סָלַח
sālaḥ = Oprostiti
grešiti, promašiti, navući krivicu, izgubiti
חָטָא
ḥāṭā' = Greh
grešiti, promašiti, navući krivicu, izgubiti

Oprosti nam dugove naše:

Oprosti nam dugove naše – kao što i mi opraštamo dužnicima svojim…

Matej 6:9-13

U Besedi na gori, Isus Hrist tj. Ješua Mesija poučava svoje učenike da se mole i ove reči .

One oličavaju priznavanje krivice ali i suštinu praštanja, ističući recipročnu prirodu našeg odnosa sa Bogom i drugima. Da bismo shvatili istinsko značenje ovih reči, potrebno je da se vratimo na početak: Bog u početku stvara Nebesa i Zemlju sa svim onima koji obitavaju u oba domena. Zemlja kao domen ljudi, životinja, ptica, i bilja, i Nebesa kao domen duhovnih bića Elohima tj Bogova. Među njima Onaj koji je Prvi i Poslednji Reče:

“Hајdе dа nаčinimо čоvеkа nа svојu sliku, sličnоg nаmа. Nеkа imа vlаst nаd ribаmа u mоru i nаd pticаmа nа nеbu, nаd stоkоm, nаd svоm zеmljоm i nаd svim stvоrеnjimа kоја gmižu pо tlu.” I bog stvоri čоvеkа nа svојu sliku.”

Greh ljudi:

Bog je stoviro Adama,i smestio ga idilični Edenski vrt. Bog mu je zapovedio: 

“Jehova, Bоg, zаpоvеdi čоvеku: „Sа svаkоg drvеtа u vrtu slоbоdnо јеdi, аli sа drvеtа spоznаnjа dоbrа i zlа dа nisi јео! Јеr, kаdа budеš sа njеgа јео, sigurnо ćеš umrеti.”

Postanak 2:16-17

U daljem tekstu Bog od Adamovog rebra stvara ženu koju je Adam nazvao Eva. Oni su uživali u Edenu okružen obilnim blagoslovima. Njihova poslušnost je bila testirana, nakn što je jedan od prvih sazdanih arhandjela iskoristio zmiju da progovori sa Evom i navede je da prestupi božiju zapovest. Kao rezultat njihovog prestupa, greh je ušao u svet, a čovečanstvo je bilo pokvareno slomljenošću pale prirode. Adam i Eva su doživeli neposredne posledice, uključujući stid, svest o svojoj golotinji i prekinut odnos sa Bogom. Ljudi su spoznali poput Boga šta je Dobro a šta zlo. A Bog ih je isterao iz Edanskog vrta, zabranivši time da pristupe Drvetu života, te da neokajani, i grešni jedu sa njega, pa žive grešni doveka.

Univerzalnost greha:

Pad Adama i Eve u greh označio je početak univerzalnog ljudskog stanja — stanja odvojenosti od Boga i sklonosti grehu. Stari zavet pruža brojne primere stalne borbe čovečanstva sa grehom. Od Kajinove ljubomore i ubistva Avelja do rasprostranjene korupcije u Nojevo vreme, ovi izveštaji naglašavaju sveobuhvatni uticaj greha kroz ljudsku istoriju.

Greh anđela:

U Postanku 6:1-4 susrećemo se sa epizodom duhovne korupcije, gde su pali anđeli, Sinovi Neba, stupili u interakciju sa ljudskim kćerima. To je dovelo do daljeg haosa i korupcije kao i ukštanja vrsta. Bića rođena od Sinova Boga i ljudskih kćeri nazvana su Nefil-im – (im je množina) tj. Divovima. Zemlja se ispunila zlom, što je podstaklo Božju odluku da izazove globalni potop kao sredstvo čišćenja i obnove.

U knjizi Postanja saznajemo za težak prestup koji su počinila neka nebeska bića. Ovi “pali anđeli” prkosili su svojoj božanskoj nameri spuštajući se na zemlju i upuštajući se u nesvete zajednice sa ćerkama ljudskim. Posledice njihovih postupaka su bile teške, što je dovelo do njihovog zatvaranja u grotla pakla kako saznajemo od Svetog Petra:

Јеr, аkо Bоg niје pоštеdео Anđеlе kојi su zgrеšili, nеgо ih је bаciо u mrаčnа grоtlа pаklа, dа budu čuvаni zа Sud; аkо ni stаri svеt niје pоštеdео kаdа је sručiо pоtоp nа njеgоvе bеzbоžnikе, nеgо је sаčuvао sаmо Nоја, prоpоvеdnikа prаvеdnоsti, i sеdmоrо drugih;

2. Petrovoj 2:4

Međutim i pored ovoga, Stari Zavet pruža uvid u još raniji stanje korupcije Anđela, počevši od pobune Lucifera, takođe poznatog kao Satana.

