje Božja ljubav, milost i otkupljenje.

Sve u svemu, označavanje Hristosa kao Reči ili Logosa u Jovanu 1. naglašava njegovu božansku prirodu, njegovu ulogu u stvaranju, inkarnaciji i njegovu funkciju otkrivača Božje istine i ljubavi čovečanstvu.

Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος. οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν θεόν. πάντα δι᾽ αὐτοῦ ἐγένετο καὶ χωρὶς αὐτοῦ ἐγένετο οὐδὲ ἕν ὃ γέγονεν


U pоčеtku beše Rеč, i Rеč је bilа kоd Bоgа, i Rеč је bilа Bоg. Оnа је u pоčеtku bilа kоd Bоgа. Svе је krоz nju pоstаlо i bеz njе niје pоstаlо ništа štо је pоstаlо.

Jovan 1:1-3

U početku beše „REČ“

Hristos prenosi Očevu reč!

Kada je Hrist dao svoje odgovore, poređenja i učenja, dosledno je crpeo iz svetih spisa Starog zaveta.

Važno je napomenuti da Jevreji nisu posedovali spise Novog zaveta sve do prvog veka nove ere, kada su napisani.

Hristos je preneo reči Svog Oca, koje su Mu poverene kroz Duha Svetoga, da se saopšte ljudima i kasnije zabeleže po Očevoj volji.

Od samog početka Božijeg stvaranja, Hristos je postojao i sve je stvoreno kroz Njega i za Njega. Vidimo dokaz za to u božanskom savetovanju:

“Hајdе dа nаčinimо čоvеkа nа svојu sliku, sličnоg nаmа.”

I Otac i Sin su prevazišli vreme i postojali su pre njegovog nastanka. U Starom zavetu, Otac, poznat kao JHVH, Drevni, El Šadaj (Svemogući vladar neba) od Mojsijevog Doba obznanjen kao Jah, je izgovorio svoju reč.

Poverio je svoju reč prorocima, od kojih je najveći Ješua Mesija. Međutim, Ješua nije samo prorok, već mnogo više — On je inkarnirani Sin Božiji.

Dakle, kada Hristos izjavljuje: „Ja ne govorim sam od sebe, nego mi je Otac koji me posla zapovedio šta da kažem“, postaje očigledno da On prenosi reč Očevu. Otac govori kroz Njega, i Njegove reči nose vlast Oca. 

Slično tome, svaki poslat anđeo i svaki prorok koji je naručen imali su mandat da prenesu poruku tačno onako kako im je data. Niko nije imao pravo da ga dodaje ili oduzima.

Božansko otkrivenje je trebalo da bude poznato onako kako je preneseno, bez ljudskog izuma. Zbog toga su dobili instrukcije da verno zabeleže reč, pazeći da niko ne odstupi od njenog pravog značenja.

Anđeli su bili poslani sa svicima suda, jadikovcima i proročanstvima koje su proroci morali da objavljuju doslovno, pozivajući na pokajanje. Oni nisu govorili u svoje ime nego u ime Oca.

Dakle, kada je prorok stigao, rekao je: „Ovako kaže Elohim JHVH“ i nastavio da prorokuje u strogom skladu sa otkrivenom rečju. Slično tome, Ješua, Sin Nebeskog Oca, govorio je u ime Oca i ispunio Njegovu volju, donoseći Mu slavu.

U početku beše „REČ“ - u Starom i u Novom Zavetu

Stari Zavet

Za mnoge je zaista začuđujuće što otkriju da je Hristos prisutan i u Starom zavetu. Na grčkom, On je simbolizovan slovima Alfa i Omega, dok je na hebrejskom predstavljen Alef-Tav, koji označava početak i kraj, ili prvi i poslednji.

Ova duboka veza je očigledna kroz svete spise. Zanimljivo je da se kombinacija Alef-Tav, koja predstavlja A do Z ili prvo i poslednje slovo, pojavljuje 9612 puta u Starom zavetu, što je daleko više od pojavljivanja u Novom zavetu, koji je samo 983 puta.

Važno je napomenuti da je Alef-Tav jedinstveni hebrejski lik za koji se veruje da simbolizuje Hrista i Božji potpis.

Ovaj simbol se nalazi isključivo u hebrejskoj Bibliji. Alef predstavlja glavu bika, dok je Tav u obliku krsta, što simbolično znači da će žrtva biti prinesena na krstu Golgote.

Hristos, kao prvi i poslednji, otkriva se kroz Alef-Tav u Starom Zavetu. Uprkos čestoj pojavi, ovaj simbol nikada nije preveden ili interpretiran na bilo koji drugi jezik.

