Nečisti Duhovi – Demoni

Demon je zlonamerni natprirodni entitet. Istorijski gledano, verovanje u demone, ili priče o demonima, javlja se u narodu, mitologiji, religiji i književnosti. U drevnim bliskoistočnim religijama i u abrahamskim religijama, uključujući rani judaizam i drevno-srednjovekovnu hrišćansku demonologiju, demon se smatra štetnim duhovnim entitetom koji može izazvati opsednutost demonima, što zahteva egzorcizam. Veliki delovi jevrejske demonologije, ključnog uticaja na hrišćanstvo i islam, potiču iz kasnijeg oblika zoroastrizma, a preneti su u judaizam tokom persijske ere.

Starogrčki: δαίμων, izgovara se demon (što znači „bog“, „bogolik“, „moćni“, „sudbina“), prvobitno se odnosio na manje božanstvo ili duh vodiča kao što su demoni drevnih vremena Grčke religije i mitologije i kasnije helenističke religije i filozofije. Reč je izvedena od proto-indoevropskog demon „snabdevač, delilac (sudbina ili sudbina)“, iz korena *de- „deliti“.

Kada je hebrejska Biblija prevedena na grčki, „bogovi drugih nacija“ su objedinjeni u jednu kategoriju – demoni (daimon), sa implicitnom negativnošću. Grčki demoni su povezivani sa polubogovima, božanstvima, bolestima i proricanjem. Jevrejski prevodioci su ih sve preveli kao demone, prikazujući njihovu moć kao poniženu, uporedivu sa opisom šedima u Tanahu.

Iako su svi ovi natprirodni entiteti prevedeni, nijedan nije bio anđeo, uprkos sličnim funkcijama kao grčki daimon. Ovo je uspostavilo dualizam između Anđela sa strane Boga i negativno ocenjenih demona paganskog porekla. Njihov odnos prema Božanstvu postao je glavna razlika između Anđela i demona, a ne njihov stepen dobrote. I Anđeli i demoni mogu biti nemilosrdni i zastrašujući. Međutim, Anđeli uvek deluju u službi visokog Boga Izraelaca, za razliku od paganskih demona koji predstavljaju moći stranih božanstava. Septuaginta se odnosi na zle duhove kao demone (daimon).

Ovi entiteti su često opisivani kao zla bića koja uzrokuju nedaće i nesreće, te su duboko povezani s biblijskim narativima o nepravdi i zlu koje se širi među ljudima.

Duhovni uticaji u knjizi Postanja

Prema Bibliji, jedan od ključnih trenutaka u razumevanju nečistih duhova nalazi se u knjizi Postanja, gde se opisuje događaj  gde su “Sinovi Božiji” spavali sa kćerima ljudskim.

Kada su ljudi počeli da se množe na zemlji i rađale im se kćeri, sinovi Božiji videše da su ljudske kćeri lepe, pa su uzimali sebi za žene koje god su hteli.Tada Jehova reče: „Neću dati čoveku da živi doveka, jer čovek je telesan. Neka mu životni vek bude sto dvadeset godina.” U to vreme, a i kasnije, na zemlji su živeli Nefilimi, jer su sinovi Božiji spavali s ljudskim kćerima i one im rađale decu. To su oni ratnici, ljudi na glasu od davnina.

Postanje 6:1-4

Ovaj tekst sugeriše da su”Sinovi Božiji”, često tumačeni kao nebeska bića se materijalizovali, imali seksualne odnose s ljudskim ženama, što je rezultiralo rođenjem Nefilima – Divova koji su na zemlji činili zlo. Ovi Nefilimi su predstavljali gnusobu i uzrokovali su širenje greha na zemlji. Prema Bibliji ali i prema Apokrifnoj knjizi Enoha, koja se često povezuje s ovim događajem, Bog je odlučio da kazni ove “Pale Anđele” zbog prsetupanja zapovesti, zatvorivši ih u „grotla pakla“ kao kaznu. Enoh 10:4-6 kaže:

„I zaveži ih za doline zemlje, i pusti ih da ostanu u tamnici, dok se ne ispune dani njihovog zla…“

Potvrda Apostola Petra

Isto ovo objašnjava i Apostol Petar gde govori:

“Jer, ako Bog nije poštedeo anđele koji su zgrešili, nego ih je bacio u mračna grotla pakla, da budu čuvani za Sud; ako ni stari svet nije poštedeo kada je sručio potop na njegove bezbožnike, nego je sačuvao samo Noja, propovednika pravednosti, i sedmoro drugih;”

Druga Petrova 2:4-5

Potvrda Apostola Jude

Takođe i Juda (ne Iskariotski) u svojoj poslanici:

^” Pa i anđele koji nisu sačuvali svoje dostojanstvo, nego su napustili svoje prebivalište, sačuvao je u večnim okovima u tami za Sud koji će biti na Veliki dan.”

