Biblijski Kanon
Verske tekstove su različite verske zajednice sastavljale u različite zvanične zbirke. Najraniji je sadržao prvih pet knjiga Biblije. Na hebrejskom se zove Tora , a na grčkom Petoknjižje (što znači pet knjiga ).
Drugi najstariji deo bio je zbirka narativnih istorija i proročanstava (Nevi’im ) ; treća zbirka (Ketuvim ) sadrži psalme, poslovice i narativne istorije. „ Tanakh “ je alternativni izraz za hebrejsku Bibliju sastavljenu od prvih slova ta tri dela jevrejskih spisa: Tore („Učenje“), Nevi’ima („Proroci“) i Ketuvima („Spisi“ ).
Masoretski tekst
Masoretski tekst je srednjovekovna verzija Tanaha, na hebrejskom i aramejskom, koju savremeni rabinski judaizam smatra autoritativnim tekstom hebrejske Biblije . Septuaginta je koine grčki prevod Tanaha iz trećeg i drugog veka pre nove ere; u velikoj meri se preklapa sa hebrejskom Biblijom.
Hrišćanski Novi Zavet
Hrišćanstvo je počelo kao izdanak judaizma Drugog hrama , koristeći Septuagintu kao osnovu Starog zaveta . Rana Crkva je nastavila jevrejsku tradiciju pisanja i uključivanja onoga što je videla kao nadahnute, autoritativne religiozne knjige. Jevanđelja , Pavlove poslanice i drugi tekstovi brzo su se spojili u Novi zavet .
Uticaj i Prevođenje Biblije
Sa procenjenom ukupnom prodajom od preko pet milijardi primeraka, Biblija je najprodavanija publikacija svih vremena. Imao je dubok uticaj kako na zapadnu kulturu i istoriju, tako i na kulture širom sveta. Njegovo proučavanje kroz biblijsku kritiku indirektno je uticalo i na kulturu i istoriju. Biblija je trenutno prevedena ili se prevodi na otprilike polovinu svetskih jezika.
Knjige Starog Zaveta
Naše pravoslavne vere potiču iz Božjeg otkrivenja. Saznanja o veri ili o Božjem otkrivenju dolaze iz dva izvora: Svetog pisma i Svetog predanja. Sveto pismo je zbirka svetih knjiga Starog i Novog zaveta, poznata kao Biblija.
Sveto pismo ili Sveti Spisi
Zove se Sveto pismo jer je najsvetiji Bog naš nadahnuo i rukovodio svetim ljudima u pisanju ovih knjiga, a ciljem da nas nauči svetom životu. Reč “Biblija” je grčka reč i znači: Knjige. Ali ova reč nije ovde upotrebljena u smislu skupa već u smislu kvaliteta, tj. značenje se ne odnosi na mnogo knjiga, već na knjige nad knjigama, na vrhunac piramide svih knjiga u svetu.
Podela
Knjige Starog Zaveta dele se na četiri grupe: zakonske, istorijske, poučne ili moralne i proročke. Zakonske knjige Starog zaveta su pet knjiga Mojsijevih, tj.: Postanje — knjiga o stvaranju, Izlazak — knjiga o iseljenju, Levitska — knjiga o sveštenstvu i prinošenju žrtava, Brojevi — knjiga o brojevima, i Ponovljeni zakoni — knjiga ponovljenih zakona.
Knjiga Postanja
Knjiga Postanja nas uči o Božjem svemogućstvu i premudrosti u stvaranju sveta Njegovom stvaralačkom Reči; o Njegovoj veličanstvenoj ljubavi u stvaranju čoveka po svojoj slici; i o Božjoj savršenoj pravdi prilikom izgnanja iz Raja naših praroditelja Adama i Eve, koji se, navedeni od Satane, nezahvalno okrenuše od svog Tvorca svome Upropastitelju. Zbog toga je tada došlo do tragedije ljudskog roda.
Knjige Starog Zaveta se dalje dele na istorijske, poučne ili moralne i proročke. Istorisjke knjige uključuju Knjigu o Isusu Navinu, Knjigu o sudijama, Četiri knjige o carevima, Dve knjige dnevnika, Knjigu Jezdrina, Knjigu Nemijina, i Knjigu o Jestiri. Poučne ili moralne knjige obuhvataju Knjigu o Jovu, Knjigu psalama, Knjigu priča Solomunovih, Knjigu Propovednikovu, i Knjigu Pesma nad pesmama. Proročke knjige se sastoje od knjiga četvorice velikih proroka: Isaije, Jeremije, Jezekilja i Danila, te dvanaestorice malih proroka: Osije, Joila, Amosa, Avdije, Jone, Miheja, Nauma, Avakuma, Sofonije, Ageja, Zaharije i Malahija.
