Život posle smrti i molitve svecima?
Od najranijih dana čovek nosi u sebi duboko pitanje: šta se događa posle smrti?
Svetopisamsko učenje jasno govori da je smrt samo privremeno spavanje, a vaskrsenje i večni život su Božji plan za čoveka.
Ipak, vekovima se razvijala praksa obraćanja umrlima i svetiteljima, što je postalo predmet mnogih rasprava – da li je to u skladu sa Božjom voljom i Pismom?
U ovoj temi osvrnućemo se na ono što Biblija kaže o stanju mrtvih, o nadi u vaskrsenje i o tome da li je ispravno moliti se onima koji su zaspali u Gospodu.
Sadukejska Jeres
Jedna od prvih zabluda koja se pominje još u vreme ovozemaljskog telesnog života Ješue (Isusa) bila je sadukejska jeres.
Sadukeji su bili verska grupa u Izraelu koja je poricala vaskrsenje mrtvih, postojanje anđela i duhovnog sveta (Dela 23:8).
Njihovo učenje bilo je zasnovano samo na materijalnom i vidljivom, a ne na veri u Božju silu i obećanja o budućem životu.
Hristos im je odgovorio:
Matej 22:34-40 Marko 12:18-27 Luka 20:27-40
📌 Ove reči jasno pokazuju da bez ispravnog razumevanja Božje reči čovek lako gubi nadu u večni život i okreće se samo onome što je prolazno i zemaljsko.
Takvo neverovanje rađa oslanjanje na ljudske tradicije a ne na Boga koji jedini daje večni život.
📌 Ova kritika se može primeniti i na današnje protestantske grupe. U nekim slučajevima, one ignorišu ili iskrivljuju učenje o uskrsenju. Kao i Sadukeji, one ne prepoznaju duboku istinu o Božjoj snazi. One ne razumeju večni život.
📌 Time propuštaju da shvate osnovnu poruku jevanđelja. Pored toga, ne mogu da sagledaju da Ješua (Isus) govori da su Bogu svi živi. To se kasnije po Duhu Svetom otkriva. Ali, on opet govori da će ugledati u Božijem carstvu proroke koji su davno telesno umrli. Kako će ih ugledati kada i sami umru i odu tamo? Kako će biti izbačeni iz carstva, ako se vode logikom: “Šta me briga? Kad umrem, ništa više nema.” Isusa (Isus) upravo upozorava da ne misle tako.
📖 – „I biće plač i škrgut zuba kada u Božijem carstvu ugledate Avraama, Isaaka, Jakova i sve proroke, a vas izbace napolje.
Luka 13:28
Neverovatno je da ljudi i dalje slede sadukejsku jeres. Ova jeres je prekorena od strane Ješue (Isusa). On im je rekao da ne poznaju ni Pisma ni proroke. Pismo svedoči da Sadukeji nisu verovali u besmrtnost duše.
Propovednik
📌 Salomon je bio najmudriji car dok je služio Gospodu. Njegova mudrost je najuzvišenija u knjizi Poslovica. U knjizi Propovednika priznaje da više nije car. To znači da je otpao od Božije slave zbog idolopoklonstva. U ovoj knjizi govori da je nekada bio najmudriji. Sada, kao neko ko je otpao od Boga, ne nalazi smisao, već samo taštinu.
📌 Ne tvrdim da knjiga nije bogonadahnuta. Ona prikazuje stanje čoveka koji se udaljava od Božije slave i upada i stanje zaposednosti, kada ne vidi boga, već samo taštinu. Kao i u većini slučajeva, stihovi se mogu razumeti iz mnogo različitih uglova i imati višestruka značenja. To zavisi od teme i konteksta. Ipak, kroz svetlost Jevanđelja postavlja se ključno pitanje. Da li su mrtvi o kojima piše oni koji su telesno umrli, ili oni koji su umrli i telesno i duhovno? Jer sveta pisma otkrivaju da postoji i smrt nakon telesne smrti.
📌 Da li se pesnički prikazi bogatih i siromašnih, mudrih i bezumnika, sagledavaju samo kroz zemaljski život? Ili se produbljuju kroz duhovni aspekt onih koji su na zemlji siromašni, ali su se odrekli sebe? Kod Boga su bogatiji, kao što je pisano u knjizi Poslovica i kao što je otkrio Hristos.
da upoznaju tebe, jedinoga istinitog Boga, i onoga koga si poslao – Ješuu (Isusa) Hrista.
Ima li išta za šta bi se moglo reći:
„Gle, ovo je novo!”?
Apostol Pavle o Vaskrsenju
Apostol Pavle, u Duhu, kasnije piše:
📖 – Ako se propoveda da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, kako to da neki među vama govore da nema vaskrsenja mrtvih? Ako nema vaskrsenja mrtvih, ni Hristos nije vaskrsao. Ako Hristos nije vaskrsao, uzaludno je naše propovedanje, uzaludna je i vaša vera. Uz to, pokazujemo se i kao lažni Božiji svedoci, zato što smo svedočili protiv Boga da je vaskrsao Hrista, koga on nije vaskrsao ako zaista mrtvi ne vaskrsavaju. Jer, ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsao. A ako Hristos nije vaskrsao, vaša vera je uzaludna – još ste u svojim gresima. Onda propadoše i oni koji su umrli u Hristu. Ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najbedniji smo od svih ljudi.
Prva Korinćanima 15:12-19
📌 Pavle, poput Ješue (Isusa), govori o budućim vremenima. On izjavljuje da, ako ode, biće sa Hristosom. Ne govori da će biti mrtav bez Hristosa i čekati poslednji dan kada se Mesija vrati.
📖 – ” Pritešnjen sam između ovoga dvoga: želim da odem i da budem sa Hristom, što je mnogo bolje, ali radi vas je potrebnije da ostanem u telu.“
Filipljanima 1:23
Mojsije i Ilija živi ili mrtvi?
Postavlja se pitanje kako tumačiti izjavu “a mrtvi ništa ne znaju” u svetlu biblijskih događaja? Kako to da, kada Saul priziva Samuila, ovaj zaista donosi Božiji odgovor? Samuilo ga prekorava što ga priziva preko vračare. On kao da ne zna da je to zabranjeno.
📌 Kako se Mojsije i Ilija, koji su preminuli, pojavljuju sa Gospodom na preobraženju? Oni su se pojavili pred Jakovom, Jovanom i Petrom i razgovarali sa njim, kada navodno “ništa ne znaju”. Apostol Juda spominje spor između arhanđela Mihaela i Sotone oko Mojsijevog tela. Ovaj stih pokazuje duboku duhovnu borbu.
📖 – “Pa ni arhanđeo Mihailo, kada se sa đavolom prepirao oko Mojsijevog tela, nije se usudio da protiv njega iznosi pogrdne optužbe, nego je rekao: „Neka te Gospod prekori!'”
Juda 1:9
📌 Ovaj događaj sugeriše da je Mojsijevo telo imalo poseban značaj. Bilo je potrebno da se Mojsije u telu pokaže sa Ilijom na gori Tavor. Mojsije se pojavio kao predstavnik Zakona, dok je Ilija predstavnik Proroka ranije bio prenet kod Avrahama. Ilija je prenet u mesto gde su obitavale duše pravednih u Šeolu.
📌 Ilija nije doživeo telesnu smrt. U kočijama Božijim bio je prenet, slično kao Enoh. U vezi sa iskušenjem koje je Ješua (Isus) doživeo u pustinji, u Mateju 4:1-11 opisano je Sotonino delovanje. Sotona je na različite načine iskušavao Gospoda Ješuu (Isusa). Gospod mu je odgovarao rečima iz Pisma, tri puta ga prekorivši.