Juda 1:6

Nefilimi, dakle, nisu Sinovi Božiji, već potomci Sinova Božijih i kćeri ljudskih koji su stradali u potopu. Duše Nefilima ostale su da lutaju po bezvodnim mestima, tj. po pustinjama.  Ovo potvrđuje i Isus, koji kaže da demoni lutaju bezvodnim mestima.

„Kada iz čoveka izađe nečist duh, luta bezvodnim mestima tražeći počinka, ali ga ne nalazi.Tada kaže: ‚Vratiću se u kuću iz koje sam izašao.‘ I vrati se i nađe kuću praznu, pometenu i sređenu.Onda ode i dovede sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđu i tamo se nastane. Tako je na kraju tom čoveku gore nego pre. Isto će biti i sa ovim zlim naraštajem.

Matej 12:43-45, Luka 11:24-26

• Demoni se plaše vode zbog potopa koji je povezan sa njihovom kaznom. Potop je bio događaj u kojem su nefilimi stradali. U ovom kontekstu, voda simbolizuje kaznu i prokletstvo za demone.
• Mesta bez vode, poput pustinje, često simbolizuju duhovnu sušu. Ova suša označava udaljenost od Boga i osećaj izgubljenosti. Pustinjski krajolici predstavljaju mesto gde ne postoji životna voda. Ova voda je metafora za Božiju prisutnost i milost. Demoni su prikazani kao bića odvojena od božanske milosti, živeći u stanju duhovne oskudice.
• U teološkom smislu, demoni su prokleti entiteti koji su izgubili božansku prisutnost i radost. Zbog toga su osuđeni da lutaju u stanju duhovne patnje. Prema nekim apokrifnim tekstovima i tumačenjima, poput onih iz Knjige Enoha, demonima je dodeljena kazna. Oni borave u „mestima bez vode“ kao znak svoje kazne i osude.U pravoslavnom duhovnom učenju, mesta bez vode su često povezana sa borbom protiv demona i duhovnim izazovima. Voda se koristi kao simbol očišćenja i duhovnog života. Stoga mesto bez vode može predstavljati stanje duhovnog mračnjaštva i borbe.
• Krštenje predstavlja spasenje za ljude. Noje je ostao živ prolazeći kroz vodu. Mojsije je izveo Izraelce kroz Crveno more. Isusovi učenici su kršteni vodom da bi se iz njih izgonili nečisti duhovi i da bi umrli grehu. Bezvodna mesta sugerišu na ljude koji nemaju Duha Svetoga jer nisu kršteni. Takvi ljudi, koji po zakonu drže stvari, ali nemaju Duha Svetoga, postaju „prazne kuće“. Ove prazne kuće su pogodne za demone koji ih zaposedaju.

U arapskom jeziku, demoni se najčešće nazivaju ‘džinni’ (جِنّ), što ima sličnost sa našom rečju džin tj. div iz priče o postanku, ali i sa reči gen (genetika).

Kazna i sudbina Duša

Ova kazna je bila deo Božijeg plana da očisti zemlju od zla koje su ovi bića donela. Kada je došao “Nojev” potop, “Sinovi Božiji” su bili vezani, dok su ljudske duše odvedene u Šeol. Šeol je mesto gde Anđeli odvode duše preminulih. Prema Novom Zavetu i Ješuinoj (Isusovoj) paraboli o Lazaru i bogatašu.

“A umre i bogataš i bi sahranjen. U Podzemlju, gde je ležao u mukama, podiže pogled i u daljini ugleda Avraama, i Lazara u njegovom naručju, pa povika: ‚Oče Avraame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se strašno mučim u ovom plamenu!‘

“Sinko”, reče mu Avraam, seti se da si za života primio svoja dobra, a Lazar zla. On se sada ovde teši, a ti si u strašnim mukama. Osim toga, između vas i nas postavljena je velika provalija, pa oni koji žele odavde da pređu k vama, ne mogu, niti ko od vas može da pređe ovamo.”