“Biо si uzоr sаvršеnstvа, pun mudrоsti i sаvršеnе lеpоtе. Biо si u Еdеnu, Bоžiјеm vrtu. Krаsiо tе svаki drаgi kаmеn: rubin, tоpаz i smаrаgd, hrizоlit, оniks i јаspis, lаzulit, tirkiz i bеril, i nоsiо si ukrаsе оd zlаtа, sprеmljеnе nа dаn kаd si stvоrеn. Pоstаviо sаm nаd tоbоm hеruvimа rаskriljеnоg, dа tе čuvа. Biо si nа Bоžiјој svеtој gоri, hоdао mеđu kаmеnjеm оgnjеnim. Biо si bеsprеkоrаn nа svојim putеvimа оd dаnа kаd si stvоrеn, dоk sе u tеbi nе zаčе оpаkоst.”

Ezekiel 28:14-15

Stihovi se odnose na cara Tira, ali i onog koji je postavljen nad njim. Car Tira, svakako nije bio u Edenu, niti je imao ulogu prvosveštenika sa 12 dragih kamenova na sebi. I pored toga saznajemo kako je Herubim postavljen nad njim. Svaki car ovog sveta je bio pod upravom i vlašću Boga, jer i Pavle kaže:

Nеkа sе svаki čоvеk pоtčinjаvа prеtpоstаvljеnim vlаstimа, јеr nеmа vlаsti kоја niје оd Bоgа – оnе kоје pоstоје, Bоg је pоstаviо

Rimljanima 13:1-2

Pa i Mesija kaže Pilatu:

Nе bi ti imао nikаkvе vlаsti nаdа mnоm”, оdgоvоri mu Ješua, “dа ti niје dаtа sа nеba. Zаtо је vеći grеh оnоgа kојi mе је tеbi prеdао.”

Uprkos njegovom uzvišenom položaju, ponos i želja za autonomijom doveli su do njegovog pada. Jer duh Satane je oholio srce svakog cara zbog zlata, položaja, moći. Ovome nisu odoleli ni David ni Solomon, koji je bio najmudriji božiji car, a ipak otpao od vere u Boga, i podlegao ovoj kušnji. Jedini koji nije podlegao je Ješua:

Zаtim gа đаvо pоvеdе nа vеоmа visоku gоru i pоkаzа mu svа cаrstvа svеtа i njihоv sјај, pа mu rеčе: „Svе ću ti оvо dаti аkо pаdnеš ničicе i pоklоniš mi sе.” А Ješua mu rеčе: „Оdlаzi, Sаtаnо! Јеr, zаpisаnо је: ‚Klаnjај sе Jehovi, svоmе Bоgu, i njеmu јеdinоmе služi.‘” Tаdа gа đаvо оstаvi, а аnđеli priđоšе, pa su se postarali za njega.

Matej 4:8-11

Uloga Sotone i Hristov trijumf:

Važno je napomenuti da dok su pali anđeli bili zatvoreni, sam đavo nije bio među njima. U knjizi o Jovu nalazimo sledece:

Јеdnоg dаnа sinоvi Bоžiјi dоđоšе dа sе pоkаžu prеd Jehovom, а s njimа dоđе i Sаtаnа. „Оdаklе dоlаziš?” upitа Jehova Sаtаnu. А Sаtаnа mu оdgоvоri: „Sа lutаnjа zеmljоm. Оbišао sаm је uzduž i pоprеkо.”

Dakle Satana je imao pristup Božjem prestolu, što sugeriše da još nije bio zbačen sa neba. Međutim, Hristov dolazak označio je ključnu prekretnicu u borbi protiv zla. Ješua izjavljuje:

“Sаdа је suđеnjе оvоmе svеtu. Sаdа ćе vlаdаr оvоgа svеtа biti izbаčеn nаpоljе. А ја – kаdа budеm pоdignut sа zеmljе – svе ću ljudе privući k sеbi.”

Jovan 12:31

Svojom žrtvom na krstu Hristos – Mesija je pokrenuo svrgavanje vladara ovoga sveta.  Satana je, iskoristivši priliku, ušao u Judu Iskariotskog, koji je izdao Mesiju, što je na kraju dovelo do Njegovog raspeća. Njegov zlonamerni plan doveo je do smrti nevinog Sina Božijeg – greha koji se ne može oprostiti.