To podseća na način na koji je arhanđel Mihael rekao Sotoni da ga Gospod prekori.
Gospodova PRIČA O BOGATAŠU I LAZARU
O ovoj temi svedoči i Ješuina (Isusova) priča o bogatašu, odevenom u purpur, koji priređuje gozbe svake nedelje i o njegovom sluzi Lazaru koji prosi mrvice sa njegove trpeze. Ovaj bogataš, ne mareći za Lazara, krši drugu najveću zapovest: “Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe.” Kada obojica umreše, Ješua (Isus) reče: “I duše njihove anđeli Božiji odnesoše u različita mesta.” U zagrobnom životu, gde duše idu nakon smrti, Solomon priznaje u Propovedniku:
Propovednik 3:21. |
Luka 23:46 |
Ješua (Isus) i u drugim delovima pisma daje odgovor, govoreći da je bogataš završio u agoniji, dok je Lazara Avram dočekao i poveo u mesto blagodati.
📌 U ovoj priči, Ješua (Isus) pravi jasnu distinkciju, govoreći kako bogataš naređuje Avramu iz Šeola (mesta muka), tražeći pomoć od Lazara, na šta mu Avram odgovara: “Sinko, ti si u životu primio svoja dobra, a Lazar je primio zla. Sada se on teši, a ti se mučiš” (Luka 16:25). Tako se ispunjava Ješuin (Isusov) blagoslov sa Maslinske gore: “Blago siromašnima duhom, blago gladnima, blago žednima pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko” (Matej 5:3-6).
Distinkcija između Boga i ljudi
Obratite pažnju na još jednu stvar. Ješua (Isus) kaže:
📖 – “Ako te ruka, ili oko, ili noga sablažnjava, odseci je, bolje ti je da uđeš u carstvo Božije hrom, slep ili bez ruke, nego da u pakao odeš celi”
Matej 18:8-9.
📌 Zašto bi Ješua (Isus) ovo govorio ako pakao, zagrobni život, muke i agonija ne postoje? Gde je pravda, ako Hitler, Neron, Darije, Aleksandar Makedonski i mnogi drugi antikristi, koji su pobili milione, samo umru i nestanu, dok duše u raju, u Knjizi Otkrivenja, pod oltarom Božijim traže od Boga ispunjenje svoje pravde (Otkrivenje 6:9-10)? Čemu, dakle, sud? Još jedna stvar koju treba primetiti u priči o Lazaru i bogatašu je da bogataš, čak i u paklu, naređuje, dok Avram odgovara sa ljubavlju.
Zastupništvo Svetaca
Uistinu, otkud Ješua (Isus) govori da mrtvi Avram dočekuje Lazara? Ako umre čovek, umre živa duša. I gle, čuda, sada ovde imamo zastupništvo svetaca i ispunjenje reči Ješuinog (Isusovog), jer molitva pravednika je snažna pred Bogom, kako je zapisano:
📖 – “…Svaki od njih imao je kitaru i zlatne činije pune kâda, to jest molitvi svetih, i pevali su novu pesmu“
Otkrivenje 5:8
📌 Dakle ne molitve grešnih… Kada vide da bogataš ništa ne može učiniti, jer mu Avram odgovara da je između njih provalija, te niti oni mogu prelaziti jedni drugima, i da mu ne može pomoći, on zakuka i zamoli Avramu, rekavši: “Pošalji Lazara svojoj braći, da i oni ne završe gde sam ja.” Avram mu odgovara: “Neka slušaju Mojsija i proroke” (Luka 16:29). Tako vidimo da je Mojsije predstavnik Zakona, a Ilija predstavnik proroka, koji se ukazuju sa Ješuom (Isusom) pri preobraženju, a Petar, Jakov i Jovan ih vide, jer Pismo beleži da su se probudili i ugledali Gospodara preobraženog kako blista, sa prorocima koji su razgovarali s njim.
Vaskrsenje i njegovo značenje
📌 Sada, kada shvatimo da je molitva bogataša, čak iz pakla, bila uslišena zastupništvom Avrahama, jer Gospod zaista vaskrsao Lazara i poslao ga svojoj braći, Simonu gubavom farizeju i Vitinju. Simon je sa braoćom poput brata bogataša bio sebični i ohol. Gospodu nisu ukazali čast ni gostoprimstvo, nego su prezirali i njega i Mariju koja je izlila mirisno ulje pomazavši Ješuu (Isusa) u Hristosa tj. Mesiju, prekoravajući je jer su je smatrali nedostojnom, bludnicom i rasipnicom. A Ješua (Isus) ih prekori, govoreći im da je ona učinila za njega više nego što su oni učinili, jer nisu iskazali ni čast, ni gostoprimstvo, niti mu doneli vode da opere noge, već su ga odmah uvukli u raspravu. Te se tako ispuniše reči Avramove koji reče i da mrtav vaksrne neće poverovati.
Zastupništvo Svetaca i vlast Gospodnja
Marta, kao i većina Jevreja, verovala je u vaskrsenje poslednjeg dana, kada se Mesija vrati. Ipak, Ješua (Isus) joj otkriva dublju istinu.
📖 – Ja sam vaskrsenje i život”, reče joj Ješua. „Ko u mene veruje, ako i umre, živeće, i ko god živi i veruje u mene, neće umreti doveka. Veruješ li to?”
Jovan 11:25-26
📌 Lazar jeste vaskrsao na zastupništvo svetaca Avrahama koji je molio Gospoda i bio uslišen. I Gospod reče: “Hvala ti, Oče, što me čuješ” (Jovan 11:41), jer on, na Lazarovom grobu, zapoveda Lazaru da ustane, i ovaj uskrsnu po volji Boga Oca. Dakle, vidite li da zastupništvo svetaca igra veliku ulogu čak i u mukama pakla, a kamo li u našem životu?
Razumevanje priče o bogatom mladiću
📌 Još jednu stvar treba razumeti. U dve priče se pominje bogati mladić, prvo da isproba Gospoda šta da čini da nasledi carstvo Božije, gde mu Ješua (Isus) reče: “Zapovesti znaš, i nakon toga – prodaj što imaš, i razdeli siromasima” (Matej 19:21). On, snuždeno ode, jer je bio veoma bogat. Tako ne posluša Gospoda, jer je bio srebroljubac, pokazujući time gde mu je srce. I Ješua (Isus) tada nagovesti: “Kako je lakše kamili natovrenoj provući se kroz iglene uši nego bogatašu odreći se svog bogatstva” (Marko 10:25).
Razmišljanje bogataša
📌 U drugom evanđelju, ovaj bogataš se vidi kako je napunio žitnice i razmišljao šta će dalje, planirajući budućnost, dok mu sluge skapavaju gladne. Kada, u srcu svom, počne da planira i reče: “Sledeće ću činiti to i to”, dođe odgovor Gospodnji: “Bezumnice, još noćas će dušu tvoju tražiti” (Luka 12:20). I vidite li kako je to povezano? Da je poslušao Gospoda, ne bi završio u mukama i agoniji, ali nije mu poverovao, i na kraju je stigla osuda.
Bog je pozvao!
📌 Dakle, Bog je pokušao da ga spasi, ali ljudi jednostavno sami biraju pakao. Bogataš se nije pokajao, niti je POVEROVAO niti pošao za Gospodom. Mnogi su pozvani, a malo njih se odazvalo. Tako je i danas. Crkva poziva svake nedelje, a ljudi imaju preča posla. Kada se bude tražila njihova duša, i dođu anđeli Božji po nju, hoće li tada imati vremena? Niko ne zna dan i čas kada će doći dan Gospodnji. I nije to samo neki dan na kraju sveta, iako će se dogoditi kraj sveta, ali pre toga doći će i telesna smrt svakog pojedinca ili preobraženje koje su imali Enoh i Ilija, koji nisu umrli fizičkom smrću.