Luka 16:22-23

Hebrejska Biblija

pominje dve klase demonskih duhova, se’irim i šedim. Reč šedim (jedn. šed ili šeid) pojavljuje se na dva mesta u hebrejskoj Bibliji. Se’irim (jednina sa’ir, “muški jarac”) se pominje jednom u Levitskoj kao sećanje na asirske demone u obliku koza. Oni mogu biti metaforički simbol za životinje opasne po život, kao što su hijene, nojevi i šakali.

“Neka više ne prinose svoje klane žrtve jarcima demonima, s kojima se odaju bludu. To je trajna uredba za njih iz pokolenja u pokolenje.”

Levitska 17:7, 

Šedimi, međutim, nisu paganski polubogovi, već sami strani bogovi. Oba entiteta se pojavljuju u biblijskom kontekstu žrtvovanja životinja ili dece nepostojećim lažnim bogovima.

Demonima su se pripisivale razne nedaće i bolesti, posebno one koje pogađaju mozak i one unutrašnje prirode. Primeri uključuju katalepsiju, glavobolju, epilepsiju i noćne more. Postojao je i demon slepila, „Šabriri“ (doslovno „blistav odsjaj“) koji se noću odmarao na nepokrivenoj vodi i zaslepljivao one koji su iz nje pili.

Demoni su navodno ušli u telo i izazvali bolest dok su savladali ili “hvatali” žrtvu. Da bi se izlečile takve bolesti, bilo je potrebno izvući zle demone određenim začaranjima i talismanskim predstavama, u čemu su se Eseni¹Eseni ( hebrejski: אסיים‎) su mistična jevrejska sekta tokom perioda Drugog hrama koji je cvetao od 2. veka pre nove ere do 1. veka nove ere. Obitavali su u blizini Kumrana i bili su poznati po držanju božijih zakona i ritualne čistoće tela. isticali.

Knjiga Jubileja i knjiga Pravednika takođe govore o ovim temama, pružajući dodatne detalje o posledicama greha sinova Božijih i sudbini duša.

Josif Flavije, koji je govorio o demonima kao o „duhovima zlih koji ulaze u žive ljude i ubijaju ih“, ali koji se mogu isterati određenim korenom, bio je svedok takvog nastupa u prisustvu cara Vespazijana i pripisao svoje poreklo caru Solomonu. U mitologiji je bilo malo odbrane od vavilonskih demona. Mitski buzdovan Šarur imao je moć da ubije demone kao što je Asag, legendarni galu ili edimu grozne snage.

Uticaj nečistih duhova prema Jerminom (Hermesovom) Pastiru

U ovom delu je objašnjeno kako su ljudski životi pod stalnim uticajem i nadzorom i Anđela i demona. Evo kako pisac opisuje ovu dinamiku:

„Na svakom mestu i u svako vreme, kao što je voda u suvoj zemlji, tako je prisutan i duh, i dođoše na um duši ljudskoj. I duhovna bića, anđeli i demoni, neprestano se bore za vlast nad ljudskim mislima i postupcima. Duhovi, kako dobri tako i zli, pokušavaju da usmere čoveka ka dobroti ili zlu.“

Ovaj odlomak pokazuje kako su duhovna bića prisutna u svakodnevnom životu ljudi, utičući na njihove misli i ponašanje. Nečisti duhovi, prema “Jerminom pastiru”, često nastoje da zasade zle misli i nagnaju ljude ka grehu, dok anđeli nastoje da ih usmere ka dobru i božanskoj volji.

Tekst dodatno pojašnjava:

„Kako je čovek bez duhovne borbe poput pustinje bez vode, tako i njegova duša biva ispunjena nečistim mislima ako nije zaštićena Božjom milošću. Svi oni koji su izloženi iskušenju, naći će se pred izborom između uticaja anđela i demona, i odabrati da li će slediti božanske putanje ili pasti u zamke nečistih duhova.“

Ovaj opis jasno naglašava kako su ljudi u stalnoj borbi između božanskog i zlog uticaja, što se ogleda u svakodnevnim izazovima i iskušenjima.

Imena nečistih duhova i njihov uticaj

U biblijskoj i apokrifnoj literaturi, određeni nečisti duhovi se imenuju i njihova uloga je specifično opisana. Na primer:

• Legion: Ime koje se koristi za veliki broj demona koji su opsedali jednog čoveka u Marku 5:9.
• Velzebul: Takođe poznat kao „gospodar muha“, je demon koji se spominje u Mateju 12:24.
• Avadon: Demon smrti, poznat iz apokrifnih tekstova i judaističke tradicije, u knjizi otkrivenja vodja demona kojeg grci zovu Apolon.
• Apolon: Ponekad identifikovan s demonima u nekim apokrifnim tekstovima.

