חֵפֶץ
ḥēp̄eṣ = zadovoljstvo
izbor, sklonost, želja, zadovoljstvo
θέλημα
θέλημα = volja
izbor, sklonost, želja, zadovoljstvo

Da bude volja Tvoja:

Da bude volja Tvoja – je moćna izjava poverenja i potčinjavanja višoj mudrosti i vođstvu Božanskog. Ona obuhvata prepoznavanje da postoji veći plan i svrha izvan naših individualnih želja i namera. Predajući svoju volju i usklađivanje sa božanskom voljom, otvaramo vrata božanskoj intervenciji, vođstvu i blagoslovima.

Predanje naše volje za veće svrhe:

Kroz istoriju, duhovne tradicije i sveti spisi su isticali važnost predanja božanskoj volji. U molitvi Gospodnjoj, koju je učio Ješua, fraza – Da bude volja tvoja – je centralni priziv, koji odražava krajnju potčinjavanje Božjem planu i suverenitetu. Ona služi kao podsetnik da su naši životi međusobno povezani sa većom kosmičkom tapiserijom, i predajući svoju volju, postajemo ko-kreatori u božanskom odvijanju.

Usklađivanja sa božanskom voljom:

Koncept predaje božanskoj volji nije pasivnost ili rezignacija, već čin dubokog poverenja i usklađenosti. Zahteva spremnost da se oslobodimo svojih želja, vezanosti i očekivanja vođenih egom, i da se predamo božanskoj svrsi i vođstvu. Čineći to, pozivamo božansku mudrost i milost da teku kroz nas, vodeći naše misli, postupke i odluke. Biblijske reference iz Biblije, kao što su Poslovice 3:5-6 i Rimljanima 12:2, govore o tome.

Prepuštanje Božjem vođstvu:

Prepuštanje božanskoj volji nije uvek lako. To zahteva poniznost, veru i stalnu posvećenost duhovnom rastu. Ipak, dok se odričemo svoje ograničene perspektive i predajemo se Bogu, doživljavamo na kraju osećaj slobode, unutrašnjeg mira i svrhe koji prevazilazi naše sopstveno razumevanje.

Proces potčinjavanja:

Sam proces je, kako Sveti apostol Pavle kaže, raspeće u mukama sa Hristom, da bismo živeli onako kako je On živeo, jer telo žudi protiv duha. Telo smo raspeli u mukama ne ispunjavajući njegove naslade, da bismo bili čisti i sveti i živeli držeći zaposveti božije. Hristova učenja su upravo temeljena na tome da se, poveravajući se božijoj milosti, našom upornošću i molitvama, odričemo zla, tj. postom i molitvama se borimo protiv zakona tela u kojem se nalazi greh.

Bogu ništa nije ne moguće:

Takođe ovo je borba i protiv nečistih sila i duhova koje nas obuzimaju, a uz božiju pomoć, izdržavamo do kraja jer Bogu ništa nije ne moguće. Ovo je možda ključno za razumevanje, da to nije do nas samih, nego do božije milosti prema nama.

Da li deset zapovesti i dalje važe?

Pitanje da li se deset zapovesti odnose samo na Jevreje ili na sve ljude je stvar tumačenja i verskog uverenja. U biblijskom narativu, zapovesti su date Izraelcima kao deo njihovog saveza sa Bogom. Međutim, mnogi hrišćani veruju da principi navedeni u zapovestima imaju univerzalni značaj i da su primenljivi na sve ljude.

Moralni ili ceremonijalni zakon?

U hrišćanskoj teologiji postoji razlika između moralnog zakona i obrednog zakona Starog zaveta. Dok se smatra da je obredni zakon, uključujući razne rituale i žrtve, ispunjen i zamenjen dolaskom Isusa Hrista, moralni zakon, koji uključuje deset zapovesti, smatra se trajnim. Kada je Ješua rekao da je došao da ispuni zakon i da iz njega neće nestati nijedno slovo, on je naglasio važnost pridržavanja moralnih principa sadržanih u zakonu. Isticao je zapovesti kao putokaz za pravedni život i kao izraz ljubavi prema Bogu i drugima. Takođe i Apostol Jovan piše:

Ako neko kaže: „Ja ga poznajem“, a ne drži se njegovih zapovesti, lažov je i istina nije u njemu. Ali ako se neko drži Božje reči, njegova ljubav prema Bogu zaista je savršena. Po tome znamo da smo u jedinstvu s njim. Ako neko kaže da ostaje u jedinstvu s njim, dužan je da i sam živi kao što je Ješua živeo.