Vaskrsenje proroka
Nakon smrti, Ješua (Isus) se spustio u Ad, kako bi oslobodio duše svetih pravednika koji su čekali u tami. Ovaj događaj se opisuje u Jevanđelju po Mateju, gde se kaže:
📖 – Tada se zavesa u Hramu rascepi nadvoje, od vrha do dna. Zemlja se zatrese i stene popucaše. Grobovi se otvoriše i vaskrsnuše tela mnogih umrlih svetih, koji izađoše iz grobova, a posle Ješuinog (Isusovog) vaskrsenja odoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
Matej 27:52-53
📌 Odlazak Ješue (Isusa) u Had bio je deo Božijeg plana za spasenje. On je otišao da propoveda evanđelje dušama koje su bile zatvorene u Hadu. Apostol Petar naglašava ovu tačku kada piše:
📖 – „Jer i Hristos, umirući, umre za grehe naše, jednom zauvijek, pravedan za nepravedne, da nas privede Bogu; i, iako je ubijen telom, ožive duhom, u kojem i otiđe i propoveda dušama koje su u tamnici, onima koji su nekada neposlušni, kad se čekalo strpljivo u danima Nojevim, dok se gradio brod, u kojem je malo, to jest osam duša, spasenih vodom.“
📌 Ovo oslobođenje svetaca je simbol nade i potvrda da je smrt pobeđena. Ješua (Isus) je svojim uskrsenjem omogućio pravednicima da dobiju večni život, čime je ispunio prorčanstva i Božija obećanja. Uistinu, uskrsli su nakon što je Ješua (Isus) uskrsao, kako bi on bio prvi u svemu. Oni su otišli u Jerusalim i pokazali se živi.
📌 U apokrifnom delu “Poslanica apostola” iz drugog veka navodi se da su neki od uskrslih svetaca tada bili prisutni među ljudima. Ako krv i telo neće naslediti Carstvo nebesko, šta mislite da je značilo to što su se tada pokazali živi? Gde su danas? Zar su ustali da bi opet umrli, ili imamo pogrešnu sliku o tome? Kada Ješua (Isus) govori Mariji kod groba da ga se ne dotiče, to znači da mora da se uznese.
📌 Mora da primi Carstvo i slavu. Kada se kasnije pokazuje učenicima, hvali se da mu je Otac predao svu vlast. Iako se pojavio usred zaključane sobe, Ješua (Isus) traži da jede, pokazujući da ima telo. Neverni Toma stavlja prste u njegove rane kako bi se uverio. Ipak, Ješua (Isus) u telu nestade iz sobe u trenu oka, baš kao što se pojavio. Možda je to nama neshvatljivo, ali telo ga nije sputavalo. Zvuči kao da se mogao materijalizovati i nestati kad god je hteo.
DAN GOSPODNJI
Autoritet Ješue (Isusa)
📌 On se hvali da je od Oca primio svu vlast koju nije imao kada ga farizeji pitaju kojom vlašću ovo čini. Da ne bi lagao, upita njih da li je Jovanovo krštenje s neba ili iz zemlje. Oni, ne dajući odgovor, daju mu povod da ni on ne odgovori, govoreći: “Onda ni ja vama neću odgovoriti.” Tako vidimo da nije lagao, ali nije imao svu vlast u tom trenutku. Zato se pohvalio kada se apostolima pokazao da mu je “sva vlast data” (Matej 28:18), ispunivši reči: “Sve što Otac ima, moje je” (Jovan 16:15). Kada ga Marija zadržava, on joj kaže: “Moram otići da primim”, što znači da u tom trenutku nema svu vlast!
Jovanovo Otkrivenje
📌 Na to se nadovezuje Jovanovo Otkrivenje, gde u viziji Jovan opisuje šta se tada dogodilo. Na nebu svi čekaju, i niko ne može razlomiti pečate, kada dolazi Jagnje, kao zaklano, dakle Ješua (Isus), jedini dostojan među ljudima i anđelima, jedini bez greha koji može razlomiti pečate. On prima vlast, carstvo i moć, i pokloni mu se sva tvorevina. Staje na presto slave. I vidite li Jagnje sada, koje je Bog Otac učinio Duhom Svetim, carom nad carevima?
📌 Dok se sve ovo dešava, Jovan je prisutan u nebeskom carstvu i posmatra dešavanje i ustoličenje Ješue (Isusa), koji ovo prima u trenutku: “Ne zadržavaj me, moram da uzdignem Ocu da primim… do momenta kada mi je predana sva vlast.” Koga Jovan tamo vidi? Četiri živa bića, sedam duhova pred prestolom Božijim (sedam arhanđela), 24 starešine (4 godišnja doba, 7 dana u nedelji, 24 časa, 12 meseci u godini)… 144.000 izraelskih dečaka, 12.000 iz 12 plemena izraelskih, pored toga mnoštvo anđela, ali duše mrtvih sada u carstvu Božijem, a ne u Seolu, u mestu muka. One pitaju Boga kada će njihova pravda. Bog im kaže da budu strpljivi dok im se ne pridruži pun broj onih koji treba da budu pobijeni za svedočenje. Dakle, te duše su u raju i čekaju ispunjenje pravde, a one su svesne, jer komuniciraju s Bogom.
Stefanovo kamenovanje
📌 Šta reče Stefan kada su ga kamenovali?
📖 – “Gospode, u ruke tvoje primi duh moj!”
Dela apostolska 7:59
📌 Ovo isto nauči nas i Gospod na krstu kada reče:
📖 – “Oče, u ruke tvoje primi duh moj”
Luka 23:46
📌 A Ješua (Isus) još reče:
📖 – “U taj dan videćete nebesa otvorena i Sina Čovečijeg na prestolu slave, s desne strane Ocu kako dolazi s slavom da sudi živima i mrtvima”
Marko 14:62
📌 Još reče:
📖 – “Neće ova generacija proći dok se sve to ne zbude”
Matej 24:34
📌 Zaista, istinu reče. Otkri se pri Stefanovom kamenovanju ispunjenje onoga šta je to dan Gospodnji, kada će ga videti svako oko. Razmišljajući o tom danu, razmislite o danu Gospodnjem. Uistinu, to nije neki određeni dan, kako su Judeji verovali, niti kako je Marta rekla. Marta je spominjala “kraj sveta”, ali radi se o danu smrti svakog pojedinca. To je dan kada Gospod šalje svoje anđele da sakupljaju duše za sud. Pavle kaže:
📖 – “Svaki će ustati u svom redu”
1. Korinćanima 15:23
📌 Tako mi danas nećemo preteći onima koji su umrli. Zašto? Zato što reče: “Svaki po svom redu”. Želim da primim venac slave, što znači da kada čovek umre, duša odlazi na sud.
Razlikovanje svetaca i običnih ljudi
Važno je razumeti distinkciju između svetaca i običnih ljudi. Knjiga Otkrivenja govori:
📖 – Svaki od njih imao je kitaru i zlatne činije pune kâda, to jest molitvi SVETIH
Otkrivenje 5:8
📖 – Onda dođe jedan anđeo sa zlatnom kadionicom i stade kod žrtvenika. On dobi mnogo kâda, da ga s molitvama SVIH SVETIH prinese[a] na zlatnom žrtveniku pred prestolom. Iz anđelove ruke se pred Bogom podiže dim kâda s molitvama SVIH SVETIH.