Trijumf i Vozdviženje Hristovo:

Ovaj naizgled trijumfalni trenutak za Satanu postao je katalizator njegovog pada. Hristova smrt i vaskrsenje doneli su duboku pobedu nad zlom.  Ješui, uzvišenom od Boga, data je sva vlast, a Satana je svrgnut i zbačen sa neba zajedno sa svim onim palima.

“Rаzоružао је pоglаvаrstvа i vlаsti i izlоžiо ih ruglu pоbеdivši ih krstоm.”

Kološanima 2:15

Isaija 14:12-15 dodatno osvetljava pad Sotone, kroz pad Cara Vavilonskog (Rimskog) govoreći:

“Kаkо pаdе s nеbesa, O Lucifere1Lucifer – Hay-lale – Nosioc svetla, Onaj koji sjaji – SJAJNI – Jutarna zvezda u kontekstu Kralju Vavilona i Satano , sinе zоrin! Kаkо si posečen nа zеmlju, ti, kојi si оbаrао nаrоdе? Misliо si: ‚Pоpеću sе nа nеbesa, uzdići svој prеstо iznаd zvеzdа Bоžiјih. Sеdеću nа sаbоrnој gоri, nа severnim visоvimа gоrе Cаfоn. Pоpеću sе nаd vrškе оblаkа;biću kао Svеvišnji.‘ А strоvаliо si sе u Šеоl, dо dubinа grоbnе јаmе.”

Božanski sud i posledice:

Pad anđela nosi značajne posledice, kako za same anđele, tako i za čovečanstvo.  naglašava Božju presudu palim anđelima:

„Јеr, аkо Bоg niје pоštеdео аnđеlе kојi su zgrеšili, nеgо ih је bаciо u mrаčnа grоtlа pаkla, dа budu čuvаni zа Sud; “

2. Petrova 2:4

Ovo pokazuje ozbiljnost njihove pobune i sigurnost božanskog suda.

Posledice za čovečanstvo:

Pad anđela ima implikacije na čovečanstvo, jer Satana, nastoji da prevari i suprotstavi se Božjim namerama.

“Јеr, nаšа bоrbа niје prоtiv krvi i mеsа, vеć prоtiv pоglаvаrstаvа, prоtiv vlаsti, prоtiv vlаdаrâ оvоg mrаčnоg svеtа i prоtiv zlih duhоvnih silа nа nеbеsimа.”

Efešanima 6:12

Uticaj palih anđela i duhovni rat utiču na čovečanstvo, iskušavajući pojedince da se okrenu od Boga i prigrle greh.

Božansko obećanje i nada iskupljenja:

Uprkos grešnom stanju čovečanstva, Stari zavet nudi uvid u nadu i božanska obećanja iskupljenja. , Bog govori Satanu kroz zmiju:

А ја ću zаmеtnuti nеpriјаtеljstvоizmеđu tеbе i žеnе, i izmеđu tvоg pоtоmstvа i njеnоg pоtоmstvа. Njеnо pоtоmstvо sаtirаćе ti glаvu, а ti ćеš gа uјеdаti zа pеtu.”

Postanak 3:15

Ovaj stih nagoveštava konačnu pobedu nad grehom kroz nadolazećeg Mesiju — seme žene — koji će pobediti moć zmije, međutim daje uvid i na to da će zmija ujesti onog koji će joj glavu smrskati.

10 Božijih Zapovesti

Oprosti nam dugove naše:

Svrha Božijih zapovesti:

Od samog početka, Božje zapovesti su bile osmišljene da otkriju Njegovu svetost, da vode Njegov narod ka pravednosti i uspostave zavetni odnos između Njega i čovečanstva. U Izlasku 20, Deset zapovesti je direktno Mojsiju dao Bog na gori Sinaj. Ove zapovesti su obezbedile moralni i etički okvir za Izraelce, izdvajajući ih kao Božji izabrani narod.

Levitski žrtveni sistem: Uloga žrtvovanja:

Levitski žrtveni sistem je igrao vitalnu ulogu u starozavetnoj eri, služeći kao privremeno sredstvo za pomirenje greha i podstičući pomirenje sa Bogom. Knjiga Levitska, prvenstveno posvećena ovim zakonima, pruža eksplicitna uputstva za različite žrtve, uključujući žrtve paljenice, žrtve za greh, žrtve za krivicu i žrtve za mir. Prolivanje krvi kroz životinjske žrtve simbolizuje cenu greha i potrebu za iskupljenjem. Jevrejima 9:22 stoji: „Zaista, po zakonu se skoro sve čisti krvlju, i bez prolivanja krvi nema oproštenja grehova, jer plata za greh je Smrt.