Prva Jovanova 2:1-29

Pavle objašnjava o izraelovom spoticanju o kamen spoticanja, kao glavnoj problematici što nisu bili uvereni. Uzdali su se u sebe a ne u Boga. Dakle po Hristovom učenju, pravednici će živeti od vere.

Zakon ili Savez:

Dа је prvi sаvеz (ne zakon) biо bеsprеkоrаn, nе bi sе trаžilо mеstо zа drugi. Јеr, Bоg, prеkоrеvајući ih, kаžе:

„Еvо, dоlаzi vrеmе, kаžе Jehova, kаdа ću sklоpiti nоvi sаvеz sа nаrоdоm Izrаеlа i nаrоdоm Јudе.Оn nеćе biti kао sаvеz kојi sаm sklоpiо s njihоvim prаоcimа kаdа sаm ih uzео zа ruku dа ih izvеdеm iz Еgiptа. Јеr, оni nisu оstаli vеrni mоmе sаvеzu, pа sаm sе i ја оkrеnuо оd njih, gоvоri JehovaА оvо је sаvеz kојi ću sklоpiti sа izrаеlskim nаrоdоmpоslе tоg vrеmеnа, gоvоri Jehova: stаviću svоје zаkоnе u njihоvе misli i nаpisаti ih nа njihоvоm srcu, i biću njihоv Bоg, а оni ćе biti mој nаrоd.I nikо višе nеćе mоrаti dа uči svоgа sugrаđаninа ni svоgа brаtа gоvоrеći: ‚Upоznај Jehovu‘, pоštо ćе mе pоznаvаti svi оd mаlоg dо vеlikоg mеđu njimа. Јеr, оprоstiću im njihоvе nеprаvdе i višе sе nеću sеćаti njihоvih grеhа.”

Jevrejima 8:7-12

„Čuli ste da je rečeno: ’Voli svog bližnjeg i mrzi svog neprijatelja.‘ A ja vam kažem: Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone. Tako će se videti da ste sinovi svog Oca koji je na nebesima."

Matej 5:43

Пусти видео запис
Šta treba čovek da čini, da nasledi carstvo nebesko?
Dali je Hrist potvrdio 10 božijih zapovesti?
Matej 19:18
Marko 10:17-31
Luka 18:18-30
Jedan čovek mu priđe i upita ga
Kada je Ješua izašao na put pritrča mu jedan čovek. Pade pred njim na kolena, pa ga upita:
Jedan poglavar ga upita:
„Učitеlju, kаkvо dоbrо dа učinim dа bih imао vеčni živоt?”
Dоbri učitеlju, šta treba da učinim da nasledim večni život?”
„Dоbri učitеlju, štа dа učinim dа nаslеdim vеčni živоt?”
„Zаštо mе pitаš zа dоbrо?” rеčе mu Ješua. „Sаmо јеdаn је dоbаr.
„Zašto me zoveš dobrim?" upita ga Ješua. „Niko nije dobar osim jednoga – Boga.
„Zаštо mе nаzivаš dоbrim?” оdvrаti Ješua. „Nikо niје dоbаr оsim јеdnоgа – Bоgа
Аli, аkо hоćеš dа uđеš u živоt, drži sе zаpоvеsti.”
Zapovesti znaš:
Zapovesti znaš:
„Kојih?” upitа gа čоvеk.
А Ješua rеčе::
„‚Nе ubiј,
„‚Nе ubiј,
Nе učini prеljubu,
Nе učini prеljubu,
Nе učini prеljubu,
„‚Nе ubiј,
Nе ukrаdi,
Nе ukrаdi,
Nе ukrаdi,
Nе svеdоči lаžnо,
Nе svеdоči lаžnо,
Nе svеdоči lаžnо,
Pоštuј оcа i mајku,‘
Ne prevari, 
Pоštuј svog оcа i mајku,‘
i ‚Vоli bližnjеgа kао sаmоgа sеbе.‘
Poštuj svoga oca i majku.‘"
„Svеgа tоgа sаm sе držао”, rеčе mlаdić. „Štа mi јоš nеdоstаје?”
„Učitelju", reče čovek, „svega toga sam se držao od svoga detinjstva."
А оn rеčе: „Svеgа tоgа sаm sе držао оd dеtinjstvа.”
Ješua ga pogleda i zavole, pa mu reče:
Kаdа је Ješua tо čuо, rеčе mu:
„Аkо hоćеš dа budеš sаvršеn”
 „Jedno ti nedostaje:
„Јоš јеdnо ti nеdоstаје:
rеčе mu Ješua,
„idi i prоdај svојu imоvinu i rаzdеli sirоmаsimа
idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli siromasima,
prоdај svе štо imаš i rаzdеli sirоmаsimа
pа ćеš imаti blаgо nа nеbu.
i imaćeš blago na nebu. 
i imaćeš blago na nebu.
Tаdа hајdе zа mnоm.”
idi i prodaj sve što imaš, pa razdeli siromasima,
Tаdа hајdе zа mnоm.”
Da bude volja Tvoja