Otkrovenje 8:3-4
Kako se zna da je neko svet?
U crkvi, svetac se prepoznaje kroz proces koji se naziva glorifikacija ili proslavljivanje. Prema učenju crkve, svetost je dar Svetog Duha koji Bog daje određenim ljudima tokom njihovog života. Crkva ima ulogu da prepozna ovaj već postojeći dar i objavi ga zajednici vernika kroz proces koji se naziva glorifikacija ili proslavljanje. Svetac ne postaje svet odlukom Crkve, već Crkva samo prepoznaje i potvrđuje svetost koju je Bog već darovao. To je razlog zašto pravoslavni bogoslovi kažu da Crkva “otkriva” svetost, a ne da je “dodeljuje”.
Put ka prepoznavanju svetosti
Svetost se pokazuje kroz duboku povezanost sa Bogom koju pravoslavna tradicija naziva theosis ili oboženje. Ovo predstavlja preobražaj ljudske prirode blagodaću, gde čovek postaje učesnik božanskih energija, ne menjajući svoju ljudsku prirodu, već je usavršavajući kroz jedinstvo sa Bogom.
Takav preobražaj se vidi kroz konkretne znakove koji su vekovima prepoznavani kao pokazatelje svetosti. Za života, buduće svetce često karakteriše proročki dar, moć isceljenja, dar čitanja ljudskih srca i posebna blagodatna sila koja privlači ljude ka Bogu. Čuda koja se dešavaju kroz njihove molitve dodatno potvrđuju njihovu posebnu povezanost sa božanskim.
Znaci koji govore posle smrti
Nakon smrti, znaci svetosti postaju još očigledniji. Netruležnost tela predstavlja jedan od najupečatljivijih znakova, gde telo ostaje očuvano godinama ili čak vekovima bez ikakve konzervacije. Čudesno mirisanje moštiju, poznato kao “sveti mir”, jedan je od najčešćih znakova koje vernici prepoznaju.
Isceljenja na grobu ili kroz mošti sveca predstavljaju nastavak blagodatnog delovanja koje se nastavlja i nakon fizičke smrti. Mnogi budući svetci se pojavljuju u viđenjima vernicima, pružajući im utehu, savet ili isceljenje. Sve ovo dovodi do spontanog narodnog štovanja koje predstavlja prvi korak u procesu zvaničnog prepoznavanja svetosti.
Kako Crkva reaguje na narodno štovanje
Kada se razvije spontano štovanje određene osobe, Crkva ne žuri da donese odluku. Umesto toga, pokreće se pažljiv proces ispitivanja koji može da traje godine, čak i decenije. Ovaj period omogućava Crkvi da temeljno ispita da li je štovanje istinito i da li postoje čvrsti temelji za zvaničnu glorifikaciju.
Istorijska istraživanja predstavljaju prvi korak u ovom procesu. Prikupljaju se svi dostupni dokumenti o životu i delima mogućeg sveca. Analiziraju se njihova učenja i propovedi kako bi se potvrdila pravoslavnost njihove vere. Posebna pažnja se posvećuje tome da li je osoba kroz ceo život ostala verna pravoslavnom učenju.
Paralelno sa istorijskim istraživanjem, Crkva prikuplja svedočanstva o čudima. Ovo nije površan posao – svaki slučaj isceljenja ili čudesnog događaja se detaljno beleži. Ispituju se svedoci, prikupljaju se lekarski nalazi, analiziraju se okolnosti svakog slučaja. Cilj nije da se “dokaže” čudo u naučnom smislu, već da se potvrdi autentičnost duhovnog iskustva.
Uloga arhijereja u donošenju odluke
Konačnu odluku o proslavljanju donosi Sabor arhijereja. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi to je Sveti arhijerski sabor, koji čine svi eparhijski vladike, vikarni episkopi i arhimandriti-namesnici. Odluka se ne donosi lako – arhijereje vodi molitveno razmatranje, duboka analiza svih dokaza i kolektivna mudrost crkvene hijerarhije.
Kada se donese pozitivna odluka, sledi zvanična objava kroz saborski zaključak. Određuje se dan proslavljanja sveca, obično vezan za datum njihove smrti ili neki značajan događaj iz njihovog života. Istovremeno se počinju pripremati bogoslužbeni tekstovi – troparji, kondaci, akafisti i kanoni koji će se koristiti za službu svetcu.
Različiti putevi ka svetosti
Pravoslavna tradicija prepoznaje različite načine kako ljudi postaju svetci.
- Mučenici, koji su dali život za veru u Hrista, tradicionalno se smatraju najvi šim stepenom svetosti. Njihovo “krvno krštenje” predstavlja krajnju žrtvu koja ih čini podobnima za neposredno jedinstvo sa Bogom.
- Prepodobni čine drugu veliku grupu svetaca – to su monasi i monahinje koji su živeli isposničkim životom, pustinjaci posvećeni molitvi i postu, duhovni oci i majke koji su vodili druge ka spasenju. Njihov put ka svetosti vodi kroz svakodnevnu borbu protiv strasti i postepeno približavanje Bogu kroz askeze.
- Čudotvorci predstavljaju svetce poznate po velikim čudima, posebno daru isceljenja. Njihova svetost se pokazuje kroz izuzetnu blagodatnu snagu koja pomaže vernicima u najrazličitijim životnim situacijama.
- Jurodivi ili “ludi za Hristom” predstavljaju možda najneobičniju grupu svetaca. Oni su praktikovali ekstremnu vrstu ispostništva i samoponižavanja, krijući svoju svetost pod maskom prividnog ludila. Često su imali proročki dar koji su izražavali kroz nekonvencionalne načine.
Svetci u svakodnevnom životu vernika
Proslavljeni svetci nisu samo istorijske ličnosti čije se ime čita u kalendaru. Oni predstavljaju žive učesnike u večnom životu Crkve koji i dalje pomažu vernicima kroz svoje molitve i zagovor pred Bogom.
Svaki dan u pravoslavnom kalendaru posvećen je određenim svetcima. Veliki svetci imaju posebne svetkovine koje se slave širom pravoslavnog sveta, dok se mesni svetci posebno slave u svojim krajevima. Ovaj ritam svetkovanja oblikuje duhovni život vernika tokom cele godine.
U crkvama se redovno čitaju žitija svetaca – njihovi životopisi koji služe kao nadahnuće i pouka. Ove priče ne predstavljaju samo istorijske podatke, već duhovne lekcije o tome kako je moguće živeti sveto i u našem vremenu.
Čudotvorstvo danas
Jedan od najfascinantnijih aspekata kulta svetaca jeste kontinuirano čudotvorstvo. Netrunula tela svetaca, čuvana u crkvama i manastirima, i dalje su mesta gde se dešavaju isceljenja. Vernici prilaze moštima sa verom i molitvom, a mnogi svedoče o čudesnim iskustvima.
Ikone svetaca takođe igraju važnu ulogu u duhovnom životu pravoslavnih vernika. Ovi “prozori” ka nebeskom svetu nisu samo umetnička dela, već sredstva kroz koja se ostvaruje komunikacija sa svetcima. Mnoge ikone su poznate po čudotvornom delovanju, privlačeći hiljade vernika koji traže pomoć i isceljenje.