Levitski zakon i otkup imovine:

U Levitskom zakonu nalazimo odredbe o otkupu imovine. U Levitskoj 25:23-28, Bog postavlja smernice za čoveka koji prodaje imovinu svojih predaka, dajući mu priliku da je otkupi ako ponovo postane sposoban. Ovaj čin otkupa čuva nasledstvo i održava porodično nasleđe.

Predaja imovine đavolu:

U knjizi Postanja susrećemo se sa tragičnim događajem kada su Adam i Eva, naši praroditelji, izgubili svoju vlast i nasledstvo zbog neposlušnosti predavši ih palom anđelu Djavolu. Podlegavši iskušenju, izgubili su vlasti koju su posedovali nad zemljom, što dovodi do pada čovečanstva u greh i odvajanja od Boga.

Zakonsko iskupljenje Carstva i naroda:

Veza između levitskog zakona i otkupa imovine nalazi svoje konačno rešenje u žrtvovanju Ješue Mesije. Svojim ovaploćenjem, životom, smrću i vaskrsenjem, Hristos tj. Mesija legalno iskupljuje i carstvo i ljude iz kandži greha i đavola. Ispunjavajući zahteve levitskog zakona, Isus – Ješua vrši krajnji čin otkupljenja.

Mesija kao srodnik-otkupitelj:

Koncept srodnika-otkupitelja u Starom zavetu ima značajne paralele sa Mesijinim otkupiteljskim delom. U knjizi o Ruti, Boaz ilustruje ulogu rođaka-otkupitelja oženivši Rut i otkupivši zemlju njene porodice. Slično tome, Ješua, kao naš rođak po zakonu, istupa kao naš rođak-otkupitelj, ispunjavajući zakonske uslove da iskupi čovečanstvo od greha i povrati naše nasleđe.

 

Dan pomirenja: Dan očišćenja i iskupljenja:

Dan pomirenja, kako je opisano u Levitskoj 16, bila je godišnja svetkovina u kojoj je prvosveštenik vršio pomirenje za grehe ljudi. To je uključivalo složene rituale i žrtve, naglašavajući potrebu za pročišćenjem i pomirenjem sa Bogom.

Simbolika žrtvenog jarca:

Tokom Dana pomirenja izabrana su dva jarca — žrebom se biralo koji će od jarčeva biti pušten a koji će se prineti na žrtvu. Sveštenik bi tog dana, na onog koji bi bio pušten, preneo grehe naroda, i poslao ga u pustinju Azazelu.

Azazel: Pali anđeo i žrtveni jarac:

Izraz “Azazel” povezan je sa palim anđelom za koga se veruje da je igrao ulogu u odvođenju čovečanstva na stranputicu. Veza između Azazela i žrtvenog jarca sugeriše predstavu greha koji je odnesen od ljudi u pustinju.

Mesij žrtva i odbegli jarac:

Uloga odbeglog jarca u Danu pomirenja nalazi svoje konačno ispunjenje u žrtvi Ješue Mesije. U Jevrejima 9:28, Pavle kaže, „pa je Mesija jednom prinet da ponese grehe mnogih“. Kao što su gresi ljudi simbolično preneti na žrtvenog jarca, Mesija je poneo grehe čovečanstva kroz sebe na krst, prinevši Sebe kao savršenu žrtvu da ukloni greh i pomiri nas sa Bogom.

Mesijin silazak u Had: Veza sa Azazelom i iskupljenjem:

Veza između Azazela i Mesijine žrtve se produbljuje kada uzmemo u obzir Ješuin silazak u Had.

“Јеr, Mesija је јеdnоm zаuvеk umrо zа grеhе – prаvеdаn zа nеprаvеdnе – dа vаs dоvеdе Bоgu. Ubiјеn је, dоdušе, u tеlu, аli је оživljеn u duhu.  U njеmu је i оtišао i prоpоvеdао duhоvimа u Tаmnici, оnimа kојi su u prоšlоsti bili nеpоkоrni, kаdа је Bоg strpljivо čеkао u Nојеvо vrеmе, dоk sе grаdiо kоvčеg, u kојеm sе sаmо nеkоlikо njih, tо јеst оsаm dušа, spаslо krоz vоdu.”