Ova podela biblijskih knjiga nije strogo određena, jer se deo istorije nalazi i u zakonskim i proročkim knjigama, a psalmi imaju posebno mesto među svim ostalim knjigama. Iako se obično svrstavaju među poučne ili moralne knjige, oni su puni proroštava koja se odnose na Hrista. Psaltir je, iznad svega, najveći molitvenik u celoj Bibliji.
Novi Zavet
Novi zavet je praktično jedna knjiga, jer se odnosi na jedan centralni predmet od prve do poslednje stranice: našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Sastoji se od dvadeset sedam knjiga, a svaka od njih, prema važnosti, može se nazvati knjigom. Među njima su i neka pisma apostola koja sadrže samo jednu štampanu stranicu.
Knjige Novog zaveta uključuju četiri jevanđelja: od Svetog Mateja, od Svetog Marka, od Svetog Luke i od Svetog Jovana; Dela apostolska; sedam Sabornih poslanica: od Svetog Jakova — 1, od Svetog Petra — 2, od Svetog Jovana — 3 i od Svetog Jude — 1; četrnaest posebnih poslanica Svetog Pavla i Otkrivenje ili Apokalipsu Svetog Jovana Bogoslova.
Jevanđelja
Jevanđelje je prevod grčke reči “Evangelion” i znači dobra vest ili blaga vest. Nazvano je po ličnosti Isusa Hrista, koji je savršena dobrota i savršena novina u ljudskoj istoriji. Prvu upotrebu reči Evangelion u Novom zavetu napravio je sam Isus Hristos u prvoj svojoj besedi, kada je rekao ljudima: “Pokajte se i verujte u jevanđelje” (Marko 1, 15).
Iz četverojevanđelja
Iz četverojevanđelja saznajemo da su se ispunila sva obećanja koja je Bog dao ljudima u Starom zavetu. Takođe, sva proroštva od Adama pa nadalje ispunila su se u licu Isusa Hrista.
Savršeni karakter Isusa Hrista
Takođe, učimo o savršenom karakteru Isusa Hrista. Njegova plemenitost i savršena ljubav prema ljudima su izvanredni. On je uvek spreman da oprosti i pomogne.
Poniznost i žrtva Isusa Hrista
Isusova poniznost i spoljno siromaštvo su primer za sve nas. Njegova žrtva i stradanje radi ljudi pokazuju njegovu veliku ljubav.
Božanstvo Isusa Hrista
Isus Hristos poseduje savršeno Božanstvo. Njegovo natprirodno rođenje, dela, mudrost, sila i ljubav svedoče o tome.
Vaskrsenje i vaznesenje
Isusovo natprirodno vaskrsenje i vaznesenje potvrđuju njegovu božansku prirodu. Iz svega toga učimo osnovne istine o našem Spasitelju i spasenju.
Dela apostolska i poslanice
Dela apostolska i poslanice uče nas o silasku Svetog Duha na apostole, neprestanoj delatnosti apostola u propovedanju Jevanđelja o Hristu, organizovanju Crkve, činjenju čuda u ime Isusa Hrista, životu prvih hrišćana i hrišćanskim opštinama. Ova dela se mogu nazvati primenom osnovnih istina sadržanih u jevanđeljima.
Poslanice apostola služe za objašnjenje osnovnih istina sadržanih u jevanđeljima i mogu se nazvati knjigama objašnjenja osnovnih Hristovih istina.
Knjiga Otkrivenja
Knjiga Otkrivenja Svetog apostola Jovana Bogoslova uči nas o teškoj borbi Crkve protiv svih zveri sveta i pakla i o krajnjem trijumfu Hrista, Jagnjeta Božjeg, nad svim tim zverskim silama tame.
Ova knjiga se može nazvati knjigom o krajnjoj pobedi osnovnih istina sadržanih u jevanđeljima na kraju svetske drame u kojoj je glavni junak od početka bio Isus Hristos, naš Gospod i Spasitelj.