Savremeni svetci
Pravoslavna crkva i danas proslavlja nove svetce, što pokazuje da svetost nije pojava koja pripada samo prošlosti. Tokom 20. i 21. veka proslavljeni su mnogi novomučenici koji su stradali za veru, duhovnici i starci poznatih manastira, kao i mesni svetci različitih pravoslavnih zemalja.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, na primer, nedavno su proslavljeni Sveti Nikolaj Žički (2003), Sveti Justin Ćelijski (2010) i Sveti Mardarije Uskoški (2021). Njihova proslavljanja pokazuju da proces prepoznavanja svetosti i danas sledi istu proceduru koja je vekovima ustanovljena u Crkvi.
Posebno treba spomenuti i Svetu Petku Epivacku, koja je glorifikovana 2009. godine kao prva srpska svetiteljka u novijoj istoriji. Njena proslava je pokazala da i žene mogu postati svetice kroz iskazanu pobožnost i čudotvorna dela.
Proces u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Srpska pravoslavna crkva ima jasno ustanovljenu proceduru za proslavljanje svetaca. Predlog obično dolazi od eparhijskog vladike koji podnosi zvaničnu molbu Svetom arhijerskom saboru. Formira se komisija za istraživanje koja detaljno proučava život i dela mogućeg svetca.
Komisija prikuplja sve dostupne istorijske dokumente, svedočanstva savremenika, medicinske nalaze o čudima i isceljenjima, kao i literarna dela ako ih je predložena osoba ostavila. Posebna pažnja se poklanja proveri pravoslavnosti vere kroz ceo život.
Nakon detaljnog istraživanja koje može trajati godinama, komisija podnosi izveštaj Svetom arhijerskom saboru. Sabor razmatra sve dokaze, vodi molitvena razmatranja i donosi konačnu odluku o proslavljanju.
Tela svetaca se čuvaju od raspadanja po posebnoj Božijoj milosti, što je još u Starom zavetu prorokovano. Ovo se jasno vidi u slučaju proroka Eliseja, čije su kosti imale vaskrsavajuću moć, tako da su se mrtvi koji su dotakli njegove kosti vratili u život.
Apostol Jovan u Otkrivenju svjedoči da vidi duše svetaca koje se nalaze kod nebeskog žrtvenika, a anđeli uzimaju njihove molitve i prinose ih pred Boga. Ova vizija otkriva duboku istinu o stanju svetih posle smrti – oni nisu u stanju nesvjesnosti ili čekanja, već aktivno učestvuju u nebeskoj liturgiji.
Sveti ljudi, koji su se za života sjedinili sa Hristom kroz podvig i molitvu, nastavljaju svoj duhovni život i nakon smrti. Njihove molitve se uznose kao tamjan pred Božiji presto, a oni sami učestvuju u nebeskom bogosluženju zajedno sa anđelima.
Smrt za svece nije prestanak aktivnosti, već prelazak u viši oblik postojanja gdje oni mogu još potpunije da se mole za žive i da učestvuju u spasenju sveta kroz svoje zastupništvo pred Bogom.
Anđeli kod žrtvenika – jedinstvo zemaljske i nebeske stvarnosti
Sveto pismo otkriva zapanjujuću istinu o tome kako anđeli pristupaju svecima kod žrtvenika, kako na zemlji tako i na nebu. Kroz proročke vizije Isaije i Zaharije vidimo anđele koji služe kod zemaljskog žrtvenika, pristupaju sveštenicima i čiste njihove grehe žeravicom sa žrtvenika. Ova ista slika se ponavlja u Jovanovom Otkrivenju, gde apostol vidi svece kod nebeskog žrtvenika, a anđeli uzimaju njihove molitve. Ova paralelnost nije slučajnost – ona otkriva duboku duhovnu istinu o kontinuitetu između zemaljskog i nebeskog bogosluženja, gde anđeli imaju istu ulogu u oba stvarna domena.
📖 Tada do mene dolete jedan od serafima. U ruci mu je bila žeravica koju je mašicama uzeo sa žrtvenika. On mi njome dotače usta i reče: „Evo, ovo ti je dotaklo usne; tvoja krivica je uklonjena i greh oprošten.”
Isaija 6:6-7
📌 Anđeli kod žrtvenika pominju se i u knjizi proroka Zaharije, u simboličnim vizijama koje on opisuje:
📖 – “Tada anđeo JHVH reče: „JHVH nad vojskama, koliko ćeš još uskraćivati milost Jerusalimu i gradovima Jude, na koje si gnevan ovih sedamdeset godina?“
Zaharija 1:12
📌 U ovom odlomku anđeo Gospodnji posreduje kod Boga, ukazujući na vezu između anđela i svetog mesta.
📖 – “Potom mi pokaza prvosveštenika Jehošuu kako stoji pred anđelom Jehovinim, i Satanu, koji mu je stajao zdesna, da ga optuži. Anđeo Jehovin reče Satani: „Osudio te JHVH, Satano! Osudio te JHVH, koji je izabrao Jerusalim! Zar ovaj nije ugarak ugrabljen iz vatre?“ A Jehošua je na sebi imao prljavu odeću dok je stajao pred anđelom.Tada anđeo reče onima koji su stajali pred njim: „Svucite s njega tu prljavu odeću!“ A Jehošui reče: „Evo, uklonio sam tvoj greh sa tebe i obući ću te u raskošnu odoru.“
Zaharija 3:1-2
📌 Scena sa sveštenikom Jehošuom pred anđelom Gospodnjim jasno se dešava kod svetog žrtvenika u hramu. Ovo potvrđuje i paralela sa prorokom Isaijom, gde anđeo koristi žeravicu sa žrtvenika za očišćenje greha. Prorok Zaharija je takođe stradao kod žrtvenika, što pokazuje vezu između svetaca i žrtvenika Božijeg.
Duše svetih mučenika kod nebeskog žrtvenika se vide u Otkrivenju, jer su oni žrtvovani za veru. Kada pitaju Boga kada će pravda biti ispunjena, dobijaju odgovor da čekaju dok se ne ispuni pun broj mučenika koji treba da postradaju kao i oni.
📌 Broj svetaca nije ograničen na 144.000 Izraelaca. Apostol Pavle u Rimljanima 11:25 govori o punom broju neznabožaca koji će se takođe obući u bele haljine na nebesima. Ovaj broj obuhvata sve koji dolaze iz velike nevolje i prelaze iz smrti u večni život.
Veliko mnoštvo sa palmovim granama na nebesima predstavlja mirotvorce iz svih nacija koji su postradali zbog Hristovog imena. Oni koji se nisu odrekli Gospoda ubrojani su u nebesko mnoštvo svetaca. Dok se 144.000 odnosi na prebrojive Izraelce, sveci iz svih naroda, plemena i jezika čine nebrojeno mnoštvo u carstvu nebeskom – kao što je Bog obećao Avrahamu da će njegovo potomstvo biti kao zvezde na nebu i pesak na moru.
Uloga zavese u hramu
Gledajte šta se dogodilo kada je Gospod bio na krstu.
📖 – “Tada se zavesa u Hramu rascepi nadvoje, od vrha do dna.”
Matej 27:51
📌 Na zavesi su bili herubimi, koji su stražarili Adamu i Evi da ne priđu drvetu života i jedu s njega, te žive večno. Ješua (Isus) je na Tajnoj večeri ponudio svoju krv i telo, kao hleb i vino, i dao učenicima pričest, da svaki ko jede i pije njegovo telo i krv ima oproštenje greha i život večni, jer reče:
📖 – “Ova čaša je novi savez mojom krvlju, koja se proliva za vas.”
Luka 22:20
Značaj liturgije i pričesti
📌 Dragi moji, vidite važnost liturgije i pričesti, jer ko se ne pričešćuje, ne nalazi oproštenje greha niti isceljenje, jer se ovo osvećuje Svetim Duhom. Putem pričesti zadobijamo čistoću od svake bezbožnosti uma, tela i duše. Ko ne jede s drveta života, umreće.