Tumačenja Apostola Pavla

U Novom Zavetu Apostol Pavle otrkiva:

Pogledajte telesni Izrael. Zar oni koji jedu žrtve nemaju ništa zajedničko sa žrtvenikom?  Šta, dakle, hoću da kažem? Zar da je ono što je žrtvovano idolima nešto? Ili da je idol nešto?  Ne. Nego, ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu. Neću da imate ništa zajedničko sa demonima!  Ne možete da pijete i iz čaše Gospodnje i iz čaše demonske! Ne možete da imate udela i u Gospodnjoj trpezi i u demonskoj trpezi!  Ili hoćete da izazivamo Gospodnju ljubomoru? Zar smo jači od njega?

1. Korinćanima 10:18-22

Idoli Paganskih Carstava

Paganski narodi nakon “Nojevog Potpoa” do Danas u osnovi su slavili ove idole tj. nečiste duhove / demone.

Sve su to dakle kako pavle otkriva deca “Sinova Božijih” i kćeri ljudskih, koji samo imaju novo ime u zavisnosti od carstva koje vlada svetom.

U slovenskim i skandinavskim kulturama postojali su brojni bogovi i božanstva koja su igrala ključnu ulogu u religijskim praksama i mitologijama. Evo nekoliko primjera:

Bogovi Slovena

• Perun: Bog groma i oluja, najvažniji bog u slovenskom panteonu. Često je prikazivan sa zmijom ili orlom.
• Veles (Volos): Bog zemlje, stoke, magije i podzemlja. Često je prikazivan kao suparnik Perunu.
• Mokoš: Boginja plodnosti, zemlje i ženskog rada. Povezana je sa zaštitom žena i domaćinstava.
• Svarog: Bog neba i vatrenih sila, često povezan sa stvaranjem i pravdom.
• Lada: Boginja ljubavi, lepote i proleća.

Bogovi Skandinavaca

• Odin: Glavni bog u nordijskoj mitologiji, bog mudrosti, rata i smrti. Poznat po svojoj potrazi za znanjem i proricanju.
• Thor: Bog groma, oluja i zaštitnik ljudi. Poznat po svom čekiću, Mjolniru.
• Freyja: Boginja ljubavi, plodnosti i rata. Poznata po svojoj lepoti i sposobnosti da predviđa budućnost.
• Loki: Bog obmane i haosa, poznat po svojim trikovima i sposobnosti da menja oblik.
• Baldr: Bog svetlosti i lepote, poznat po svojoj tragičnoj smrti koja je najavila kraj sveta.

U paganskim religijama širom sveta, bogovi i božanstva su često prikazivani kroz idole i statue. Ovi fizički prikazi su služili kao simboli božanske prisutnosti i bili su obožavani od strane vernika. Međutim, iz perspektive hrišćanstva, ovi bogovi su smatrani idolima, a njihovo obožavanje kao idolopoklonstvo.

Ova božanstva i njihova svojstva odražavaju važne aspekte religijskog i društvenog života u tim kulturama, uključujući prirodne sile, društvene norme i rituale. U slovenskim i skandinavskim verovanjima, bogovi su često bili povezani sa svakodnevnim životom, prirodom i važnim životnim događajima.

Savremeno Razumevanje: Energije i Duhovni Uticaji

Savremena religija novog doba, okultizam tj. New Age često obuhvata te iste koncepte kroz moderno verovanje u „energije“ ili „duhovne sile“. U savremenom društvu često se koristi termin „energije“ kako bi se opisali nevidljivi uticaji ili sile koje utiču na ljude i njihove živote. Ova upotreba termina može da uključuje sve od pozitivnih i negativnih osećaja do duhovnih uticaja, i često je povezana sa modernim praksama i verovanjima.

Ovaj fenomen se može povezati sa starim konceptima o duhovnim bićima kao što su anđeli i demoni. Iako se u današnjem jeziku koristi izraz „energija“. Na primer, ono što savremeni ljudi nazivaju „negativnim energijama“ može se u duhovnim terminologijama opisivati kao uticaji nečistih duhova tj. demona koji pokušavaju da obmanu ili opterete čoveka.