Bogati mladi vladar i Božije zapovesti:

Ispitujući izveštaje bogatog mladića iz tri jevanđelja, sagledavajući različite perspektive, dolazimo do više informacija i imamo jasniji uvid u događaj. Matej govori o čoveku, dok Marko opisuje da je pao na kolena pred Mesijom. Luka dodaje još da je taj čovek bio i poglavar što dodaje poseban značaj razumevanju. Za nas je od suštinskog značaja da razumemo značaj ovog susreta i učenja koje on prenosi.

Prepoznavanje Hristovog autoriteta:

Mesiju, koji predstavlja božansku vlast i autoriet, i jedan deo naroda ga je prepoznao kao Proroka kojeg je Mojsije i najavio. Ovo priznanje utvrđuje Njegovu ulogu i važnost u kontekstu dalje spoznaje.

Pitanje večnog života:

Bogati mladi poglavar, tražeći vođstvo, upitao je Hrista o putu u večni život. Kao odgovor, Ješua je citirao Deset Božjih Zapovesti. Međutim, pažljivo ispitivanje sva tri izveštaja iz jevanđelja otkriva važnu razliku.

Sedam Zapoveseti:

Ješua izgovara ukupno sedam različitih zapovesti. U Mateju citira šest zapovesti, u Markovom zapisu pominje i šest zapovesti, a u Lukinom jevanđelju se poziva na pet zapovesti. Posebno su izostavljene zapovesti koje se odnose na Stvoritelja. Znači li toda više ne važe?

Razumevanje konteksta:

Dalje čitanje Jevanđelja baca svetlo na značaj zapovesti koje nisu pomenute u ovoj konkretnoj interakciji. Hristos ih identifikuje kao najvažnije.

Međutim, moramo uzeti u obzir prekid bogatog mladog vladara, koji je, zbog svog jevrejskog vaspitanja i svog liderskog položaja, nestrpljivo postavljao pitanje. Nastojao je da uoči Hristov stav o učenjima rabina, fariseja i njihovim običajima, koji su mu bili usađeni.

Najvažnija od zapovesti:

Kada su fariseji videli da je Ješua ućutkao sadukeje, okupiše se. Jedan od njih, znalac Svetog pisma, upita ga, s namerom da ga iskuša:

„Učitelju, koja je zapovest najveća u Zakonu?“

Ješua mu odgovori:

„Voli YHVH (Jehovu), Elohima (Boga / Nebeskog Vladara) svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim. ’Ovo je najveća i najvažnija zapovest. 

Druga je jednako važna:

’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.