📌 Kada je Gospodovo telo rasepato na krst, zavese su se rasepale, jer su herubimi uklonjeni; tog trenutka on je platio cenu za ljudske duše, da bi ljudi mogli ući u carstvo nebesko. To je očigledno u tome što je najpre proroke vaskrsao, a i lopovu koji se pokajao na krstu rekao:
📖 – “Istinu ti kažem danas ćeš biti sa mnom u raju!”
Luka 23:43
Pre njega niko nije ušao u nebesa; svi su čekali u Šeolu, u mestu gde su obitavali pravednici, dok je postojalo i mesto muka.
Život posle smrti
📌 Ovde se ispunilo to da oni koji veruju u Sina Božijeg “živeće i ako umru” (Jovan 11:25). Dakle, ne da će vaskrsnuti u poslednji dan, kako je Marta verovala. Već, kako Gospod reče! Zbog svega ovoga, Ješua (Isus) je dao apostolima vlast da leče bolesne i vaskrsavaju mrtve. Pavle reče:
“Jer ako mrtvi zaista ne vaskrsavaju, uzalud je naša vera”
1. Korinćanima 15:14.
📌 Nadam se da, sada kada ovo imate na umu, očajanje nestaje. Hrišćani znaju gde idu i šta će primiti nakon fizičke smrti tela. Slava Ocu, Sinu i Duhu Svetom u vekove vekova, koji nam je sve ovo propovedao kroz proroke i apostole. Da ne ostanemo poput siročadi u neznanju.
Razlika između žive duše i životvornog duha
📌 Postoji značajna razlika između žive duše i životvornog duha. U prvom stihu, u kojem se opisuje stvaranje čoveka, piše da je Adam postao “živa duša” (Postanak 2:7). Svaka živa duša, uključujući i Adama, mora umreti u telu zbog greha. Međutim, kroz reči apostola Pavla, saznajemo da se čovek rađa na novo da bi postao “po slici Ješue” (Isusa), koji nije samo rođen od Marije i Duha Svetoga kao živa duša, već koji nakon uskresenja postao “životvorni duh” (1. Korinćanima 15:45).
Preobražaj stvorenja
📌 Sve stvorenje uzdiše i želi da se preobrazi. Apostol Pavle piše:
📖 – “Jer znamo da cela tvorevina zajedno uzdiše i zajedno trpi do sada”
Rimljanima 8:22
📌 Ova želja za preobražajem ukazuje na to da čovek mora umreti u telu kako bi postao nešto novo. Kao što seme, kada se sadi u prljavu zemlju, umire da bi postalo drvo, tako će i mrtvi u vaskrsenju biti poput anđela Božijih, u proslavljenom telu,
📖 – “Seje se u sramoti, a vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, a vaskrsava u sili; seje se telo prirodno, a vaskrsava telo duhovno”
1. Korinćanima 15:43-44
📌 U slavi o kojoj Ješua (Isus) govori, rekavši da je imao slavu pre nego što je svet postao (Jovan 17:5). – Dakle Telo kao telo telsno je jedno ljudsko grešno telo, ograničeno i prodato raspadljivosti, a novo proslavljeno telo, je duhovno telo, poput andjelskog jer je to slavno i besmrtno telo, kada Isus kaže, biće poput anđela, mrvi se neće ni ženiti ni udavati u uskrsenju. Dakle slavno bez nagona, strasti, potreba za razmnožavanjem, ali setite se da su neki Sinovi Božiji napustili ovo slavno obitavalište carstva nebeskog, i došli i fizički se manifestovali i spavali sa kćerima ljudskim, zbog čega ih je Bog osudio na najcrnju tamu grotla pakla, andjeoksog zatvora, jer su svoju besmrtnost okaljali sa propadljivošću.
Poziv na svetost
📌 Svi koji smo rođeni i kršteni vodom i Duhom, verom u Sina Božijeg, pozvani smo da budemo tamo gde je On, u domu Oca njegovog, u carstvu nebeskom. Jer nema dva poziva, već jedan, a to je poziv na svetost. Kako je napisano: “Budite sveti, jer je svet vaš Otac nebeski” (1. Petrova 1:16). Da bismo pristupili carstvu Božijem, moramo se držati Božijih zapovesti i pokazati se kao verni sluge i sinovi ali ne gorditi se da mi mislimo da činimo išta osim da svu svoju veru položimo u njega, da nam Bog daje da činimo dela po milosti. Ko se uzdržava, ako misli da to čini sam po sebi, u gordosti je, ko se uzdržava znajući da mu Bog daje Snagu tj. Silu – Duhom Svetim da se uzdržava, dobro čini, blagodareći bogu jer je dobio Milost Božiju.
Posredništvo:
Mojsije se moli Bogu da ne uništi Izraelce zbog njihovog greha s zlatnim teletom. On se zauzima za svoj narod i moli se za milost.
📖 – Ali Mojsije poče da preklinje JHVH, svoga Boga: „JHVH, zašto da planeš gnevom na svoj narod koji si velikom silom i moćnom rukom izveo iz Egipta? Zašto da Egipćani govore: ‚Izveo ih je u zloj nameri – da ih pobije u planinama i da ih istrebi sa lica zemlje‘? Utišaj svoj ljuti gnev. Odustani od namere da naneseš zlo svome narodu. Seti se Avraama, Isaaka i Izraela, svojih slugu, kojima si se samim sobom zakleo kada si im obećao: ‚Umnožiću vaše potomke da ih bude koliko i zvezda na nebu. Daću im svu ovu zemlju koju sam im obećao i ona će doveka biti njihova.‘”
I JHVH odusta od namere da svom narodu nanese zlo kojim mu je zapretio.
Izlazak 32:11-14
📌 Da li je Mojsije Mrtav? Da li je JHVH Bog Mrtvih?
Samuel:
Narod moli Samuela da se moli za njih, a on im kaže da neće prestati da se moli za njih, već će ih poučavati u putu Gospodnjem.
📖 – pa reče Samuilu: „Pomoli se JHVH, svome Bogu, za nas, tvoje sluge, da ne pomremo, jer smo svim svojim drugim gresima dodali i zlo što smo tražili cara.”
Ali Samuilo reče narodu: „Ne bojte se! Vi jeste učinili sva ta zla, ali ne okrećite se od JHVH, nego mu služite svim svojim srcem. Više se ne priklanjajte ništavnim idolima. Od njih vam nema koristi ni izbavljenja, jer su ništavni. Radi svoga velikog Imena neće JHVJ odbaciti svoj narod, jer svidelo mu se da budete njegov narod. A što se mene tiče, daleko bilo da zgrešim protiv JHVH ne moleći se za vas i ne upućujući vas na dobar i ispravan put.
Prva Samuelova 12:19-23
📌 Da li je Samuel mrtav? Da li je JHVH Bog Mrtvih?
Daniel:
Moli Boga za oproštaj za narod Izraelov, priznajući njihove grehe i moleći za Božje milosrđe.
📖 – „Dok sam još ovo govorio, moleći se i priznajući svoje grehe i grehe svoga naroda, Izraela, iznoseći svoju molbu za milost Jehovi, svome Bogu, za njegovo sveto brdo, 21 dok sam, dakle, još govorio moleći se, Gabri-EL, čovek koga sam bio video u onom prvom viđenju, dolete do mene u brzom letu i dotače me u vreme večernje žrtve.„On me pouči, rekavši: ‚Danilo, došao sam da ti dam razboritosti i umnosti. Čim si počeo da se moliš, stigao je odgovor, i ja sam došao da ti ga objavim, jer si Božiji miljenik. Stoga razmisli o poruci i shvati viđenje:
Daniel 9:20-22
📌 Da li je Daniel mrtav? Da li je JHVH Bog Mrtvih?