Zaključak je odjek u spisima Jovana, gde Bog Otac objavljuje svoje prisustvo u Sinu i potvrđuje da je Sin Prvi i Poslednji. Kroz Njega se pomiruju vidljivo i nevidljivo, i razbija se zid koji je među njima podignut greh. Kroz Sina se rađa nova tvorevina, ispunjavajući prvobitni plan pokrenut od Rajskog vrta. Pomirenje i jedinstvo ova dva carstva se postižu u Hristu, koji stoji kao oličenje Božje božanske namere.

Оvаkо kаžе Jehova, Cаr i Оtkupitеlj Izrаеlоv, Jehova nаd vојskаmа:

„Ја sаm Prvi i Pоslеdnji;
оsim mеnе nеmа Bоgа.
Kо је kао ја? Nеkа sе јаvi.
Nеkа tо оbјаvi i оbrаzlоži mi.
Kо је јоš dаvnо nајаviо štа ćе biti?
Nеkа nаm оn prоrеknе štа ćе biti.
Nе drhtitе, nе bојtе sе.
Zаr tо nisаm ја јоš dаvnо
оbјаviо i prоrеkао?
Vi stе mi svеdоci.
Imа li Bоgа оsim mеnе?
Nе, nеmа drugе Stеnе,
ni zа јеdnu nе znаm.

Isaija 44:6-8

U početku beše „REČ“

בְּרֵאשִׁית
Bere'shiyth
U početku
אֱלֹהִ֑ים
'Elohiym
Bog
בָּרָ֣א
Bara'
stvori
אֵ֥ת
'eth1Alef - Tav Prvo i poslednje slovo Hebrejskog alfabeta, na grčkom Alfa i Omega
I
הַשָּׁמַ֖יִם
shamayim
nebesa
וְאֵת
'eth2Alef - Tav Prvo i poslednje slovo Hebrejskog alfabeta, na grčkom Alfa i Omega
i
הָאָֽרֶץ
'erets
zemlju
Stari Zavet: Postanak 1:1
hebrejski:
בְּרֵאשִׁיתבָּרָא אֱלֹהִים אֵת הַשָּׁמַיִם וְאֵת הָאָֽרֶץ׃
srpski:
U početku Bog rečju stvori nebesa I zemlju“

Novi Zavet: Jovan 1:1-3

grčki:
Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος. οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν θεόν. πάντα δι᾽ αὐτοῦ ἐγένετο καὶ χωρὶς αὐτοῦ ἐγένετο οὐδὲ ἕν ὃ γέγονεν
srpski:
U pоčеtku beše Rеč, i Rеč је bilа kоd Bоgа, i Rеč је bilа Bоg.Оnа је u pоčеtku bilа kоd Bоgа. Svе је krоz nju pоstаlо i bеz njе niје pоstаlо ništа štо је pоstаlо.

Tаdа Bоg rеčе: „Hајdе dа nаčinimо čоvеkа nа svојu sliku, sličnоg nаmа. Nеkа imа vlаst nаd ribаmа u mоru i nаd pticаmа nа nеbu, nаd stоkоm, nаd svоm zеmljоm i nаd svim stvоrеnjimа kоја gmižu pо tlu.” I Bоg stvоri čоvеkа nа svојu sliku. Nа Bоžiјu sliku stvоri gа, muškо i žеnskо stvоri ih.

Postanak 1:26-27

U početku beše „REČ“

Primećujete li kako iz “On”, prelazi u “Oni”, iz “Ga” – u “Ih”, iz jednine u množinu. I baš kako je žena od iste suštne Adamove postala, kost njegove kosti, tako i Bog otkiva da je iste suštine i Sin Božiji sa njim. I muž i žena nazvani su čovekom. Pa su i Otac i Sin nazvani Bogom tj. Elohimom.

Kroz Reč sve postade:

Da li je Otac kroz Sina stvorio sve što je vidljivo iz onog što je nevidljivo, dali je kroz njega, doveo nevidljivu dušu u vidljivo telo? U Starom zavetu, Isus tj. Ješua je predočen i predstavljen na različite načine. On je pre-inkarnacija Boga Sina, koji deluje u ime Oca na Nebu. Hristos se vidi kao Reč Božija i božanski posrednik između Boga i čovečanstva. Ali kako kaže sam Apostol Pavle, a posrednika nema gde je Jedan, a BOG JE JEDAN. Dakle upravo time obznanjuje JEDNOG BOGA koji je u OCU, SINU I DUHU SVETOME

Ješuino prisustvo kroz stari zavet:

U celom Starom zavetu i ako nije bio obznanjen, Hrestos se naznačuje u različitim ulogama i manifestacijama. On je prisutan kroz Anđela Gospodnjeg. I ako otac nikad nikom od anđela nije rekao danas te rodih. Hristu je rekao jer je Hrist uzvišeniji od svih anđela i onih koji su stvoreni. On je takođe prikazan kao pre-ovaploćena Reč Božija, koja govori i otkriva Božju volju prorocima i ljudima.