Na ovim dvema zapovestima počiva sav Zakon i Proroci.“

Matej 22:34-40

Tada je prišao jedan od znalaca Svetoga pisma koji je slušao kako raspravljaju. Videvši da im je Ješua dobro odgovorio, upitao ga je:

„Koja Božija zapovest je važnija od svih drugih?“

Ješua mu odgovori: „Najvažnija je:

’Čuj, Izraele! YHVH (Jehova) Elohim (Bog – Nebeski vladar)  naš, jedini je YHVH.
Zato, voli YHVH (Jehovu, Elohima (Boga / Nebeskog vladara) svoga, svim srcem svojim,
svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’

A druga zapovest je:

’Voli bližnjega svoga kao samoga sebe.’ Nijedna druga zapovest nije važnija od ovih dveju.“

Reče mu znalac Svetog pisma: „Tako je, učitelju. Istina je to što si rekao da je on jedan YHVH i da osim njega nema drugog YHVH, te da YHVH treba voleti svim svojim srcem, svim svojim razumom i svom svojom snagom, kao i da treba voleti bližnjega svoga kao samoga sebe. To je važnije od svih žrtava svespalnica i drugih žrtava.“

Marko 12:28-33

יְהוָה
Yᵊhōvâ
Jehova - Večni
אֶחָֽד
'eḥāḏ
Jedan je
אֱלֹהֵינוּ
'ĕlōhîm
Bog tj. Gospodar Duhova, Nebeski Vladar
יְהוָה
Yᵊhōvâ
Jehova - Večni
יִשְׂרָאֵל
yiśrā'ēl
Izraele
שְׁמַע
šāmaʿ
Čuj

Hrist potvrđuje jedinstvo Jehove kao najvažnijeg aspekta vere:

Hrist navodi kao najvažniju zapovest iz Ponovljenih Zakona 6:4 koja uopšte nije govorila da je Bog – Elohim jedan, već da je Jehova jedan. Ova zapovest se odnosi na potvrdu jedinstva Jehove kao najvažnijeg aspekta vere.

Potvrda o Očevom nadmoćstvu i trojstvu u Hristovom učenju:

Hrist takodje potvrđuje da je Otac iznad njega, pokoravajući se Očevoj volji. On uči svoje sledbenike da mole za ispunjenje Božje volje, kako za sebe tako i za vernike, da pokoravajući se božijim zapovest ga Vole svakim aspektom svog bića, i srcem i umom i dušom, što opet daje uvid u trojstvo tri aspekta u jednom čoveku.

Hrist potvrđuje zapovesti i njihovu važnost:

Ova potvrda ukazuje na proročku sliku koja naglašava da zapovesti koje su bile urezane u kamen nisu prošle, već su sve bile potvrđene od strane Hrista. I svi oni koji ih drže raspinju se na krst, mučeći se da ih održe.

Svedočanstva Jovana i Toma o božanstvu Hrista:

Jovan je svedočio o Hristu kao Nebeskom Vladaru, nazivajući ga Bogom, a Apostol Toma je kleknuo pred Hristom i izjavio “Gospod moj i Elohim moj”. Otkrivenje je konačno otkrilo ovu svetu tajnu, prikazujući Jovana koji vidi Hrista u pravom nebeskom liku.

Jehova kao jedan, prema prevodu i proročkoj slici:

Dakle ako gledate i sam prevod čuj o izreale, vidite da on ne govori da je Bog kao titula jedan, već da je Jehova kao Jehova jedan.

Hrist kao nedokučivo božanstvo i potpuni čovek:

Ješua je bio sa Ocem tokom svog vremena, ali niko od njih nije mogao da ga potpuno spozna. Mesija je bio i potpuno čovek i poptuno bog, ali izraelski narod nije mogao da prihvati ovu istinu.

Hrist kao posrednik između Jehove i ljudi:

Mnogi vernici danas pogrešno misle da je Ješua zapravo Jehova, jer ne razumeju sve što je Hrist govorio i činio, odnosno da je činio sve u ime onog ko ga je poslao. I da je onaj koji ga je poslao onaj koji sve čini kroz njega, ali nije sam on.

Izazovi razumevanja Hristovih reči i dela:

Izgleda kao da ni Hrišćanski svet, iako im je dato, nije u stanju da se poptuno obuzda, shvati i razume. Osim pojedinaca, većina i dalje se ponaša telesno umesto duhovno.