Prorok Jeremija:
narod se obraća Jeremiji da se moli za njih i oni priznaju svoje grehe.
📖 – “Iako naši gresi svedoče protiv nas, JHVH, učini nešto Imena svoga radi.
Jeremija 14:7
📌 Da li je Jeremija mrtav? Da li je JHVH Bog Mrtvih?
I u novom zavetu se nastavljaju molitve i zastupništva. Ovi primeri pokazuju kako su proroci i sveci često delovali kao posrednici između Boga i naroda, moleći se za milost i oproštaj a imajuci na umu da su u bogu svi živi i da Bog nije bog mrtvih, molitve svetih dakle i posrednistvo igraju znacajnu ulogu.
Ješua (Isus):
se moli za svoje učenike i za sve vernike, što se može videti u Jevanđelju po Jovanu 17:20-21, gde moli da svi budu jedno.
📖 – “Ali, ne molim samo za njih, nego i za one koji će na njihovu reč poverovati u mene, da svi budu jedno kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi. Neka i oni budu u nama, da svet poveruje da si me ti poslao. Dao sam im slavu koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno – ja u njima, a ti u meni – da budu savršeno ujedinjeni, da svet spozna da si me ti poslao i da si i njih voleo kao što si voleo mene.“
Jovan 17:20
📖 – “Simone, Simone, evo Satana je zatražio da vas prorešeta kao pšenicu. Ali ja sam se molio za tebe, da se tvoja vera ne ugasi. A ti, kada se obratiš, učvrsti svoju braću.”
Jevanđelje po Luki 22:31-32
Jakov:
📖 – “Stoga, priznajte svoje grehe jedan drugom i molite se jedan za drugoga da budete izlečeni. Mnogo može delotvorna molitva pravednika.“
Jakovljeva poslanica 5:16
Jovan:
📖 – „A kada ga je uzelo, ona četiri živa bića i dvadeset četiri starešine padoše ničice pred Jagnjetom. Svaki od njih imao je kitaru i zlatne činije pune kâda, to jest molitvi svetih“
Otkrivenje 5:8:
📖 – “I što god zamolite u moje ime, učiniću, da se Otac proslavi u Sinu. Ako me nešto zamolite u moje ime, učiniću.”
Jovan 14:13-14
Pavle:
📖 – “Pre svega, dakle, tražim da se moljenja, molitve, molbe i zahvaljivanja upućuju Bogu za sve ljude, za careve i za sve koji su na vlasti, da provodimo miran i tih život u potpunoj pobožnosti i dostojanstvu. To je dobro i milo u očima Boga, našeg Spasitelja, koji želi da se svi ljudi spasu i da dođu do spoznanja istine.”
1. Timoteju 2:1-5
Protestantizam i prava crkva
📌 Mnogi smatraju da je protestantizam odveo narod od prave crkve, prezrevši je zbog vukova koji su se pojavili u njoj. Gospod je rekao:
“Naći će se mnogi lažni proroci” (Matej 24:11), ali On je takođe obećao da će biti sa svojom crkvom “u sve dane do svršetka sveta” (Matej 28:20). Iako će doći kraj sveta, crkva koja je izgrađena na temeljima apostola postoji i danas, kroz sve vekove i vaseljenske sabore.
📌 Protestantizam, kako znamo, počinje s Luterom, dok je prava crkva utemeljena na apostolima, koji su pre propovedali Isusa. Apostol Jovan je napisao:
📖 – “Oni su od nas izašli, ali nisu bili naši”
1. Jovanova 2:19
, što ukazuje na razdvajanje između pravih sledbenika i onih koji su se udaljili. U vreme Isusa, Hram je bio mesto molitve, iako su se u njemu nalazili i vukovi koji su proždirali ovce Božije. Narod nije napustio Hram, već je prinosio svoje darove i žrtve.
Razdvajanje između sledbenika i onih koji su se udaljili
📌 I u tom Hramu, narod je slušao Isusa, koji ih je podučavao. Apostoli su, nakon vaskrsenja, uvek dolazili u Hram. Čak i kada je Hram uništen, novi Hram je podignut kroz novi savez, jer je Ješua (Isus) rekao:
📖 – “Podignuću crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati”
Matej 16:18.
Ovo obećanje ukazuje na to da sve sekte koje su se pojavile kasnije, kroz protestantske pokrete, ne mogu ući u kategoriju Božije crkve.
📌 U Hramu su se nalazili vukovi, poput onih koji su želeli da osude i ubiju Isusa, ali su takođe postojali i ljudi koji su ga sahranili i obezbedili grobnicu, pokazujući da nije svako sveštenstvo bilo zlo. Kao što se uvek pokazuje, “niti će svi popovi u raj, niti svi svetovni u pakao.” Pravi sledbenici su znali da je apostolsko delo od Boga i da će opstati, dok su vukovi osuđeni.
Crkvena Tradicija
📌 U crkvenoj tradiciji, molitve svecima se temelje na verovanju da sveci, kao duhovna bića, mogu posredovati za vernike pred Bogom. Ova praksa, iako nije izričito opisana u Bibliji, razvila se kroz istoriju Crkve i njenu bogatu tradiciju. Gospod je rekao:
📖 – „Ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta”
Matej 28:20
, a vrata pakla neće nadvladati Crkvu (Matej 16:18). Kada se postavlja pitanje ko ima pravo da tvrdi da su vrata pakla nadvladala Crkvu, postavlja se i pitanje autoriteta onih koji dolaze kasnije da opovrgnu ono što je Duh Sveti obznanio.
📌 Prvi sabor u Jerusalimu, na kojem su apostoli, uključujući Pavla i Bartolomeja, raspravljali o pitanjima obraženja, pokazuje da je Crkva od samog početka bila vođena Duhom Svetim. Ovaj sabor nije bio samo ljudska odluka, već rezultat zajedničkih molitava i Božijeg vodstva. Kako se može smatrati da je Crkva otpala kada je ona ustanovljena na čvrstoj osnovi Hristovih reči i dela?
📌 Protestantske denominacije koje su odbacile tradiciju i autoritet Crkve postavile su sebe iznad crkve, odlomak govori upravo o tome i upozorava o nadmenosti na račun onih koji su poniženi zbog oholosti i otpadanja od vere:
📖 – Pa, ako su neke grane odlomljene, a ti si kao grana divlje masline nakalemljen među njih i sada imaš udela u korenu i sočnosti masline, ne hvališi se na račun tih grana. A ako se budeš hvalisao, seti se da ne nosiš ti koren, nego koren tebe. Reći ćeš: „Grane su odlomljene da ja budem nakalemljen.” Dobro, one su odlomljene zbog neverovanja, a ti stojiš zbog vere. Samo, nemoj da budeš nadmen, nego se boj. Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, ni tebe neće poštedeti.
Rimljanima 11:17
Ova izjava simbolizuje kako su se oni koji su izabrali da se odvoje od Crkve, zapravo odvojili od izvora Božje milosti i zajedništva. Njihovo odbacivanje crkvenog autoriteta i tradicije može se posmatrati kao greška koja vodi ka fragmentaciji Hristovog tela.