Borba Protiv Nečistih Duhova u Novom Zavetu

U Novom Zavetu, demoni su opisani kao nečisti duhovi koji opsedaju ljude i životinje, što je često rezultiralo gubicima kontrole i različitim oblicima patnje. Na primer, u Marku 16:9, Isus je izagnao sedam nečistih duhova iz Marije Magdalene:

„Kada je ustao rano prvoga dana u nedelji, ukazao se prvo Mariji Magdaleni, iz koje je bio isterao sedam duhova.“

Isus je i drugim ljudima pomagao oslobađanjem od demona, kao što je opisano u Mateju, Marku i Luku:

Isus tj. Ješua pozva k sebi svojih dvanaest učenika i dade im moć da isteruju nečiste duhove i da leče svaku bolest i svaku slabost.

Matej 10-1

U Delima Apostolskim, apostoli su takođe pokušavali da izbace nečiste duhove, ali bez uspeha u nekim slučajevima, što je Isus objasnio kao potrebu za postom i molitvom kako bi se ove sile mogle pobediti (Marko 9:29).

U žitiju proroka Ilije iz Pravoslavnog kalendara, može se naći ovakav citat:

“Prorok Ilija je ukazivao narodu na prevaru demona koji su obitavali u kamenim idolima. Govorio je da su ti idoli prazni, a demoni koriste njihovu formu da bi obmanuli ljude i udaljili ih od pravog Boga.”

Crkveni Oci

često pišu o proroku Iliji, o borbi protiv idolopoklonstva i demonima. Oni govore da su demoni oni koji obitavaju u statuama lažnih bogova.

Sveti Justin Filozof (100-165):

U svom delu “Prva Apologija”, Sveti Justin piše o demonima koji obmanjuju ljude. Oni čine da ljudi obožavaju idole i lažne bogove. On ističe da demoni koriste statue i idole da bi privukli ljude ka lažnim religijama. Time ih udaljuju od istinskog Boga.

Sveti Irinej Lionski (130-202):

U svom delu “Protiv jeresi”, Sveti Irinej govori o tome kako demoni manipulišu ljudima. To čine kroz idole i lažne bogove. On naglašava da demoni koriste ove statue da bi obmanuli ljude. Na taj način ih čine svojim sledbenicima.

Sveti Atanasije Veliki (296-373):

U svojoj knjizi “O utelovljenju Logosa”, Sveti Atanasije govori o Hristosovom dolasku. On je došao da uništi dela đavola, uključujući idolopoklonstvo. On objašnjava da su demoni koristili idole da bi zavodili ljude. Hristos je svojim dolaskom uništio njihovu moć.

Sveti Jovan Zlatousti (347-407):

U svojim besedama, Sveti Jovan često govori o idolopoklonstvu i demonima. U jednoj od svojih beseda, on kaže: “Idoli su delo ruku ljudskih, ali demoni prebivaju u njima. Oni obmanjuju one koji ih obožavaju.”

Isus je učio da, kada demoni nađu čoveka u kojem nema Duha Svetog, usele se u njega. Tada mu je gore nego ranije jer ovaj sa sobom dovede još sedam drugih demona. To je bio slučaj kod Marije Magdalene i kod onih obuzetih legionom.

Monah Kalist učio je da je jedini način za borbu protiv demonskih pošasti post i molitva. On naglašava post gde se ništa ne jede niti pije, kako bi se telo oslabilo od strasti zbog gladi i žeđi. Tada čovek postaje skršenog duha, i Bog ga neće prezreti. Zato Ješua reče:

“Blago vama koji sada gladujete, jer ćete se nasititi.”

Luka 6:21

“Blago siromašnima duhom, jer njihovo je Carstvo nebesko.“

Matej 5:3

Ova borba protiv nečistih duhova tj. demonima je temeljna u duhovnom životu hrišćana. Pravoslavna crkva naglašava važnost posta kao i sjedinjavanja s Hristosom kroz liturgiju, radi zadobijanja Svetog Duha. Sveti Duh kog Ješua naziva pomagačem i utešiteljem – ima moć da izbavi od demonskih sila.

“Ali, ako ja demone isterujem pomoću Božije sile, onda vam je došlo Božije carstvo.”

Luka 11:20

Ali, ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božije carstvo.

Matej 12:28

To je ključno za očuvanje duhovne i telesne čistoće i zaštite od zla. Neka je blagoslov duha svetoga sa svim vernima u Ješuino ime.

Nedavno smo se aktivirali na društvenim mrežama i vaša podrška bi nam mnogo značila! Hvala za podršku i što ste s nama!

***
youtube icon  YouTube    |    instagram icon  Instagram    |    facebook 2 icon  Facebook