Simbolički prikazi Hrista kao Reči božije:

Pored toga, Ješua se vidi u različitim simboličkim prikazima. Na primer, on je prikazan kao Pashalno Jagnje u levitskim zakonima, Prvosveštenik koji se zalaže za narod, Stena koja je davala vodu u pustinji i Onaj koji je sa Mojsijem razgovravao sedeći u Šatoru sastanka, odvojen zavesom, od čije bi slave, čitavo Mojsijevo lice bleštalo, ta ga je ovaj zaklanjao velom. Sin čovečiji na prestolu slave, koji sedi na tronu. tj. Kovčegu saveza.

Sve u svemu, Ješuino prisustvo u Starom zavetu ukazivalo je na njegovu buduću inkarnaciju kao Mesije, ispunjavajući Očev plan iskupljenja za čovečanstvo. On je centralna figura kroz koju Nebeski Otac deluje i otkriva Sebe čovečanstvu.

Ја sаm Аlfа i Оmеgа, kаžе Gospod Bоg, kојi јеstе, kојi је biо i kојi dоlаzi, Svеdržitеlj.

Otkrivenja 1:8

Nе bој sе. Ја sаm Prvi i Pоslеdnji i Živi. Biо sаm mrtаv, а sаd sаm, еvо, dоvеkа živ i imаm ključеvе Smrti i Pоdzеmljа.

Otkrivenja 1:17-18

Ja sam Alfa i Omega, početak i svšetak, prvi i poslednji.
Blago onima koji izvršavaju NJEGOVE ZAPOVESTI da imaju pravo na drvo života i mogu da uđu kroz vrata u grad.

Otkrivenja 22:13

Zaključak

U početku beše “REČ” – Naš Gospod Ješua Mesija – Isus Hristos je zaista Reč Božija. Jer u početku, pre samog vremena, Reč je postojala, prebivajući u savršenom jedinstvu sa Bogom, budući da je i sam Jedinosušan ocu (od iste suštine).

Reč Božija poseduje moć da iz haosa iznese život i red jer je sve postalo kroz njega i za njega. Ne samo da je kroz Hristosa sila koja stoji iza svega što jeste, nego je i kroz njega otkivena Božija tajna. U Njoj obitava punoća božanske mudrosti i istine.

Rečju je obznanjen Otac:

Kroz svoja učenja, svoja dela i samo svoje biće, On je otkrio pred nama karakter i volju našeg Nebeskog Oca. U Hristu smo svedoci savršenog otkrivenja Božje prirode i namere, jer je On otelotvorenje božanske blagodati i istine.

Ovaplićena reč božija:

Reč Božija postade telo i nastani se među nama! U izvanrednom činu ljubavi i poniznosti, On je uzeo na sebe naš ljudski lik, da bismo mogli da vidimo Njegovu slavu. Ješua Mesija, ovaploćena Reč božija, hodao je ovom zemljom, otkrivajući srce Božje kroz Njegove reči, Njegova dela i Njegovu požrtvovanu smrt na krstu. U Njemu se prepliće večno i vremensko, otvarajući novu eru spasenja i pomirenja.

Značaj

Nemojmo zanemariti značaj ove duboke stvarnosti, jer u Hristu nalazimo posrednika između Boga i čoveka. On stoji kao most koji premošćuje ponor između naše pale prirode i svetosti našeg Nebeskog Oca. Svojom žrtvom On nam donosi oproštaj, iskupljenje i večni život. U Njemu otkrivamo punoću Božje ljubavi i blagodati, pozivajući nas na obnovljeni odnos sa našim Stvoriteljem.

Stoga, radujmo se, jer je Reč Božija progovorila, i Njegove reči odjekuju kroz vekove. Uperimo oči u Isusa Hrista, našeg Gospoda i Spasitelja, jer u Njemu se ispunjava božanska poruka spasenja. Neka naši životi budu svedočanstvo preobražavajuće moći Reči, dok hodamo u poslušnosti Njegovim učenjima i objavljujemo Njegovo slavno ime svim narodima.

А оn – istinskа svеtlоst kоја prоsvеtljuјe svаkоg čоvеkа – dоšао је nа svеt. Biо је nа svеtu  i svеt је krоz njеgа pоstао, аli gа svеt niје prеpоznао. Svојimа је dоšао, аli оni gа nisu primili. A оnimа kојi su gа primili dао је mоć dа pоstаnu Bоžiја dеcа –оnimа kојi vеruјu u njеgоvо imе, kојi nisu rоđеni prirоdnim putеm, ni оd vоljе tеlа, ni оd vоljе mužа, vеć оd Boga. I Rеč је pоstаlа tеlо i nаstаnilа sе mеđu nаmа, i mi smо glеdаli njеnu slаvu, slаvu Јеdinоrоđеnоgа оd Oca, punоg milоsti i istinе.

Jovan 1:9-14