Prva Petrova 3:18-20

Оn је u svоm tеlu pоnео nаšе grеhе nа drvо, dа mi, umrеvši grеsimа, živimо zа prаvеdnоst. Njеgоvim rаnаmа stе iscеljеni.

Prva Petrova 2:24

U Efescima 4:9, Pavle govori o Mesiji koji silazi „u donje krajeve zemlje“. Svojom smrću Mesija je pobedio greh i smrt, objavljujući pobedu nad silama tame. Ovo je paralelno sa idejom da je žrtveno jarac poslat u pustinju, što označava uklanjanje greha i njegovo zatvaranje na pusto mesto.

Zakonsko iskupljenje i Božije vlasništvo:

Dan pomirenja i Mesijina žrtva naglašavaju koncept zakonskog iskupljenja, gde Ješua, svojom žrtvom, legalno iskupljuje ljudsku dušu iz kandži greha. Kao vernici u njega, postajemo Božije vlasništvo, izdvojeni i posvećeni Njegovim otkupiteljskim delom.

Ispunjenje iskupljenja u Mesiji:

Stari zavet ukazuje na dolazak Ješue Mesije, dugo očekivanog Mesije. Svojom požrtvovanom smrću na krstu, Mesija je pomirio čovečanstvo sa Bogom i obezbedio sredstva za spasenje. Rimljanima 5:18-19 naglašava ovo preobražavajuće delo, rekavši: „Dakle, kao što je jedan prestup doveo do osude za sve ljude, tako jedno delo pravednosti vodi ka opravdanju i životu za sve ljude. Jer kao što je neposlušnošću jednog čoveka mnogi bili učinili grešnicima, pa će poslušnošću jednog čoveka mnogi postati pravedni“.

 

Božija Milost:

Božja milost i oproštenje zauzimaju centralno mesto u Svetom pismu, pozivajući čovečanstvo da se okrene od greha i prihvati život pravednosti.

Božije zadovoljstvo u pokajanju:

U psalmima, kralj David izražava srce pokajanja i naglašava Božje zadovoljstvo u pokajanju Njegovog naroda, dok se okreću od greha i traže Njegov oproštenje.:

„Jer nećete uživati u žrtvi, ili bih je dao; neće vam se svideti paljenica. Žrtve Božije su duh slomljen, slomljen i skrušen. srce, Bože, nećeš prezreti“

Psalmu 51:16-17

Poziv na pokajanje:

Kroz čitavu Bibliju Bog poziva svoj narod na pokajanje, podstičući ih da se odvrate od svojih grešnih puteva. Primeri uključuju Božju milost prema Ninivi, kao što je prikazano u Joni, gde se grad pokajao i okrenuo od svojih zlih puteva, što je dovelo do toga da Bog popusti od svoje planirane kazne. Ovo pokazuje transformativnu moć pokajanja i saosećanja Boga.

Sloboda od greha i nepotrebnih patnji:

Takođeu i Isaiji 55:7, Bog poziva svoj narod da „pusti zli da napuste puteve svoje, a nepravedne svoje misli“. Ovo pokazuje Božju želju da se Njegov narod odvrati od greha, prihvatajući život pravednosti i doživljavajući preobražavajuću moć Njegove milosti.

Suzbijanje besa zbog prestupa:

Božja milost i oproštenje se protežu izvan naših sopstvenih greha do našeg odgovora na prestupe drugih. U Efescima 4:32, apostol Pavle podstiče vernike da „budu ljubazni i samilosni jedni prema drugima, praštajući jedni drugima, kao što je Bog u Hristu oprostio vama“. Ovo naglašava važnost potiskivanja besa i pružanja oproštaja onima koji su nam naneli nepravdu, odražavajući Božji karakter milosti i praštanja.

Prihvatiti Božje milosrđe i živeti preobraženim životom:

Božija milost i oproštenje nisu samo teorijski koncepti već transformativna stvarnost. Kao vernici, pozvani smo da prigrlimo Njegovu milost, okrećući se od greha i živeći životom koji odražava Njegovu milost. U Rimljanima 12:1, Pavle podstiče vernike da svoja tela predstave kao živu žrtvu, svetu i ugodnu Bogu, kao odgovor na Njegovu milost i oproštenje.