Hristosov Novi savez
📌 Novi Savez koji je uspostavljen na veri i milosti, predstavlja promenu u odnosu na prethodni savez, koji je bio savez dela zakona. U ovom novom savezu, Bog stavlja Duh Sveti u srca ljudi, omogućavajući im da ostanu verni do kraja (Jeremija 31:33). Međutim, protestantske grupe često tvrde da je Crkva otpala i da su oni ti koji su doneli novu svetlost, zaboravljajući na bogatu baštinu i učenja koja su proizašla iz vekovne tradicije.
📌 Umesto da se poklone pred bogatstvom zajedništva koje Crkva pruža, protestanti se često izdvajaju i stvaraju nove doktrine, gubeći iz vida važnost jedinstva vernika. Ova greška dovodi do osipanja zajednice, koja je ključna za jačanje vere i duhovnog rasta.
📌 Crkveno predanje o molitvama za umrle i posredovanju svetaca duboko je ukorenjeno u hrišćanskoj tradiciji i obuhvata učenja Svetih otaca i praksu koja se razvijala tokom vekova. Ova praksa se temelji na verovanju da su svi članovi Hristosove Crkve, uključujući i one koji su preminuli, povezani u jednoj duhovnoj zajednici.
Molitve za umrle
📌 Molitve za umrle su jedan od najdirljivijih i najvažnijih izraza ljubavi u pravoslavnom hrišćanstvu. One se temelje na veri da je Bog „Bog živih, a ne mrtvih“ i da smrt ne može raskinuti vezu između članova Crkve.
Evo ključnih razloga zašto se, prema pravoslavnom predanju, molimo za usnule:
1. Ljubav koja ne prestaje
📌 Sveti oci uče da je molitva najviši oblik ljubavi koji možemo pružiti onima koji više nisu sa nama u telu. Ako smo nekoga voleli na zemlji, ta ljubav ne prestaje smrću. Molitva je naš „duhovni most“ i način na koji im i dalje činimo dobro.
2. Olakšanje stanja duše (Privremeni sud)
📌 Pravoslavna crkva uči da nakon smrti duša prolazi kroz Posebni (Privremeni) sud i boravi u stanju iščekivanja Strašnog suda. U tom međuvremenu, duše ne mogu same da se kaju ili čine dobra dela kako bi promenile svoje stanje. Zato smo im potrebni mi:
-
Naše molitve, milostinja koju dajemo u njihovo ime i, iznad svega, pominjanje na Svetoj Liturgiji (Proskomidiji) mogu doneti olakšanje, radost i prosvetljenje njihovim dušama.
3. Crkva kao jedno telo
📌 Kao što smo videli u stihu o „oblaku svedoka“ (Jevrejima 12:1), Crkva je jedan organizam. Vernici na zemlji i pravednici na nebu su povezani.
-
Mi se molimo svetima da nam pomognu svojim zastupništvom pred Gospodom. (Jer Andjeli uznose molitve Svetih)
-
Mi se molimo za obične preminule vernike, tražeći od Boga da im oprosti sagrešenja koja su kao ljudi učinili tokom života.
4. Naša sopstvena korist
📌 Molitva za umrle nas podseća na prolaznost života i podstiče nas na trezvenost i pokajanje. Sveti Jovan Zlatousti kaže da, dok se molimo za druge, mi zapravo pomažemo i sebi, jer omekšavamo svoje srce i učimo se nesebičnoj ljubavi.
Najmoćniji vid molitve: Liturgija
U pravoslavlju se smatra da je najznačajniji čin koji možemo uraditi za pokojnika vađenje čestice na Proskomidiji. Sveštenik vadi komadić hleba (česticu) za ime pokojnika, koja se na kraju Liturgije spušta u Čašu sa Krvlju Hristovom uz reči: “Operi, Gospode, svetom Krvlju Tvojom grehe ovde pomenutih…”
Zanimljivost: Sveti Pajsije Svetogorac je često upoređivao molitve za umrle sa „posetom u zatvoru“ ili „čašom hladne vode“ koju šaljemo onima koji su u stanju iščekivanja, donoseći im neopisivu utehu.
- Sveti Grigorije Teolog: On je naglašavao važnost molitava za umrle, smatrajući da one mogu doneti olakšanje dušama koje pate. Verovao je da se kroz molitve može povećati Božija milost koja se izliva na njih.
- Sveti Jovan Zlatousti: U svojim propovedima, Zlatousti je često govorio o molitvama za umrle kao sredstvu za izražavanje ljubavi i brige za one koji su preminuli. On je naglašavao da je to izraz jedinstva i zajedništva u Hristu.
Posredovanje svetaca
📌 U vezi s posredovanjem svetaca, hrišćansko učenje se oslanja na verovanje da sveci, koji su kroz svoj život postigli svetost, mogu posredovati za vernike pred Bogom. Ovo verovanje se takođe oslanja na učenje o telu Hristosovom kao jedinstvenoj zajednici vernika, gde su svi članovi povezani.
- Sveti Atanasije: On je govorio o važnosti svetaca kao posrednika i njihovoj ulozi u Crkvi. Verovao je da sveci, koji su blizu Boga, mogu moliti za nas i pružiti nam pomoć u našim potrebama.
- Sveti Vasilije Veliki: U svojim spisima, naglašavao je da su sveci ti koji su postigli savršenstvo i koji su blizu Boga, te da njihovo posredovanje može doneti milost i pomoć vernicima.
Zajednica vernika
📌 U crkvenom predanju, postoji duboko uverenje u zajednicu vernika koja prevazilazi granice života i smrti. Sveti oci su često naglašavali da su vernici, bilo živi ili umrli, deo jednog tela Hristosovog, i da se njihove molitve i intercesije međusobno dopunjuju.
Večni život u Hristosu
📌 Na kraju, važno je shvatiti da je život koji nam je dat u Hristosu život večni, koji ne zavisi od prolazne prirode ove žive duše. Kroz Duh Sveti, postajemo deo Božijeg plana i uživamo u večnom životu koji nas čeka.
📌 Život duše nakon smrti igra ključnu ulogu u duhovnom životu vernika. Molitve i zastupništvo Svetih pomažu vernicima na zemlji. Kao što u Jevanđelju po Mateju 18:10 piše: „Pazite da ne prezrete nijednog od ovih malih, jer vam kažem da njihovi anđeli na nebu uvek gledaju lice mog Oca koji je na nebesima.“
Crkva uči o „opštenju svetih“. Veruje se da Crkva nije podeljena na žive i mrtve, već na:
-
Zemaljsku (Putujuću) – mi koji smo još uvek u telu.
-
Nebesku (Trijumfujuću) – anđeli i proslavljeni svetitelji.
Svetitelji nisu „zamena“ za Hrista (koji je jedini Spasitelj), već naši starija braća i prijatelji pred Bogom. Njihova molitva se smatra moćnijom jer su oni već u neposrednoj blizini Božije blagodati.
📌 Prema pravoslavnom učenju, duša nakon smrti ne prestaje da postoji, već nastavlja svoj put u večnost. U trenutku smrti, duša se odvaja od tela i suočava s Božijom prisutnošću, gde joj se daju mogućnosti za pokajanje i isceljenje. Apostol Pavle naglašava u 2. Korinćanima 5:8: „Puni smo pouzdanja i radije bismo napustili ovo telo i otišli da živimo s Gospodom.“
📌 Sveti su, stoga, uzor i podrška vernicima, a njihova molitva ima moć da utiče na duhovni put onih koji se mole. Ova povezanost među svetima, vernicima i Bogom oblikuje pravoslavnu duhovnost i podseća nas na važnost zajednice u Hristosu i život u veri.
Nedavno smo se aktivirali na društvenim mrežama i vaša podrška bi nam mnogo značila! Hvala za podršku i što ste s nama!
***
YouTube | Instagram | Facebook