Prva zapovest i priznavanje Hrista kao upravitelja doma:

Prva zapovest je bila “Ja Jehova sam tvoj Bog, nemaj drugog ispred mene”. Hrist nije tražio da bude ispred Jehove, već je postavljen od strane Jehove, kao što je opisano u priči o Josifu i faraonu. Svi bi trebali da priznaju Hrista kao upravitelja doma i da se poklone pred njim. Ovo je volja onog ko ga je postavio. Neka im je večna slava.

Voljeni, ne pišem vam novu zapovest, nego staru zapovest koju ste imali od početka. Ta stara zapovest je reč koju ste čuli.A opet, pišem vam novu zapovest, koju je on izvršio i koju vi izvršavate, jer tama prolazi i prava svetlost već svetli.

Prva Jovanova 2:8
Zanimljive činjenice

Moralne smernice:

Deset zapovesti, takođe poznatih kao Dekalog, su specifičan skup zapovesti unutar šireg korpusa zakona koji se nalaze u Tori, koja je sveti tekst judaizma. Evo razlika između deset zapovesti i drugih zakona u Tori:

Božansko otkrivenje:

Deset zapovesti je Bog direktno otkrio Izraelcima na gori Sinaj i smatraju se rečima samog Boga. Nasuprot tome, veruje se da su drugi zakoni u Tori preneti preko Mojsija, koji je delovao kao posrednik između Boga i ljudi.

Istaknutost:

Deset zapovesti zauzimaju poziciju od posebne važnosti i često se smatraju osnovnim principima Tore. Oni obuhvataju osnovne etičke i moralne smernice za ljudsko ponašanje i obožavanje Boga. Drugi zakoni u Tori pokrivaju širok spektar tema, uključujući građanske, ritualne, dijetetske zakone i zakone o čistoći.

 

Univerzalna primenljivost:

Deset zapovesti se vide kao univerzalno primenljivi principi koji prevazilaze vreme i kulturne kontekste. Oni se bave osnovnim aspektima ljudskog ponašanja i odnosa i smatraju se relevantnim za sve ljude. Drugi zakoni u Tori su možda dati posebno Izraelcima i možda imaju ograničeniji obim primene.

Forma i dostavljanje:

Deset zapovesti je ispisano na kamenim pločama „prstom Božijim“ i na njih se gleda kao na trajni i nepromenljivi testament. Oni su predstavljeni na sažet i neposredan način. Nasuprot tome, drugi zakoni u Tori su predstavljeni u narativnom obliku, često uključujući detaljna objašnjenja, istorijske izveštaje i zakonske odredbe.

Fokus na odnose:

Deset zapovesti naglašavaju odnos između Boga i ljudi, kao i odnose među ljudima. Oni ističu principe kao što su monoteizam, poštovanje roditelja, uzdržavanje od ubistava, krađe i preljube i govorenje istine. Drugi zakoni u Tori se bave različitim aspektima verskog, društvenog i ličnog života, uključujući pitanja obožavanja, žrtvovanja, čistote i pravde.

Uloga:

Dok Deset zapovesti imaju centralnu i temeljnu ulogu u Tori, drugi zakoni se proširuju i pružaju posebne smernice za verski, društveni i etički život izraelske zajednice. Oni zajedno rade na formiranju sveobuhvatnog okvira za jevrejsku versku i zajedničku praksu.

Bog je rekao Mojsiju da će poslati svog pomazanika koji će biti prorok kojeg svi trebaju da slušaju i da rade onako kako on kaže. Putem njega sklopiće savez sa ljudima da im božije zapovesti ne budu teške i da će tada izliti svoj duh na ljude da im srce od kamena, omekani pa da mogu da ih drže njegove zapovesti i da im te zapovesti ne budu teške. To navodi u Ezekijelu 36:26-27.

Ko je bio taj prorok koji je trebalo da dođe? Šta je taj prorok govorio, učio i radio?

U Početku:

U početku je Bog stvorio svet, oslobođen greha i nesavršenosti. Međutim, unutar ovog Edenskog vrta napravljen je dubok izbor koji je zauvek promenio tok čovečanstva. Izveštaj u Postanku 3:1-7 nudi uvid u trenutak kada je greh ušao u svet i kada je zajednica čovečanstva sa Bogom prekinuta.