Opasnost od povratka grehu:

Biblija takođe upozorava na opasnost od povratka grešnim putevima nakon što je doživeo oproštenje. Ješua upozorava u Mateju 12:43-45 o posledicama očišćene osobe koja poziva na povratak zlih uticaja. Ova parabola naglašava važnost istinskog pokajanja i potrebu da se čuvamo od ponovnog vraćanja u prethodne obrasce greha.

Vera Marije Magdalene:

Marija Magdalena služi kao moćan primer nekoga ko je prigrlio Božju milost i doživeo istinski preobražaj. Svojom verom je dobila oproštaj i oslobođenje od demonskih stega. Njeno nepokolebljivo poverenje u Ješua sprečilo je povratak zlih uticaja, simbolizujući važnost vere u održavanju preobraženog života.

Krštenje pokajanja za prestupanje greha:

Jovanovo krštenje:

Jovan Krstitelj je odigrao ključnu ulogu u pripremi puta Bogu. Krštavao je ljude u vodi kao simboličan čin pokajanja i očišćenja. Kao što kaže Marko 1:4, „Jovan se pojavio krsteći u pustinji i propovedajući krštenje pokajanja radi oproštenja grehova“. Jovanovo krštenje je bila snažna molitva upućena Bogu, koja je označavala želju za čistom savešću i spremnost da primi onoga koji će doći posle njega.

Jovanovo smirenje i dovršenje u Hristu:

Jovan je prepoznao svoju nedostojnost pred Mesijom, rekavši: „Nisam dostojan da se sagnem i odvežem remen na njegovim sandalama“ (Marko 1:7). Shvatio je da je njegova uloga pripremna, utirući put onome ko će završiti posao. Dok je Jovan krštavao vodom kao i sami apostoli za pokajanje. Sam Ješu nije krštavao Vodom. Nakon ispunjenja misije, položivši život kao žrtvu pomirnicu, uskrsnuvši on je na nebesima primio carstvo od oca, nakon čega je izlio krstio ognjenim Svetim Duhom, na praznik pedesetnicu.

Krštenje vodom i Duhom:

Isus je potvrdio neophodnost krštenja, rekavši: „Zaista, zaista vam kažem, ako se ko ne rodi Vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije“ (Jovan 3:5). Simbol rođenja od vode predstavlja čin pokajanja, dok rođenje od Duha označava simbol vere. Iako se ovo dešava kao dva čina, nazvano je jednim krštenjem koje nas ujedinjuje sa Hristom.

Značaj krštenja u ime Isusovo:

U ranoj Crkvi, apostol Pavle je pojasnio važnost krštenja u ime Isusa Mesije. Kada je Pavle naišao na učenike koje je Jovan krstio, poučio ih je govoreći: „Jovan je krstio krštenjem pokajanja, govoreći ljudima da veruju u Onoga koji će doći posle njega, to jest u Ješuu“ (Dela 19: 4). Krštenje u ime Ješue označava prihvatanje toga da Ješua jeste Mesija i utire put za primanje Svetog Duha.

Oprostenje i pomirenje: Primeri

Biblija nam pruža snažne primere pomirenja i transformativne prirode opraštanja. Priča o Josifu i njegovoj braći u Postanju 50 ilustruje kako je Josif oprostio svojoj braći, pomirivši njihov prekinut odnos. Slično tome, parabola o rasipnom sinu u Luki 15 opisuje oca koji je oprostio i dočekao svog svojeglavog sina raširenih ruku. Ovi primeri ističu transformativnu moć praštanja u obnavljanju prekinutih veza.

Biblijski primeri Božje milosti i praštanja:

Biblija je prepuna primera koji pokazuju Božju milost i oproštenje. Jedan od takvih primera je priča o izgubljenom sinu (Luka 15:11-32), gde otac daje raskošan oproštaj i prihvatanje svom svojeglavom sinu po njegovom povratku. Pored toga, priča o ženi uhvaćenoj u preljubi (Jovan 8:1-11) prikazuje Ješuino saosećanje i oproštenje, izazivajući optužbe da ispitaju sopstvenu grešnost.

Otac koji oprašta: Parabola o izgubljenom sinu:

Jedna od najpoznatijih priča o praštanju je Parabola o izgubljenom sinu, koja se nalazi u Luki 15:11-32. Ona otkriva nepokolebljivu ljubav i milosrđe oca koji raširenih ruku dočekuje svog svojeglavog sina, uprkos njegovom rasipanju nasledstva i grešnom načinu života. Očev oproštaj predstavlja Božju bezgraničnu ljubav prema Njegovoj deci i služi kao snažan podsetnik na Njegovu spremnost da oprosti i obnovi one koji se kaju.

Žena uhvaćena u preljubi:

U Jovanu 8:1-11 susrećemo priču o ženi uhvaćenoj u preljubi. Religiozne vođe su je dovele pred Ješuu, nameravajući da Ga uhvate u zamku. Umesto toga, Ješua je odgovorio sa dubokim milosrđem i praštanjem, rekavši: „Ko je među vama bez greha, neka prvi baci kamen na nju. Gomila se razišla, a ostali su samo Ješua i žena. On joj je oprostio i ohrabrio je da ode i više ne greši. Ovaj moćni primer otkriva Božje oproštenje i Njegov poziv za nas da pružimo milost drugima.

Sluga koji oprašta:

U Mateju 18:21-35, Ješua priča parabolu o sluzi koji je dugovao ogroman dug svom gospodaru. Ne mogavši da vrati, sluga je zamolio za milost. Činom velikog saosećanja, gospodar je u potpunosti oprostio dug. Međutim, kada je oprošteni sluga naišao na drugog slugu koji mu je dugovao mali iznos, on je odbio da pokaže istu milost i bacio ga je u tamnicu. Ješua koristi ovu parabolu da bi naglasio važnost praštanja drugima kao što nam je oprošteno.

Samarićanka:

U Jovanu 4:1-42, Ješua nailazi na Samarjanku kod bunara. Uprkos kulturnim i verskim razlikama, Ješua je uključuje u razgovor, otkrivajući njenu grešnu prošlost. Ipak, umesto da je osudi, Ješua joj nudi živu vodu i uverava joj oproštenje. Ovaj susret navodi ženu da veruje u Ješuu i podeli svoje svedočanstvo sa drugima, pokazujući Božji preobražavajući oprost i njegovu moć da donese spasenje.

Razbojnik na krstu:

U Luki 23:39-43 susrećemo priču o razbojniku razapetom pored Ješue. Uprkos svom zločinačkom životu, u svojim poslednjim trenucima, priznao je Ješuu kao Sina Božijeg i molio se za oproštaj. Kao odgovor, Ješua ga je uverio: „Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju. Ovaj moćni susret pokazuje da je, čak i pred licem neminovne smrti, Božji oproštaj dostupan svima koji Mu se obrate u pokajanju.

Obraćenje Savla: od progonitelja u apostola:

Preobraženje Savla, kasnije poznatog kao apostol Pavle, je dubok primer Božjeg oproštaja i milosti. Kao vatreni progonitelj hrišćana, Savle je na putu za Damask naišao na vaskrslog Hrista. U Delima 9:1-19, Ješua mu je oprostio, pozvavši ga da postane apostol i da objavljuje Jevanđelje neznabošcima. U 1. Timoteju 1:12-17, apostol Pavle razmišlja o svojoj prošlosti kao bogohulnika i progonitelja rane crkve. On priznaje obilnu milost i oproštenje koje je primio od Mesije, govoreći: „Mesija Ješua je došao na svet da spase grešnike, od kojih sam ja prvi“.  Pavlov život služi kao svedočanstvo o Božjoj sposobnosti da oprosti i radikalno preobrazi čak i najokorelija srca.

Priča o iskupljenju i praštanju:

Dok je Ješua okupljao svoje učenike, upozorio ih je na izazove sa kojima će se suočiti kao Njegovi sledbenici. U Mateju 10:33, On je izjavio: „Ali ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja pred Ocem svojim koji je na nebesima“. Ove reči su nagovestile događaje koji će se odigrati tokom Ješuinog suđenja i raspeća, jer će Ga se njegov voljeni učenik Petar tri puta odreći.

Petrovo odricanje i skrušenost:

U Mateju 26:69-75, svedoci smo srceparajućeg trenutka kada Petar, u strahu i slabosti, poriče svoj odnos sa Ješuom. Pošto je shvatio težinu svoje izdaje, „izišao je i gorko zaplakao“ ( Luka 22:62 ). Uprkos Petrovom poricanju, njegovo srce nije otvrdnulo; umesto toga, bio je ispunjen kajanjem i skrušenošću.

Milosrdni odgovor Hristov:

Nakon svog vaskrsenja, Ješua se pokazao svojim učenicima, uključujući Petra, kraj Galilejskog mora. U snažnoj interakciji, Ješua tri puta pita Petra da li ga voli, odražavajući Petrovo trostruko poricanje. Svaki put kada Petar potvrdi svoju ljubav, Ješua odgovara: „Pasi moja jaganjca“, „Pasi moje ovce“ i „Pasi moje ovce“ (Jovan 21:15-17). Kroz ovu razmenu, Ješua ne samo da obnavlja Petra, već ga i poručuje da nastavi Njegovo delo.