Zmijina obmana: iskušenje i preispitivanje Božje reči:

U srcu pada od blagodati leži zmijina obmana. Prepredena i lukava, zmija je dovela u pitanje Božju zapovest da se ne jede sa drveta poznanja dobra i zla. Kroz suptilnost, zmija je posejala sumnju i navela Evu da razmisli o neposlušnosti. Dovodeći u sumnju istinitost Božje reči, zmija je postavila osnovu za tragični izbor čovečanstva.

Izbor žene: Prepustiti se iskušenju i jesti zabranjeno voće:

Eva je, pod uticajem zmijske prevare, donela odluku da jede sa drveta poznanja dobra i zla. Čineći to, ona je popustila iskušenju, ne obazirući se na jasno Božje uputstvo i upozorenje. Ovaj čin pobune protiv Božjeg autoriteta i mudrosti označio je trenutak kada je greh ušao u ljudsko iskustvo, prekinuvši intimnu vezu sa Stvoriteljem.

Posledice greha: stid, strah i skrivanje od Božijeg prisustva:

Neposredne posledice Adamove i Evine neposlušnosti bile su obeležene stidom, strahom i željom da se sakriju od Božijeg prisustva. Oči su im se otvorile na njihovu golotinju i ranjivost, razotkrivajući njihovo palo stanje. Greh je doveo do odvajanja od čistote i svetosti Boga, ostavljajući im osećaj da su izloženi i slomljeni.

Igra okrivljavanja: pokušaji Adama i Eve da prebace odgovornost:

Kada su se suočili sa Bogom u vezi sa svojim postupcima, i Adam i Eva su pokušali da prebace krivicu. Adam je okrivio Evu, dok je Eva okrivila zmiju. Ovaj uzaludni pokušaj da se izbegne odgovornost naglašava duboko ukorenjenu prirodu greha, koji nastoji da izbegne odgovornost i odbaci krivicu. To je tragičan podsetnik na dalekosežne posledice naših izbora.

Pad od blagodati: narušavanje savršene harmonije i zajednice sa Bogom:

Pad od blagodati rezultirao je narušavanjem savršene harmonije i zajedništva koje je čovečanstvo nekada uživalo sa Bogom. Greh je prekinuo intimnu vezu, uvodeći provaliju između svetog Stvoritelja i Njegove tvorevine. Posledica ovog raskida je slomljen svet, opterećen bolom, patnjom i duhovnom odvojenošću od Boga.

Univerzalni uticaj: posledice greha za celo čovečanstvo:

Uticaj izbora Adama i Eve seže daleko izvan granica Edenskog vrta. Pavle uči da je greh ušao u svet preko jednog čoveka, pogađajući celo čovečanstvo. Posledice greha su univerzalne, manifestuju se u narušenim odnosima, moralnom propadanju i palom svetu koji stenje pod teretom svoje neposlušnosti. Pavlove reči odjekuju hodnicima vremena, izjavljujući da su svi zgrešili i da su izgubili slavu Božiju. 

Smrt: Najveća plata greha:

Konačna plata za greh je smrt. Fizička smrt je oštar podsetnik na stisak greha na naša smrtna tela. Ali ono se proteže izvan fizičkog carstva, obuhvatajući i duhovnu smrt — večnu odvojenost od Boga. Greh nas drži zatočenicima, a njegova plata je muka večne odvojenosti od izvora života i svetlosti.

Nada iskupljenja: Božje obećanje Spasitelja i obnove:

U mraku i očaju pada, tračak nade. Bog je u svojoj beskrajnoj milosti i ljubavi obećao Spasitelja koji će pomiriti čovečanstvo sa Sobom. Ovo obećanje je pokrenulo plan iskupljenja i obnove, koji je kulminirao životom, smrću i vaskrsenjem Ješue Mesije. Kroz veru u Njega, čovečanstvo može naći oproštaj, obnovu i nadu u večni život.