Naučene lekcije:

Istinsko pokajanje: Petrovo duboko kajanje i gorki plač pokazuju suštinu istinskog pokajanja. Podseća nas da kada priznamo svoje slabosti i obratimo se Hristu skrušenog srca, oproštaj i obnova su mogući.

Bezgraničnost milosrđa: Ješuin odgovor Petru otkriva bezgraničnu prirodu Njegovog milosrđa. Uprkos Petrovom poricanju, Ješua daje oproštaj, potvrđujući Petrovu važnost u Njegovoj misiji.

Ljubav iznad zakona: Petrova priča naglašava da ljubav prevazilazi granice zakona. Ješuino opraštanje Petru ilustruje transformativnu moć ljubavi, koja može pobediti naše nedostatke i doneti iskupljenje.

Transformativna moć praštanja:

Božje oproštenje je transformativna sila koja oslobađa pojedince iz ropstva greha i krivice. Kao što je Pavle napisao u Efescima 1:7: „U njemu [Ješui] imamo otkupljenje njegovom krvlju, oproštenje naših prestupa, po bogatstvu njegove milosti. Kroz Ješuinu žrtvu, vernici mogu iskusiti punoću Božje blagodati i moć praštanja. Od suštinskog je značaja da prepoznamo značaj oproštaja u našim odnosima sa drugima.

Poziv na dobrotu:

Ješua je u Besedi na gori istakao važnost dobrote i praštanja. U Mateju 6:14-15, On je rekao: „Jer ako oprostite drugima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski; Ovaj poziv na dobrotu i oproštenje naglašava recipročnu prirodu praštanja, naglašavajući da je pružanje milosti drugima neodvojivo od primanja Božjeg oproštaja.

Neograničeni oproštaj:

Ješua je dalje naglasio neograničenu prirodu praštanja u Mateju 18:21-22 kada je Petar upitao: „Gospode, koliko će puta moj brat grešiti protiv mene, a ja mu opraštam? Čak sedam puta?“ Ješua je odgovorio: „Ne kažem vam sedam puta, nego sedamdeset i sedam puta. Ovo pokazuje da oproštenje ne treba da bude ograničeno ili uskraćivano, već velikodušno i bez uslova, odražavajući Božju bezgraničnu milost prema nama.

Zaključak:

Pad čoveka u greh, kako je prikazano u Starom zavetu, služi kao osnova za razumevanje potrebe za iskupljenjem i nade koja se nalazi u Ješui Mesiji. Neposlušnost Adama i Eve u Rajskom vrtu dovela je do opšteg ljudskog stanja greha. Međutim, Božja božanska obećanja i žrtveni sistem nagovestili su konačno iskupljenje kroz dolazećeg Mesiju.

U Novom zavetu, apostol Pavle dalje objašnjava Hristovo delo preobražaja, pružajući nadu svima koji veruju. Kroz veru u Ješuu Mesiju, čovečanstvo može naći oproštaj, pomirenje i obnovu kod Boga. Božija milost i praštanje stoje kao stubovi nade i preobražaja u Svetom pismu.

Dok se okrećemo od greha i prihvatamo pokajanje, doživljavamo radost Božijeg oproštenja i slobodu od nepotrebnih patnji. Potiskivanjem ljutnje zbog prestupa i pružanjem oproštenja drugima, odražavamo Božji karakter. Poslušajmo poziv da živimo život bez greha, prihvatajući Božiju milost i hodajući u preobražavajućoj snazi Njegovog oproštenja.

Prihvatajući Božju milost i oproštaj, možemo doživeti istinsko pomirenje i negovati okruženje ljubavi, milosrđa i saosećanja. Bilo da se radi o oproštaju zločincu na krstu, Pavlovom iskupljenju, parabolama koje uče o praštanju ili susretima sa pojedincima poput Samarićanke, svi ovi primeri ističu bezgraničnu Božiju milost i Njegovu želju za pomirenjem i obnovom.

Kroz ove priče svedočimo transformacijskoj moći Božjeg oproštenja i ohrabreni smo da tražimo Njegov oprost i širimo ga na druge. Ljubav i praštanje pobeđuju.

Zapamtite: „Iznad svega, volite jedni druge duboko, jer ljubav pokriva mnoštvo grehova“ (1. Petrova 4:8).