Svrha zakona u otkrivanju greha:

Zakon, dat preko Mojsija, služio je ključnoj svrsi u Božjem božanskom planu. Njegova svrha je bila da otkrije prirodu greha i dovede čovečanstvo licem u lice sa njegovom stvarnošću. Po rečima apostola Pavla, istražimo kako je zakon razotkrio dubine greha i našu potrebu za iskupljenjem.

Zakon kao ogledalo: razotkrivanje stvarnosti greha:

Zakon je delovao kao ogledalo, odražavajući pravu prirodu greha. Ona je razotkrila tamu u ljudskom srcu i osvetlila načine na koje ne ispunjavamo savršena Božja merila. Kroz svoje zapovesti, zakon je otkrio pravedne Božje zahteve i istakao našu nesposobnost da ih sami ispunimo.

Uloga zakona u suočavanju sa ljudskom prirodom:

Pavle je naglasio da se zakon suočio sa palom prirodom čovečanstva. Otkrilo je da greh nije samo spoljašnje dejstvo već unutrašnje stanje srca. Zakon je razotkrio našu sklonost ka pobuni i sebičnosti, pokazujući da je samoj našoj prirodi potrebna transformacija.

Ograničenja zakona: nije moguće sačuvati ili transformisati:

Iako je zakon igrao ključnu ulogu u otkrivanju greha, imao je ograničenja. Pavle je jasno rekao da nas zakon sam ne može spasiti ili preobraziti. Uprkos našim najboljim naporima da održimo njegove zapovesti, stalno smo bili u nedostatku. Zakon je razotkrio našu potrebu za nečim većim od sopstvenog rada i truda.

Zakon i obećanje iskupljenja:

Usred ograničenja zakona, Pavle je ukazao na obećanje iskupljenja. On je objavio da se pravednost ne može postići kroz zakon već kroz veru u Ješuu Hrista. Zakon je, sa svim svojim zapovestima i zahtevima, ukazivao na potrebu za Spasiteljem koji bi mogao da ispuni zakon u naše ime i ponudi nam oproštaj i pomirenje.

Prihvatanje milosti: pomeranje izvan zakona

Pavle je podsticao vernike da prihvate milost Božju, koja je prevazišla granice zakona. Naglasio je da kroz veru u Hrista možemo doživeti pravednost koja nije zasnovana na našim delima već na daru Božije blagodati. Zakon, iako još uvek vredan u otkrivanju greha, više nije bio jedina osnova našeg odnosa sa Bogom.

Hristovo ispunjenje Zakona:

Hrist je bio bezgrešan i čvrsto se držao Božijih zapovesti. On je kroz svoje učenje upućivao ljude da sleduju tim zapovestima. Njegova namera nije bila da ukine ili izmeni zakone i proroke, već da ih u potpunosti ispuni svojim dolaskom. Ovo ukazuje na kontinuitet Božijeg plana spasenja.

Hrist i interpretacija Božijih zapovesti:

Hrist nije proizvoljno dodavao ili oduzimao od Božijih zapovesti. Njegovo učenje je bilo u skladu sa Očevim uputstvima. Na primer, kada je Hrist govorio o zabrani preljube, objasnio je da čak i požuda prema drugoj ženi predstavlja greh. Ovo nije nova zapovest, već dublje objašnjenje Božijeg zakona. Hrist je otkrivao suštinu i pravu meru Božijih zapovesti.

Hrist i promena u savezu:

Hristov dolazak nije doneo izmenu zakona, već novi savez koji će moći da drži božije zapovesti verom. Očevi zakoni i zapovesti su i dalje važeći, jer Jehova, Otac Nebeski, se ne menja. Hrist je učio ljude da se uzdrže od grešnih dela, kao što su svađa, blud, nečistoća, u skladu sa zapovestima.

Pavle i kontekst zapovesti:

Apostol Pavle je u svojim poslanicama dao neka uputstva koja se mogu činiti teško razumljivim. No, on je upozorio vernike da se čuvaju pogrešnih učenja bezakonika. Pavao je podsticao vernike da rastu u milosti i spoznaji Gospoda Ješue Mesije, ali nikada nije nijednom rečju osporavao važnost Božijih zapovesti.